RE: Vaše porođajne priče (Puna verzija)

Forum >> [Beba] >> Poslije porođaja



Poruka


irenaSA -> RE: Vaše porođajne priče (28.10.2014 10:51:50)

Za sat vremena sestra me vodi u rađaonu...prolazimo hodnicima a meni je sve u magli..u svojim mislima prolazim istim onim hodnicima kojima sam prolazila na bivšem GAK-u. Sala, pred očima mi onaj sto, sat, infuzija...sve isto...uključuju drip...sjetih se da sam se s nekom ženicom našalila samo..bona da nam onu prozirnu bocu ne uključe...poderat će nas...E vala baš me je i poderala...Ležim na lijevom boku slušam otkucaje srca svoje tačkice...mislim Bože dragi je li se napatio...i prošli put je taj je... ctg kucao...Šest žena se porađa u isto vrijeme u sali br. 6. Trećerotka do mene rađa treću curicu...Bog joj dao snage samo joj noge zadrhtaše i dijete proplaka...još dvije curice...peru ih ispred mene...divne su im neka im ih Bog poživi. Moje tijelo se grči i kao da cijelim tijelom želim tiskati ali mi ne daju...Više ništa ne osjetim ali ne zatvaram oči...da se nebih sjedinila s bolom nego s realnošću...zato babica...a sjajne su...mislim da se zove Belma...i do nebesa joj hvala...kaže doktoru...ujjjj vidi kakoooo me gledaaaa...Mislim samo na onu svoju ljubicu kući, na ovu tačkicu ispod srca...Bože dragi spasi nas...Ja moram tiskati...mislim da sam se i upiškila...mjenjaju plahte...U jednom trenutku ne čujem više srca na ctg-u. Tu sam pala...pala sam..Dr. Katica u rukama, doslovno nosi ultrazvuk, viče gasi sva svjetla. Tih nekoliko trenutaka dok mi nije saopštio da je moje mače dobro bila je cijela vječnost...cijeli moj život...sve što mi je izašlo u misli i pred oči...živjela sam i umrla u tih nekoliko sekundi koje su za mene bile cijeli vijek...Dižu stalke za noge...ja se sabiram..i mantram sad moraš biti najača...Iz sve snage tiskam a sam Bog zna odakle mi...jednom...drugi put...pitam vidi li se glavica...hrabre me...dr. liježe na stomak...tiskam ko da mi je posljednje u životu...i moj dječak plače...ljubav mamina, zvijezda moja...sav je plav... U salu sam došla u sedam a najljepši zvuk njegovog plača čula sam u 21 sat i 27 minuta.
Stavljaju ga pored mene ja plačem...plačem kao nikada prije u svom životu...plačem zbog tuge za prvim sinom i sreće za ovim koji me gleda svojim prelijepim zelenim okama. Dr. Katica kaže plači plači jedina si noćas izvalila 4 kile...Babica kaže nisi puno pukla...možda samo dva konca...a onda nastaje drama...krv počinje da pršti iz mene...Pitaju koja si krvna grupa...nove bronile na ruci traže so i glukozu...pukla je vena i kapilar dole ne mogu da nađu da zašiju...Ma mislim se boli me briga...gledam svoje klupko umotano preko puta...širom razgoračenih očiju...Specijalizant koji me šije zove nekog starijeg doktora jer kaže ne zna ušiti...dolazi ponovo dr. Katica ..šivanje traje dugo i dosta je bolno...Šalim se je li to štedite državne zalihe anestetika , jedna boca za cijelu noć...more sipaj kad noćas nikoga ne bi ušili. Dr. K. se šali možeš zamisliti sex poslije ovoga...Čistačica pita koga su klali pored stola...
E nekako me sastaviše i poslije dva sata borbe da izmorena ne zaspem odvukoše me u sobu...tražim da mi donesu bebu...kažu odmori se malo...ujutro.MM je cijelo vrijeme bio u hodniku na portirnici...čekao i pričao s portirom...vidim neki čiko donosi kese kada su me sestrice s krevetom dovele pred lift...konačno vruće kifle i sok...
I konačno, ujutro donose moje zlato s roza dekicom...ama ne smeta...svakako sad nosi sve sekino..provjeravam broj na ruci i na njemu...dobrooo je...ama moj je...isti mama...Samo još da dodam mm je u panici nismo ništa pripremili za izlazak bebe...trči kupuje odjelce..pere suši na grijalici i fenom ...pegla...da mi ga je bilo slikati...Nakon 12 vizita i opet angiologa...izlazimo...u liftu sam...vrata se otvaraju..čujem dobro poznat glasić enooo mameeeee...Moja srnica...moja prva sreća i ljubav...Moje srce je puno i ja sam najsretnija žena na svijetu...moja kćer,sin,mm i moja mama.
Malo sjete u dnu srca i na usnama molitva za njega koji nije sa svojom mamom...treći dio mog srca zauvijek će biti s njim...




