Nisam se glasala na porodu!
Nisam imala kad!
Sva tri porođaja sam bila tiha.
Ne ureklo se


_____________________________

Merjema 02.08.2002.
Imran 11.11.2005.
Burhan 27.11.2007.

kakve koristi od deranja.



_____________________________

LAURA 5.1.2008.

Ma nema kako nisam     

_____________________________

Bakir
20.04.2008.

Camm,ti si kraljica Kao sto remzy rece,posteljina iza mene je ostala max. izguzvana,a i cudi me da nisam krevet razvalila,koliko sam stiskala konstrukciju he he.I meni je u jednom momentu naumpalo da spomenem mamu,ali nisam,kao ne valja,pojma nemam sto...A vristala sam dok sam tiskala(muz me i dalje imitira ),sestrica me molila da ne vristim,ali me doktor podrzavao,kaze ako ti je tako lakse,slobodno ti vristi...

Eno sad- ispade da sve sute dok se poradjaju... . Kad sam ja bila u bolnici- svaka zena je ispustala neki zvuk...neke su se derale, neke jaukale, neke zvale majku po sto puta, neke su psovale- ali nijedna nije sutala.
Ja sam cijeli skoro porod bila u kuci sa MM. To je bilo totalno bunilo...minutu sam spavala... kada bih osjetila da "dolazi" zgrabila bih njega za ruku i uhvatila se za krevet...on mi je masirao ledja a ja sam stenjala, huktala, jaukala ba i derala se ( oooj majko moja) a onda bih opet "zaspala". U tom sam momentu mislila da niko glasniji od mene nije i kada sam tek dosla u bolnicu bilo mi je malo nezgodno...ali kada sam cula ostale...UH. MM kaze da sam se drecila ko vo ali nije cuo ove ostale . Covjek traume dozivio .
U sali nisam vristala samo sam se glasno "napinjala" i pocela sam na kraju glasno plakati kada sam ga vidjela...Moram reci i to da su meni mozda zadnjih pet sati poroda trudovi bili apsolutno istog intenziteta...nisu se pojacavali nego su od pocetka bili jaki. Najgori dio boravka u bolnici mi je bio noc poslije poroda...Dosta se zena poradjalo a sa svakim njihovim krikom- ja sam svoj porod ponovo prozivljavala...jedva sam cekala da pobjegnem kuci!
I svim buducim porodiljama bih preporucila da rade sve sto im pase u tom momentu...neka zaborave na stid.


_____________________________

Polaznica obuke o dojenju
HAMZA
29.12.2007
IMRAN
03.03.2010

Puhala sam ko puh pokušavajući disati kako bi beba imala kisika, jer sam čitala da im vikanjem oduzimamo kisik i trošimo energiju i sebi i njima. Ali sam se malo pogubila i u jednom periodu nisam bila prisebna, pa sam poslije pitala jesam li se čula. Sjećam se da sam ženu do sebe tiho zamolila da zove sestru jer je beba krenula, jer da sam viknula 'sestro', vjerojatno bi se proteglo u vrisak . Cimerice su mi rekle da nisam glasa pustila, a ni u sali. Eh, da, muž kaže da se prepao kad je vidio kako plavim od popucalih kapilara, ali glasa nije bilo.
I mislim da je pravo lagano prošlo. Nimalo strašno, kad se vratim unazad, LOL.

_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.

Porod ni glasa....doslovno...imam dojam da nisam ni disala...
Ali sam se posteno izderala kada su me sivali....Ja mislim da sam se cula na Ciglanama.

_____________________________

Sa one strane ideje o dobrim i lošim djelima,
postoji jedno polje. Tamo ćemo se naći

na prvom porodu se nisam čula dok me nisu počeli " štopati" tad sam se derala na svaki ubod. na drugom porodu sam se dobavezala jedne babice i sve joj jadila kako "moram kakiti" utušila sam je!

eto nećete vjerovati, nisam se ni ja derala.
Mislim da bih umrla da sam nešto rekla u trenutku kad mi naiđe trud, samo sam mogla disati, zatvoriti oči i mahati glavom desno lijevo ko neka luda.
U pauzama sam se blaženo smješkala ko ćaknuta svima, a kad bi dr. došla da provjeri dokle sam i rovila rukama, ja njoj sve: eh dobro je, dobro, dobro...

Hehe, nisam te maco cula, ne brini se...


_____________________________

R, 08.10.2008....
A, 25.02.2014.

Ma ja vala nisam ni glasa pustila,nisam imala ni zasto,nije me vala nesto ni bolilo, samo sam izmedju kontrakcija govorila da bih mogla zaspati i drzala sam oci zatvorene....

