|
emma.L -> RE: Razgovori u ocekivanju bebe (20.5.2011 12:11:03)
|
IZVORNA PORUKA: ziki
Idacho ja se poroda ne bojim, ja se bojim posle kako i šta. Nemirko mi je dosta ljubomoran, vezan za mene puno i baš maza. Navikao da moju i mm pažnju ne dijeli sa nikim. Čak ne može da podnese da ja i mm nešto pričamo a on ne učestvje. Ne znam ni kako da se organizujem sa obdaništem da li da nastavi ili da je kući samnom i bebom... sa jedne strane ne bih da mu remetim rutinu, oko bebe će bit posla i voljela bih da se i junoru posvjetim kao i starijem a opet šta će se njegovoj glavici dešavat, hoće li se on osjećat odbačeno da ja ostajem kući a on "mora" u obdanište. Na žalost naviki smo da ja ako sam nešto loše i ne radim on ostaje kući, jedino kad sam prošle godine imala alergiju i primala injekcije od koji sam po čitav dan spavala on je išao a ja ostajala kući... Čitav roman ispisah al izludeh
Ziki, mi smo sada ok, i Ema jedva čeka bebu, ali jer će joj prati nogice kad joj mama pere guzu, jer će mi dodavati pelene, moći će je namazati malo po nogicama, dodati joj dudu ako beba plače... I sva je nježna kada mazi moj stomak (kažem joj da da bebi peticu, onda ona ručicu nasloni i ja pričam kako je i brat iznutra stavio rukicu na njenu [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]). Šta će biti kad se rodi, ne znam. MM i ja već znamo da ćemo joj ponuditi da prvih 10-ak dana bira hoće li u vrtić, ali kad tata krene na posao, i ona će ići na pola dana. Treba joj društvo, duga je zima i nećemo baš moći nas dvije po igraonicama skakati u potrazi za drugarima. Očekujem ja ljubomoru, ali me nekako nije strah. Nadam se da će ova faza "terrible two" proći (inat, ljutnja) i da ćemo se nas dvije ipak nekako dogovarati.
|
|
|
|