MicoTico -> RE: Vaše porođajne priče (28.10.2014 11:16:25)

Irena, pročitala sam tvoju priču od prije 4 godine, isplakala sam se ko malo dijete[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image]




irenaSA -> RE: Vaše porođajne priče (28.10.2014 11:35:55)

Hvala na zagrljajima...[sm=smiley31.gif]




vildanab -> RE: Vaše porođajne priče (28.10.2014 14:58:02)

naravno da nije tajna u Donauspital u 22. Bezirku. Pokusavam und i poslati poruku al ne prolazi




mojasreca -> RE: Vaše porođajne priče (28.10.2014 22:46:53)

Jesil na Fb? Ja sam Tatjana Curic Petek.




vila_7 -> RE: Vaše porođajne priče (29.10.2014 14:28:26)

Irena ..... predivna prica , svega ima i bas dirne u srce i tugom i humorom i radoscu [sm=smiley27.gif]




irenaSA -> RE: Vaše porođajne priče (29.10.2014 14:42:19)

hvala vila [sm=smiley31.gif]




muhica7 -> RE: Vaše porođajne priče (1.11.2014 17:50:59)

termin je bio 22.7.2012. otisla sam 11.7. na pregled dr kaze nisi otvorena nece to jos a ja i nisam imala nikakvih tegoba nista kontam prenijecu koliko sam puta cula u 9.mjesecu zenr imaju bolove. u nedjelju ujutro se budim oko 6sati bole me ledja a ja kontam otvoren prozor citavu noc jer su uzasne vrucine bile pa je od toga. i tako citav dan bole me pomalo ledja da bi oko 7predvece ti bolovi postali malo jaci ali i dalje samo ledja. a na vjezbama sestra pricala kako ti porodjajni bolovi krecu od ledja pa se sire do stomaka. ja i dalje kontam ne boli me stomak ne moze to biti. ali muz navaljuje da odemo do bolnice za svaki slucaj ma reko sta cu bezveze ici nije to to. i dodjemo oko 9 navece na jezero neka uzasno gruba doktorica me pregleda kaze 2cm otvorena kaze ostavicemo te ja pitam koliko to moze potrajati pa to se nikad ne zna moze i do dva dana ili vise tako biti posto sam bila prvorotka znam da to duze traje i odlucim da idem kuci potpisem i krenemo kuci oko 11. iako su sad ti bolovi u ledjima postali jaci. i tako ja kuci mjerim te kontrakcije ustvari te bolove u ledjima postaju sve jaci hodam po stanu legnem i u pola 5ujutro budim muza da idemo u bolnicu reko to je to sad. dodjemo gore kaze dr 4cm otvorena joj reko samo ja kontala vise. i dok su uradili ctg klistir itd bilo oko pola 6. muz otisao kuci mene stavili u predporodjajnu tamo jedna zena lezi kaze ona od juce tu a isto tek 4cm. ja saljem muzu poruku nece jos mozda tek u toku dana jer i nisam imala neke jake bolove. u pola 7dolazi dr begic gleda moj ctg i sestra mi kaze da predjem u drugu prostoriju on me tu pregleda kaze 8cm i probuse mi tu vodenjak. kako reko 8 maloprije bilo 4. i vode me u porodjajnu salu legnem stave mi opet ctg malo lezala krenuli tek tada bolovi i u stomaku bas oni jaki sreca nije to sve dugo trajalo iu medjuvremenu smjena i dolazi neka fina dr ljubazna kasnije saznam da se zove lejla. i u pola 9 rodi se moje malo pile. imala 2 sava samo i oporavak brz bio




koka i po -> RE: Vaše porođajne priče (1.11.2014 19:42:32)

