|
veeseelaa -> RE: nije dovoljno ljubav posaditi treba je zaliti (23.2.2010 23:04:59)
|
I sad nekako pogled mi odluta kroz tarabe i vidim onu malu kuću, staru, trošnu s krovom koji kao da će se svakog časa srušiti.
A rekla sam sebi nije moje da mislim o tome, da sudim, nekako me sjeta uhvati a srce zakuca jače.
I nanovo me nervira uvelo cvijeće, pa hoće li ga iko zaliti? eh da sam ja bar vlasnica tog imanja, ja bi sve sama po bašti deverala, lopaticu u ruku pa polako.
A nekada je iz te kuće isijavala sreća, ljubav i radost al se nije dalo.
On je radio dole u gradu, u nekoj fabrici, ni sama neznam kako se zvaše. A ona, njegova supruga, pravila bi ručak, deverala oko bašte, i sad ko da osjetim onaj miris kolača. Cimet miriše a jabuke domaće, ubrane tu u njihovoj bašči.
Znala je mene kona počastiti kolačem, eh kako je samo lijepa bila.
Jednom prilikom sjedosmo malo u bašču i ona poče priču, ni sama nisam slutila da u njenom srcu krije takav nemir. Kaže, njen čo'ek, veli radi, platu kući donosi al veli nije sretna. Nikad lijepe riječi, uvijek umoran, mislima odsutan pa se s čežnjom sjeća kako su se nekad zabavljali. Veli dolazio bi on meni sav nalickan a buket ljiljana u ruci, ubranih iz bašče, milovao bi moju kosu i satima pričao o našoj budućnosti. A sada čim dodje kreveta se 'vata, kaže umoran. A ja ga nanovo čekam da mi dodje kao nekad, nasmijan i vedar, da me zagrli i miluje mi lice.
Bi mi žao iskreno što je tako, primijetila sam da je danima kasnije sve manje u bašči bila, po selu se pričalo da leži u krevetu i plače, kažu niko nezna razlog. A ja sam znala. Neki su vikali da je treba kod hodže voditi a ja sam znala da joj tamo lijeka nema.
Prošlo nije dugo vratila se majci, a on, njen suprug odseli se u grad.
A meni tako fali onaj miris cimeta, kona kako devera po bašti dok sa sjetom gledam na trošnu kući.
Sada znam da ljubav nije dovoljno samo posaditi nego i zalijevati baš kao one ljiljane što u bašči uvenuše jer ne bi nikog da ih zalije.
|
|
|
|