_____________________________

R, 08.10.2008....
A, 25.02.2014.

Do samog poroda nisam ni glasa pustila...Bar ja tako mislim
Samo sam disala i sisala gazicu koju su mi stalno kvasili...Babice mi je kvasile da se malo osvježim po licu, a ja sam toliko bila žedna da sam je stavljala u usta i sisala
I držala sam se za stalak na kojem je stajao uključen drip, i u jednom momentu sam vidjela da sam ga skroz savila preko sebe
Kad sam počela da se napinjem, znam da sam se glasno napinjala i da su se babice i dr derale na mene da ne guram iz glave već iz stomaka...A od sve te frke i njihove galame, ja više nisam ni znala odakle da guram i znam da sam im rekla "Stanite da se koncentrišem" na šta su se one opalile smijati...
Zato su mi oči 10 dana poslije poroda bile skroz krvave....
I pohvalile su me da odavno nisu vidjele hrabriju porodilju....Ako ne lažu ...A možda to kažu svakoj ženi da je malo ohrabre
Uglavnom, jaukala sam kad su me šili, to me baš boljelo i tad sam već bila svjesna svega, dok mi je ono vrijeme do poroda ostalo u nekoj magli, kao da sam bila u polusvjesnom stanju...

Ni ja se nisam ni derala, u stvari nisam ni glasa pustila. mozda je to zato sto sam imala lagan porod i trudove skoro nisam ni osjetila, a mozda i sto sam takav tip, ne volim da skrecem paznju na sebe i da pravim cirkus.

_____________________________

Jedan osmijeh mijenja sve:-)

Lokica 17.05.2008.
Gugutka 20.10. 2011.

Pozdrav cure. Ja nisam često na forumu ali kad imam vremena volim pročitati koju temu i bacit koji komentar. A što se tiče mojih poroda to je bila drastična razlika. S prvim bebačom sam slušala i sve podnjela bez glasa a u njemu je bilo 4,5 kg i 57 dug . S drugim sam bila katastrofa jer mi je porod bio toliko težak da sam čak u jednom trenutku doktoricu udarila nesvjesno nogom koliko sam bila izgubljena . Tad ne da sam se derala nego nisam nikako bila prisebi ma svašta sam radila. Čudim se samo kako su me oni istrpili.

ja nisam,ali jest mm se preznojavao,jer je bio pored mene sva tri moja poroda,lahko sam prosla na sva tri poroda s obzirom da je prvi bio carcki rez,ali mm je bio samnom i puno mi je pomogao a najvise poslije carskog drugi dan kad sam se morala tusirati zbog rane-on me tusirao hvala mu

Ja se ustvari ne sjećam jer sam se gubila strašno ,ali mislim da sam se derala,sjećam se samo da sam skoro onaj ko fol krevet razvalila,sve mi je to nekako u magli,a mamu sam garant dozivala,koga ću drugog kad me boli

Joj zene moje, ja se ismijah ovim vasim opisima , iako se duboko saosjecam s vama u tim trenucima koje ste prezivjele..
Ja sam rodila svoje djecake na carski rez, uz epiduralnu anesteziju, i naravno, to nije bolilo.
Bolilo je tek kasnije...
Ali se sjecam kada su me noc prije klistirali, pa sam sjedila na onoj sugavoj solji pola sata , (WC preko puta porodjajne sale - Kosevo), jedna porodilja se tako derala da sam ja tih pola sata na solji sjedila zacepljenih usiju, jer to tako strasno zvuci, strah ti se neki u kosti uvuce..
Iako sam pristalica svega prirodnog, pa tako i poroda, ja nisam smjela da se upustim u avanturu da prvi put radjam prirodno, i to dvoje odjednom, iako sam mogla... Nisam se osjecala psihicki spremnom, a smatram da je psiha kljucna u trenutku prirodnog porodjaja, tako da sam insistirala na CR...
Mislim da je tako trebalo biti i da je u pitanju prst sudbine.

_____________________________

Edi i Mak - DOUBLE BLESSING
27.05.2008.