moze li jedna stara gotovo sest godina[sm=smiley36.gif].
ustvari,.....nekako se vise sjecam drugog poroda nego prvog...valjda zato sto je moj srecko rodjen 3.3. u tri sata i pedeset tri minute ....tezak tri kile i tristo trideset gr.
pa da pocenemo....
termin je bio nekad krajem februara...ne sjecam se tacnog datuma .znam da se blizo neki praznik.
i tako...moj doktor rece da se javimo iza praznika jer sam prenijela par dan.
znam samo da sam taj dan pred bolnicu plakala kraj prozora i molila Boga da bude sve u redu.
i tako....dodjosmo u bolnicu.doktor me pregleda ...kaze tri prsta otvorena...ili ces lezati ili da te porodimo? mah....meni je dijete roditi rekoh mu pa radite sta zelite.doktor rece sestri da me pripremi za radjaonu i da mi za svaki slucaj obrije i stomak.ulazim u radjajonu i ucim sve sto znam u sebi...znaci to je to.ukljucise mi drip....u pola devet ujutro...doktor mi probi vodenjak.ajjjjjj rekoh...nesto iz mene izadje....da se nisam upiskila[sm=smiley36.gif](vidi se da radjam nakon deset godina).udobno mi u onoj stolici za radjanje...pomoslih isto u onim americkim filmovima...tacno mi dodje da je kuci odnesem[sm=smiley36.gif].prolaze sati....doktor dolazi i pita dali me boli...nista rekoh.hajde hodaj...naredi mi.ja onako sa infuzijom setam hodnicima.doktori kako nailaze pitaju me imam li bolove...jok rekoh.odem u wc....sukrvica...hB pocelo je pomislim.vracam se u salu.nema bolova pa nema.zene kraj mene radjaju a ja pricam viceve sestrama.od bolova nista.uzasno sam zedna...vode ni slucajno rece doktor...kvase mi usta maramicom....(usne mi popucale) da mi je bar kap vode.
jedan sat...dolazi nacelnik sa timom doktora da me pregleda...kaze neces roditi...ma nemoj rekoh mu ha nece valjda u meni ostati.dadose mi nekakvu injekciju....zamagli mi se pred ocima i rekoh doktoru da mi nije dobro.tijelo mi utrnu i uhvati me strasna hladnoca.alergija ,brzuo kisik povika doktor.i tako...u jednoj ruci drzim masku sa kisikom na ustima,u drugoj ukljucen drip a i spod mene vec lokva krvi...jbt ko u horor filmovima pomislih.doktror sjedi pored mene...ghleda me....moli me da mu dam bar jedan razlog da me porodi carskim...ne moze gledati vise kako se patim....u susjednoj sobi cujem sestru kako kaze....e da hoce vise roditi ko da bih ja rodila.nece pa nece ...pomoslih.u pola dva dolazi tim doktora...ponovo pregled...odlicno rece nacelnik ....eto pase do tri sata.nema teorije rekoh mu kroz smijeh...ja svoje dijete radjam u cetiri ....hoces da se okladimo[sm=smiley36.gif](mislim da su u tom trnutku svi pomislili da sam prrolupala)...usne su vec prokrvarile....samo da mi je kap vode.gledam u svoj stomak...tacno vidim gdje je dijete....u jednom trenutku u radjaonu udje doktor iz moje mahale na specijalizaciji...veli...jos nisi rodila.pogleda na monitor....otkucaji srca beba jako slabi.trazi ih....nadje hB....tu su ...ali jako tihi.
i tako....u pola tri pocinju bolovi....aman raspadam se sva cini mi se.vicevi mi vise ne padaju na pamet nikako.dolazi ponovo moj doktro....molim ga i kunem Allahom da ne ide kuci da me ne ostavlja...uzima mob.i zove zenu...kaze ostaje duze na poslu ima jedan poseban slucaj.laknu mi...
bolovi su sve jaci i jaci....govore mi da se okrenem na bok....sipak rekoh raspadaju mi se ledja....vidim osmije na licu mog doktora i znam da je to dobar znak.
osjetih puce nesto.....mislim da sam se u tom trenutku otvorila za porod...i krnu napon....konacno.....boli majku mu....
evo ga stize povikah i krenu da se napinjem....znam da ih je petero bilo kraj mene i sjecam se sata u koji sam sve vrijeme gledala.
u tri i pedeset tri rodi se moj srecko.....doktori cestitaju jedni drugima a ja onako umorna rekoh....halo misko jesam li ja zasluzila cestitku.nasmijase se svi.
i prodje sva proceduranakohn porodjaja,sivanje i te karafeke.
aman na sta sam licila kad se pogledah u ogledalo...sva se izoblicila...usne popucale i sasusena krv na njima....gusa iskocila(napinjala zena u glavu a ne u g...),nos ko babura a kosa rascupana.....ko petak 13 svi dijelovi[sm=smiley36.gif].

i nakon svega samo su mi zvonile rijeci....ne znas ti majko kako je dijete roditi.




Ayen -> RE: Vaše porođajne priče (3.11.2014 10:21:04)

