|
mirjana -> RE: Sta sa tvrdoglavom djecom (16.3.2012 21:54:50)
|
citam ovu i slicne teme, i u jednu ruku mi je drago da nisamo jedini sa tvrdoglavim, histericnim, hiperaktivnim, razmazenim djetetom, mozda pomalo i bezobraznim :( al nikako ne vidim rjesenje, nazalost
pricam ko luda pricam, objasnjavam, skrecem paznju, hrabrim ga svim mogucim sizuacijama, govorim kako bi trebalo da se ponasa, pa se onda i ljutim, derem na kraju istucem, i opet nista...nastavlja po svom
probala sam sa kalendarom, biljezimo plave i crvene krugove-datume ( plave kad je bio dobar, i crvene kad nije, pa moze za jedan dan zaraditi i vise od jednog, zavisno kako se ponasa), crveni znaci da ne moze dobiti nikakvu novu igracku, nikti moze ici kod nane i dede, niti bilo sta po njegovoj volji, cak ni crtani, a plavi neku nagradu, i prvih par dana palilo, trudio se bit dobar, da bi mi onda fino rekao pa sta nacrtaj mi crveni, necu dobit igracku pa sta, dobicu je neki drugi put ...ja u šoku, totalno...sve je krenulo rodjenjem mladjeg sina kad je on imao 2,5 god i traje do danas ( sad ima 4 i 4 mj.)...
slusa samo muza, a on ne tuce nego galami i kaznjava. al tako u kazni se znao upiskiti ili ukakiti u gace, ja bila izvan sebe, kontam dijete se istraumiralo od straha...
radi sve u inat, pa makar se slomio, ili slomio nekog drugom ( neki dan je na meti bila pranana), samo da bi privukao paznju, kad je sam cini mi se sve je ok, ako je tu mali ili bilo koje drugo dijete naprosto podivlja...
a opet u vrticu divan, predivan, od prvog dana je vaspitacicinin miljenik, jako je inteligentan, sa 22mj je znao sva slova, sad uveliko cita, sabira pa cak i mnozi male brojeve, iako ga niko tome ne uci, jednostavno sam nekako nesto skonta...govorili nam da ga damo u skolu al mi se cini da je prerano... i sta ja da radim snjim, ako je faza kako ga ne vise prolazi, jer to drage moje traje i traje... i nema sata da ne kazem "ne ovo, ne ono, dodji ovamo, nemoj to, nemoj tako"...imam osjecaj a i ova nasa okolina, da smo jako ljuti roditelji, kao da nista djeteu nedamo samo branimo, a majke mi ima sve, od igracaka, odjece, crtani filmovi, slatkisi, druzenje sa djecom, vodali ga na neke trninge, pa slijanje, pa nece, samo da je po njegovom...jako je vezan za mene, jako je osjecajan, i cini mi se dave drzi u sebi, sta osjeca, mozda pati zato sto dijeli mamu sa bratom ili nesto slicno, pa ovako ispoljava...
zaista ne znam sta mi je ciniti...kontala sam da idem da pricam sa vaspitacicom, ipak je ona pedagog, i puno vremena s njm provodi, ili da trazim savjet djecijeg psihologa???
veliki pozzz
|
|
|
|