Moji životi, ljubavi, sreće najveće...

drage mamice,
i ja se slatko ismijah na sve ove vase komentare, mada sam to vec 2 puta prezivjela i sad za koji dan me po treci put to isto ceka.
krupnu djecu radjam (4500g  57cm i 4400g  56cm)
prvo dijete sam u transu mislim rodila, jer sam jako sitne gradje tijela, visoka al mrsava sam po prirodi 170cm sa 50kg prosjecno.
da se nisam derala, to bih vas slagala ,

mama mi se potrefila u posjeti i ujutro u 5 krv potece, hajd cijeli dan vuci, natezi, trpi, uzdisi, hodaj tamo vamo,...

mama pravi majstor bila..kaze navece u 6 e hajde ti sad sa MM polahko u bolnicu.

odemo mi, pa  lezi alisa i privezu mi onaj CT oko stomaka pa ni makac s kreveta i u 23:50 je tek rodim, sjecam se samo zadnje da je bilo oko 21:30 i posle je bio trans, bunilo i u svemu ujela sam muza za ruku jer mi je pokusao zatvorit usta na komandu babice da pritisnem a ne da izdisem  .
KOZA jedna  .

s drugim bi sve drugacije, lakse, brze.....samo zadnjih 10min. oni napnjevi kad su dosli malo sam pustila glasa al bez urlikanja .sad aBd se tjesim s ovim trecim(zadnjim ) da ce bit ono s iskustvom i lakse, uh nadam se i uzdam u Boga.

nema kazu tezeg bola i brzeg zaborava
 
pa zato drage mamice da nije nas.eh....budimo ponosne na sebe
 
 

Bogami  sam ja galamila, nisam psovala ali sam jojkala, ali ni to mi babica nije dala, izderala se na mene i otisla da spava, ali u jednom momentu kad je vise doslo do kraja sam viknula: upomooooooooc i proderala se ko pivara, tad je dosla i odvela u me u salu i kaze doktoru : evo nase pjevaljke

Ne mogu da vjerujem da vas je vecina presutila porod, zaista  Ja sam vristala i derala se, lupala onom policom kraj kreveta ali nisam psovala naravno niti ikakve recenice sklapala  I sto Amrino kaze, sve su se oko mene derale, neka manje neka vise ...

_____________________________

EMIL,7.9.2008.

huktala, stenjala, puhtala
i ne uvijek istim redom


_____________________________

strpljen - spasen

MM kaze da sam se drecila ko vo ali nije cuo ove ostale   - e legenda si.. jesam se ismijala.
ja sam sa prvom bebom probala prirodno i ukljucili su mi bili indukciju i brate bolilo je uff znate i same..ali kad sam primljena u bolnicu u sobi do moje je bila jedna joj brate - ma riče zena, doktoreeeee, sestrooooo, upomoooccc.. kad sam nju cula vala se i meni koja sam trpila bolove ogadilo pa sam ja disala i probala sve trikove sa onih vjezbi za trudnice samo da ne budem glasna..eh a naslusala sam se u dva puta po sedam dana u bolnici svakavih zvukova i dozivanja i mama i muzeva i ljubavnika - brate najezim se kad se sjetim. a bilo je zena hrabrih - pa ni glasa da puste - soba mi je bila preko puta sale pa sam sve cula..

I menije ovo pevi put bilo najgore!
Tad se renovirao jedan dio bolnice gdje su sale za porođaj i sve je bilo improvizovano pa sam svaki porođaj ispartila sa jezom...
Drugi i treći put nije više bilo šanse da se čuje bilo šta iz porođajnih sala jer su u sasvim drugom hodniku(mislim 4-5 vrata izmeđ).
Kad sam otišla prvi put da se porodim moja dr. me poslala glavnoj sestri na ginekološko-akušerskom odjeljenju i ona je cijelo vrijeme bila samnom, umivala me, masirala itd. tad mi je rekla: nemoj vrištati nema koristi samo me pažljivo slušaj. Slijepo sam vjerovala i njoj i mojoj dr. i zaista sam bila tiha.
I drugi i treći put Ramiza mi je bila babica i tad sam je samo pažljivo slušala i šutila da bi dr. koja me porađala rekla sestri kako sam tiha i poslušna i kako odavno nije porodila ženu s kojom je bilo lahko sarađivati.
Sesta je samo onako uz osmijeh dodala kako sam takva bile sve tri puta a ja bila sva sretna zbog "komplimenata" .

Iskreno sad kontam da sam vrištala imam osjećaj da bih nešto propustila jer sam se ionako bila sva u uho pretvorila slušajući šta govore dr. i sestre, čekajući da beba zaplače...Ma čini mi se da sam više bila koncentrisana na to da SVE čujem nego na bol!
Ženska posla...

_____________________________

Merjema 02.08.2002.
Imran 11.11.2005.
Burhan 27.11.2007.

baš se ismijah!  pa ti mahalušica i na porodu! 

_____________________________

Merjema 02.08.2002.
Imran 11.11.2005.
Burhan 27.11.2007.