eh da i ja ispricam svoje iskustvo ,

cijela trudnoca hvala Bogu prosla odlicno i pored svih stresova koje sam imala beba je odlicno napredovala , 07 apr. termin o odogovoru za porod
ispunimo sve upitnike i dokumente pa onda slijede pregledi mislim da sam taj dan skoro cijelo popodne bila u bolnici a beba sjedi i nikako da se okrene i spremi za porod a jos 7 dana do termina. Kod zadnjeg doktora na uzv kaze on sve je u redu al beba se ne okrece i treba da idem na carski rez. Onako u glavi mi se vrte price svih koje sam procitala da je to divno iskustvo doktor rece da dodjem 15,04 a moj mouz a sto ne bi 14 14 2014 doktor se nasmija i smao upisa datum kaze dogovoreno . uh joj citam ja i gledam sve o carskom u tih 7 dana , nema straha spremna sam . Dosli u bolnicu na vrijeme dobijem sobu ja sama uh reko dobro je samo da nikog ne prime ovo dana dok sam tu .
Prvi uzv ,ctg sve kao prije 7 dana uredno ja sama u pripremnoj sobi i kontam kako je ovo fino niko te ne ometa sve imas pri ruci sestrice me obilaze prcaju samnom ohrabruju me iako jednu nisam nista razumjela sta prica al samo sam joj se smijala . moj muz nervozan gori od mene sad u sobi sad izadje da zapali i tako sat vremena dok sam ja lezala u pripremi. dodje sestrica po mene raspremi me ukljuci mi infuziju neku i kateter umota samo u jedan carsaf i kaze jesil spremna idemo , prolazim kroz onaj hodnik hladno mi okrecem se gdje mi je muz trazim ga bojim se.
Usla sam u onu salu svi me cekaju i smijeskaju se ohrabruju kao ne boj se za 15 min imat ces bebicu kraj sebe .
Daju mu epiduralnu polijezu na krevet i svi onako nesto cackaju po telefonima pricaju smiju se kao da se uopste ne spremaju za operacije , ispituju me neke gluposti smijemo se , jedan od njih me stalno dodiruje nekim hladnim isntrumentom po nozi provjeraca djelovanje anestezije , i ja po malo pocinjem da ne sojecam noge pocinjem da se smijem ne znam ni ja cemu , osjetim neku ljpotu i smirenost i samo bi se smijala , pitam doktora ima li jos toga da mi dadne da ponesem kuci fino se sojecam oni se svi smiju , prikljucuju mi aparaatre za mjeserenje pritiska , pulsa , jos neku infuziju rasirise mi ruke na onom stolu odmah sam pomislila pa kako cu je zagrliti kad se rodi kako da joj kazem da sam jedva cekala ovaj dan i da je volim najvise na svijetu . i jos nekoliko puta me je dotaknu s onim ledenim instrumnetom ali nisam osjetila ni jednom al nisam htjela reci odma reko nek ovo dobro pocne djelovat , hahaha i sad se bi smijem zbog toga , napokon ulazi moj muz u salu u onom zelenom doktorskom odijelu smijem se i njemu i kazem mu da je skakavac i onda me hvata nezaustavljiv smijeh , anesteziolog iznad moje glave se smije samnom pa tako jedno po jedno svi u sali poceli da se smiju ni osjetila nisam kada su mi otvorili stomak kroz taj smijeh .
Samo odjednom osjetim neku tezinu na zelucu i da me neko pristisce jako i kao da je gornji dio tijela poceo da osjeti svaki dodir eh tu sam se uspanicila ne vidim sta mi rade neko mi se naslanja na stomak zovem muza on ne ohrabruje a jadan i ne zna sta mi govori , poslije sam se sjetila da mi je rekao da sam ja najhrabrija kamikaza , tako se imamo obicaj zezat kod kuce , odjednom dodktor povika djecaaaaaaakkk i smije se a mi oboje STAAAA , , jer je na uzv receno da je djevojcica ,cujem njen glas place a ja glamim evo mam ljubavi ovdje trazim da sklióne onaj paravan hocu da je vidim da je uzmem , oni se smiju i onda rekose djevojcica. Presjekli su joj pupcanu i stavljaju je meni na rame , ja ne mogu da je zagrlim oni kablovi oko mene ljubim je , gledam ,placem pokusavam da je zagrlim i prvo sto sam joj rekla je sellam alejk dobro mi dosla ljubavi moja .
Pogledam muza place iznad mene ,odnesose je i pozvase mog miza da ide s njima na vaganje i na pregled mene su pretpostavljam sivali tada jer od one plahte ispred nisam mogla nista da vidim . nakon 15 minuta dolazi moj muz i oni mene zavrsavaju sa usivanjem prekrise me nekim carsafom i oovze u onu moju sobu gdje sam lezala dok sam cekala porod .donesose mi bebu pored mene je stavili na krevet ja je gledam ne mogu da je podignem sebi jos sam u soku nekom placem ja, place ona place moj muz .Beba umotana u neki peskiric bijeli ualzi sestrica i govori da treba okupati bebu i da moj muz pridje da mu pokaze poasto ja necu moci sama privh dana , u to ja na njega galamim uzmi dijete kupaj je, kaze on ne smijem slomit cu je i ja onako ljuta prstom na njega da je okupa a sestrica se smije , tako da je prvo kupanje tata obavio , Opet su mi je dali lezi pored mene a sestrica govori da je podojim pa reko kako cu nemam jos mlijeko samo ti kaze podoji , ja je stavim na prsa ona kao da je cijelo vrijeme dojila odma se nakacila i vuce .
tada nije bio niko sretniji od mene ,tek tada sam bila svjesna da sam rodila jednu malu lljepoticu koja mi je uljepsala zivot .
danas ima 6 mjeseci i 3 sedmice i volimo se svaki dan sve vise i vise .
oporavak je druga prica kolko god da je bolil vrijedilo je .




ziki -> RE: Vaše porođajne priče (4.11.2014 15:02:48)

Divne price, uvijek me neka toplina obuzme kad citam [sm=smiley1.gif]




emef -> RE: Vaše porođajne priče (6.11.2014 10:52:05)

Ayen mila, pratile smo se tokoh trudnickih dana, znam tvoju pricu o prelasku u Njemacku i sve sto si i ti i ja prozivjele. Hvala dragom Allahu, prosla si mnogo bolje nego ja sa tim carskim al vjeruj, rasplaka me dok citam. Sjetih se svog porodjaja i svaki put nanovo me tuga uhvati.
Nek ti je cura ziva i zdrava i da samo lijepe trenutke imate. Mom momku su danas punih 10 mjeseci i sad mogu tek reci da vrijeme brzo leti.
Ljubi tu malu princezu.




Ayen -> RE: Vaše porođajne priče (7.11.2014 14:11:11)

draga moja Emef , masAllah za momka i zao mi je sto ti je porod prosao lose , nisam htjela detalje oporavka da pisem da se neka od nasih buducih mamica ne bi prepala al iskreno voljela bih dva dana radjat prirodnim nego ikad vise na carski kad je oporavak u pitanju , bar je kod mene bilo tako , a dok je zena koja je isti dan bila na carskom kao i ja vec za dva dana hodala normalno i nosala i dojila svoju bebicu kao da se nije operisala .
Nek su nam zive nase dusice i nek ih samo sreca u zivotu prati .




emef -> RE: Vaše porođajne priče (7.11.2014 15:11:21)


IZVORNA PORUKA: Ayen

draga moja Emef , masAllah za momka i zao mi je sto ti je porod prosao lose , nisam htjela detalje oporavka da pisem da se neka od nasih buducih mamica ne bi prepala al iskreno voljela bih dva dana radjat prirodnim nego ikad vise na carski kad je oporavak u pitanju , bar je kod mene bilo tako , a dok je zena koja je isti dan bila na carskom kao i ja vec za dva dana hodala normalno i nosala i dojila svoju bebicu kao da se nije operisala .
Nek su nam zive nase dusice i nek ih samo sreca u zivotu prati .




Upravo sam istog misljenja. i meni je oporavak bio strasan. al sto kazes, da se neko ne bi prepao...ipak, kod svakog je drugacije.




mimi_2in1 -> RE: Vaše porođajne priče (7.11.2014 15:32:23)

ma sve je to individualno, evo ja sam rodila prirodno a svoj oporavak ne bi nikom pozeljela, cak i kad se tromboza izuzme. imala sam regularno ranetinu dole, ni sjest, ni hodat..nista[sm=smiley13.gif]. uz stepenice sam sve isla cetveronoski, jednom stala na sred stepenica..ne mogu ni tamo ni vamo[sm=smiley19.gif] ne mogu nogom da pomjerim kad se samo sjetim. kad je dosla patronazna kaze nikad u zivotu nije vidjela onolike hemeroide (izvinite sto ovako pisem) od napora, 8 ukupno, pa zamislite kako je izgledalo ici u wc sedmicama nakon toga... rekla sam tad iduci put cu na carski..ovako dobijes isto.




Andy_Bec23 -> RE: Vaše porođajne priče (31.12.2014 11:03:49)

Evo i moje sretne pricice ;)

Ponedeljak 15.12.14 u 19:00 pocinjem peci vanile kiflice , muz dosao sa posla i pomogne on meni i raspravljamo oce li ic u fitnes ili ne .... Nist oko pol 20 se odluci on otic u fitnes ja nastavljam pec kolace... Dolazi mi poruka od kolegice kako sam sta ima i jel bebac lupka... Ja joj kazem na to u 19:58 ma nema nista pecem kolace, bebac udara osjetio miris i neplanira jos van jer mu ocito fino u pupi... Ostavljam mob i gasim pecnicu sa zadnjom tepsijom kiflica i otvaram ju da se hladi 20:00 osjetim nesta vruce dole... Odem ja u wc piskim i cekam kad je opet pocelo da curi znala sam to je to...

Uzimam torbu stavljam u hodnik i podlogu za krevet i legnem u dnevnom i zovem muza on se ne javlja... Covjek uziva na fitnesu i u sauni;) haja ... Nazovem ja hitnu i kazem da bi trebali doc po mene :) nakon nepunih 10 minuta dolaze oni i ja im otvorim vrata.. Kako sam ustala tak jos vise curi ja u tom stresu zaboravila stavit ulozak ;) dosli oni gore pogasili svjetla, uzeli mi torbu,punjac, dokumente ja im govorila gdje sta stoji ma divni su bili ;) i spuste oni mene dole u sjedalici i odma na krevet (ovdje se kaze kad pukne vodenjak lezeci u bolnicu zato sam i zvala hitnu)...

Javim ja jednom kolegi da ode po mm u firness i da dodju u bolnicu da nebi ludo vozo po gradu ;) i tako oni meni pricaju kako su dosli u fitnes a moj m pita pa sta ce te vi ovdje? Kaze njemu prijatelj zar jos nisi gledo na mobitel kaze on ne sta je bilo? A prijatelj na to ajmo u bolnicu zena ti radja haha a moj m na to ma joj ima vremena haha ko da je znao da ce trajat ;) i tak ja dosla u bolnicu i ukljuce ctg ja nikake bolove bas niat samo plodna voda curi i ja se jos smijem i zezam sa doktoricom :)

Pregleda me doktorica i kaze 2 prsta, beba visoko gore i da ce me smjestit na odjel i da ako ne krene do 8 ujutru da ce mi dat drip i da probam spavat da ce mi trebat snage za sutra;) odvezu me gore u sobu i moj m ode kuci ;) bilo nekih 23:30/00:00 ja naravno oka ne mogu sklopit ;) u 1:00 pocnu bolovi ja ih presisem nako kako sam naucila do 2:00 zovnem sestricu prikljuci mi ona ctg... Dodje doktor pregleda me i ispadne mi sluzni cep kaze 4 prsta i salje me u radjaonu... Posaljem muzu poruku oko 3 da polako krene ka bolnici i da ponese dokumente ... Dosla ja u radjaonu a trudovi svake 2 minute kaze babica super ;) i ja setam tako i disem,naslonim se na krevet i disem,disem,disem.... U 6 ujutru vise ne mogu i zovnem babicu da mi daju PDA kaze da me pregleda i kaze 5 cm i zovne anesteziste... Dadnu oni meni PDA... Ja napokon mogu malo odahnut ... Naime ode moj muz da doruckuje i u 15 do 7 zalete se doktori u sobu kod mene i kazu oni oce carski rez jer beba ima stres i zaglavila se u porodjajnom kanalu glavica mu nakrivo nije kako treba al posto je 15 do 7 dolazi nova smjena i oni ce njima prepustiti da to urade ... Ja kazem ukoliko beba nije u opasnosti da bi ja radje normalan porod ... Ionako mogu jedan hitan carski u roku 5 min da dobijem ...

Dolazi druga smjena i pregledavaju me kazu i dalje samo 5 cm i uradit ce mi carski za 15 min... Ja uplasena nebi carski... Ja bi da porod krene... Na to ulazi jedan divan doktor... Pregleda me i kaze ma nebrini sad ce to da krene beba lezi kako treba ;) ja presretna ... Naredi on babici da mi da drip;) na to se ja pocnem otvarati i kaze doktor eto mene za 45 minuta imam jedan carski i onda ce mo vidjet ... Dodje doktor i ponovo pregleda kaze wou 10 cm moze da krene ... Na to babica ugasi pda i pojaca drip...

Ja pocnem osjecat bolove uplasih se ... Kaze moram inace necu tiskat :( ja sam se porodila u psecjen polozaju znaci na koljenima ... Veistala sam da me cjela bolnica cula ... Al sta je tu je 1 sat sam tiskala na svaku minutu pauze nisam imala nikako .. Najgore mi bilo kada trud prestane a ja na pola tiskam i on se vrati unutra .. Znala sam da kod sljedeceg truda moram jos jace tiskat i tak uspijem ja nekako i uhvati mu doktor glavicu i ja osjetim da sam pukla sve me pocelo peci ... Vice babica da ziskam ja neznam gdje sam haha muz pored mene i vikne ajde stisni jos jednom ... I ja stisnem i moje zlato izadje :) ja se okrenem samo kratko on jos nije zaplako ... Cim je prerezala pupcanu pocne on plakat ... Ja nisam plakala bila sam van sebe .. Ocu moje zlato ... Stavlja mi ga na prsa on odma trzi sisu... Gleda me gledam ja njega... Muz isto nevjeruje gleda ...

Ja nakon 10 minuta trazim da mi daju nesta da pijem i jedem da ona meni vodu ja kazem nebi molim vas dajte mi sok nesta slatko ... Donela ona soka i jelo ... Izasla posteljica kaze moraju me sivat ...
Ma nek siju ja srzim svoje zlato u rukama ... Gledam nogice jesu zdrave rukice, brojim prstice ;) sve na broju ;) presretna :)

Doso anestezist stavlja mi ponovo pda ( kateter je bio jos u ledjima) znaci samo inekciju usprico i pocnu oni nakon 20 min da me siju ;) trajalo je pola sata ;) muz me hrani beba sisa a doktorica sije haha prizor pravi ;) haha ;)

Kad je sve zavrsili izmjeri ona njega i izvaze 3330 i 53 rodjen u 10:22 :) i cekamo da nas prebace na odjel on sisa i spava... Muz otiso kuci mi u sobu i naravno prvi dan sam bila ko da sam sa marsa pala ... Gledam ga i ne vjerujem da je moj i da je sve u redu... Zahvaljujem Bogu na njemu ...

Evo sad moj mali smotuljak zeza .. Nece da spava sisa i uziva ... Ja sam vec 2-3 puta izasla kratko bez njega al vjerujte tih pol sata /sat su mi ko vjecnost... Muz kaze nek ja izdojim i idem oce on sam sa njim da bude haha ;)

Et mene rana nije bolila.. Sjedim od prvog dana :)

Ljubimo vas ja i moj D




Andy_Bec23 -> RE: Vaše porođajne priče (31.12.2014 11:16:39)

Ovo je ukratko znate i sami kako je kad si u radjaoni ... 100 puta neko dolazi pregledava dole itd ... A da i primih 4 litre infuzije a ruka mi bila ajme natekla mislila sam da ce mi prsti puknut haha ;)




almondray -> RE: Vaše porođajne priče (31.12.2014 18:06:25)

[sm=smiley31.gif]izmami mi suze na oči.
Nek ti je živ i zdrav a i vi sa njim aBd[sm=bravo.gif]




Andy_Bec23 -> RE: Vaše porođajne priče (31.12.2014 20:48:59)

Osjecaj kada sam krenula u bolnicu je bio neopisiv ... Znala sam to je to vise se nevracam sama vec sa mojim blagom ... Bila sam presretna:)
A da i ja sam pricala gluposti tokom poroda vice babica nemoj pricat skupljaj snagu hahaha ;)





loptica7 -> RE: Vaše porođajne priče (2.1.2015 16:20:11)

lijepa priča Andy. i meni si izmamila suze.
Nek je sve dobro prošlo, a sad uživajte.[sm=bravo.gif][sm=bravo.gif]




loptica7 -> RE: Vaše porođajne priče (2.1.2015 17:13:31)

Evo i moje porođajne priče.
Subota 20.12. rano jutro, tek 04:30. Ne mogu spavati, dan prije mi tetka umrla, mama otputovala na sahranu, stalno mi oni u mislima. Ležim ja i razmišljam o njima… Beba je cijelo vrijeme bila aktivna, stalno lupka. 06:00 ustajem ja, treba otići na posao s mm, otišla na wc i vidim sluz s krvi. Nisam se odmah sjetila sluznog čepa, jer mi u prva dva poroda nije bio otišao. Gledam ja u to i trnci me prolaze, strah me ponovno se obrisati, da nisam počela krvariti.???? Obrišem i vidim nije krv, sluzni čep je. Počnem plakati, zašto još nije sačekao, jer zbog sahrane, prava strka nastala.

Priberem se i reko što je tu je, porod kreće. Ustajem i zovem mm, ustaje i on. Meni se zgrči cijeli stomak, ali nije neka bol niti bih rekla pravi trud, a beba i dalje aktivna. Dolazi svekrva čuvati ostalu djecu, pita me boli li te, reko ne znam. Gleda ona mene u čudu, treći porod, a ja ne znam boli li me. Hahahaha…

Pratim po satu i vidim trud me hvata svakih 8-10 min. 07:00 krećemo mm i ja za bolnicu, zovem svog dr, kažem mu za sluzni čep, jer mene i dalje ne boli jako, a čep vidim prvi put. Kaže on kreni ti za bolnicu, počeo je porod i da mu se javim kad rodim.
Mm vozi malo brže, a mene strah, reko polako neću ja roditi do bolnice. On ozbiljan,a još ga ja cijelu trudnoću zezala da će me on poroditi do bolnice, pa mu se valjda sve skupilo. Na moj zahtjev staje on u pekaru, kupuje peciva, treba mi snage, a ja gladna ne idem u rađaonu. Smijemo se oboje.

Stižemo u bolnicu oko 08:00. Nakon 15 min pregleda mene dr kaže nalaz je ok, 3-4 cm otvorena, a ja kažem super do podne sam gotova. Ona zavrti glavom kao sumnja, ali ne govori ništa. Pošalje me u rađaonu na ctg. Snimaju ctg i uzima dr podatke o prošlim porodima i operacijama i sl. Meni dolazi slabo, vrti mi se, preznojim se i povraća mi se… Ctg zapišti, ne obraćam pažnju, jer ne znam što to znači. Dr se odmah vraća i pregledava ctg, okreću me na lijevi bok, vidim da nešto nije uredu, pitam ih i kažu mi da su bebi otkucaji srca pali, ali se vraćaju. Zahvaljujem Bogu, ali i dalje sam u strah, plače mi se, ali se suzdržavam zbog bebe, da ne gubim snagu… Pita dr mene je li mi bilo slabo, rekoh joj da je, ona kaže da su zato bebi pali otkucaji, jer je meni bilo loše, a onda odmah i bebe pati. Ctg do kraja uredan. Puštaju me u predrađaonu na šetnju, bilo je oko 09:15. Sljedeći ctg u 10:20, sve je ok. Samo zahvaljujem Bogu, a beba i dalje aktivna, pomiče se. Idući ctg u 12:30, uredan,otvorena 4 cm. Ja sva u šoku, samo 4 cm. Dr kaže to je dobro, a i nemam jake trudove, a to sam vidila i sama. Trudovi slabi. Ona kaže da ako želim, uključiti će mi drip i probiti vodenjak i rodila bih za 1h, ja ne želm. Odlučim čekati svoje bolove.

Ponovno šetnja. U 14:00 pojačavaju mi se trudovi, legnem na lijevi bok u predrađaoni i dišem. 14:35 puče nešto, ustajem kad vidim voda, pukao mi vodenjak. Odlazim u rađaonu, babica me šalje na krevet, priključila mi ctg. Srce kuca, a meni milina slušati. Trudovi su jači, dr kod druge žene, čekam da dođe. Po mojoj procjeni dolazi dr oko 14:50. Pregledava me i kaže da će to brzo, razmak među trudovima 2-3 min. Odlazi u drugu rađaonu. Meni prolaze još dva truda, predišem ih vidim da beba polazi. Zovem dr i babicu stižu one, dr kaže nće još, a ja joj govorim da ne mogu više predisati trudove. Ona kaže još da dišem, jedva nekako predišem ja još dva truda i rekoh ne mogu više. Idući trud napinjem i osjetim da beba izlazi, drugi i treći tisak beba je vani. Plače, a meni srce veliko od dragosti. Daju mi ga na trbuh, ali ga ne mogu dotaknuti, moje ruke se tako zgčile da ih ne mogu pomaknuti. Dolazi sestra i daje mi injekciju, ne pitam ništa, ali vjerojatno za opuštanje mišića. Osjet u rukama mi se vraća, beba na kupanju, pitam ih jesam li pukla, treba li me šiti, kad hB ne treba. Prebacuju me na krevet, i čekam svoju bebicu. Dali mi ga na prsa, gledam ga i plačem, zovem mm i kažem mu da sam rodila i da je sve ok.
Sretan i on, samo pita kad će nas vidjeti.[sm=smiley1.gif]




almondray -> RE: Vaše porođajne priče (2.1.2015 20:39:46)

Divno loptice[sm=smiley1.gif]
Ti ko ja ,treći porod a ništa ne znam,kao da je prvi[sm=smiley36.gif]




Mirkica -> RE: Vaše porođajne priče (2.1.2015 21:34:32)


IZVORNA PORUKA: Andy_Bec23

Osjecaj kada sam krenula u bolnicu je bio neopisiv ... Znala sam to je to vise se nevracam sama vec sa mojim blagom ... Bila sam presretna:)
A da i ja sam pricala gluposti tokom poroda vice babica nemoj pricat skupljaj snagu hahaha ;)




draga moja divna je prica , diva zavrsetak neka ti je ziv i zdrav tvoj D. zelim vam svu srecu od srca




milenium -> RE: Vaše porođajne priče (3.1.2015 1:47:15)

loptice predivna priča[sm=bravo.gif],odmah si me vratila u prošlost i sjetih se svog poroda. nek je sve brzo i lako prošlo[sm=smiley1.gif]




Vanja88 -> RE: Vaše porođajne priče (4.1.2015 3:38:25)

Cao Zenice, da i ja podijelim svoju pricu :)

Moj muz i ja smo dugo radili na bebici. Kad sam saznala da sam trudna nisam mogla da vjerujem, svaki dan sam po jedan test radila,cak i digitalne da mi kazu koja sam nedelja po tome sam pratila da li beta pravilno raste. U zadnjim mjesecima trudnoce mm me znao zezati da uzmem test da provjerim :)))
Elem, termin je 11.12... Od 37e nedelje sam otvorena cak i sluzni cep ispao ali ja bolova onih pravih nemam...Dan prije poroda ja sarmu savijem,ispecem domaci hljeb, bila prijateljica kod mene i ono 21h ona ode kuci. Inace, mm je cesto na putu tako da sam ja vecinom bila sama kuci. Cujem se sa jednom poznanicom ona pita ima li sta, i kaze mi da je njena zaova a moja frizerka izgubila bebu pred sami kraj a nas dve smo imale termin poroda i dan razlike. Ja ne mogu da vjerujem, znojim se, panicim a uopste se ne radi o meni, zao mi zene.....srce mi lupa...sama sam kuci,mm tek dolazi za dva dana....zovem drugaricu ne javlja se, zovem drugu, ona u roku 5min dolazi po mene i vozi me na CTG u bolnicu. Prime me,prikace me,pritisak mi 160/100. Nikad veci do tad. Beba dobro hvala Bogu...Nakon 40min dolazi doktor pita me koja sam nedelja (39+4)...pita me znam li kolika je beba...Ja mu kazem da je u 32oj nedelji tezio 2350g i da su mi rekli da ce biti krupan. On radi ultrazvuk i kaze mi da ne zeli da me preplasi ali da ce beba biti preko 5kg i da vjerovatno nece moci prirodno jer sam ja sitnije gradje. Pita me da li sam sa svojim ginekologom razgovarala o carskom rezu....Ja nisam. Moj doktor je stariji gospodin koji ne vjeruje previse u CR ako nije bas potrebno,on je meni svaku kontrolu govorio "sad ce to" ako do 15og dec ne rodis vidjecemo sta cemo dalje..... Medjutim dezurni doktor zeli da ostanem u bolnici,da me ujutru odmah porode jer beba je hvala Bogu zdrava i nema potrebe da se ceka. Ja pristajem,zelim samo da mi se rodi beba,nije bitno kako samo zelim da ga rodim...... Saljem drugaricu nazad kuci po stvari, zovem mm koji mi kaze "pa cekaj,eto mene kuci u utorak" ma sta reko cekaj.....cekamo te ja i nas mali djecak :) u bolnici dobijem sama svoju sobu, istusiram se,legnem ali nece san na oci. Doktor spomenu da bi CR bio u 15h. Zabrani mi da pijem cak i vode,i da bilo sta jedem. Napokon svanulo i dolazi jutarnja smjena. Cekam ja tako do 09h i dolazi novi dezurni doktor. Pita me sta cemo sa mnom a ja na to kazem da ne idem kuci bez svoje bebe. Kaze nema onda sta da cekamo,porod za pola sata....ja brzinski zovem svoje...svi dolaze govore sto ranije nisam zvala a ja namjerno nisam htjela dok ne saznam tacno kad je porod!! U sekundi se skupise i sestrice,jedna popunjava papire ispituje hiljadu pitanja,druga mi trazi venu za infuziju,ne moze naci venu....dehidrirana sam, ruke mi hladne.... Odvode me u radjaonu i prvo sto sam rekla "ovo nije kao u filmovima" Svi smo se malo nasmijali....dobijam spinalnu anesteziju i pocinje donji dio tijela da mi trni,sve nesto toplo...ulaze dva doktora,sestrica,anest,pedijatar...u 10:15 sam usla u radjaonu, u 10:57 8.12.2014 rodio se djecak, tezak 4500g i dugacak 56cm. Cujem ja kako place,a i ja snjim.... Moji svi vani cekaju...Odnose moga Nikolu u inkubator,ja se gubim pada mi pritisak ne znam sta se tacno desava....pocinje anestezija da popusta i ja osjetim bolove,doktor me sije.....to je to, na svaki sav on pritisne jako stomak, bol ne snosljiv....govorim da mi je muka,da mi treba jos jace protiv bolova...Bude lakse nakon par minuta, kazu bebann progutao malo plodne vode dok su ga vadili i ide da mu isciste pluca. Odvode me u sobu,ja pocinjem povracati od anestezije,pitam kad ce mi donijeti bebu,kazu ne znaju nista. Trazim sestricu i tjeram je da ide da pita kad ce moj sin doci. Vraca se brzo,kaze dobro je hvala Bogu,bice sve ok, samo par sati u inkubatoru i moze u krevetic,ali i dalje pod nadzorom. Nakon dva dana salju nas kuci, beba je odlicno,jede,spava :) Ja sva sretna.. mm dolazi s puta place,zahvaljuje mi se sto sam mu rodila naslednika.. ruku uz ruku,kroz dobro i zlo sa nasim najvecim blagom na ovom svijetu odlazimo kuci......




Stranica: <<   < Prethodna stranica  90 91 [92] 93 94   Sljedeća stranica >   >>