CUJ MOZDA MOZDA,mi smo sigurno HUJ HUJ

Za sve koji pitaju za mene ,blur,nova,anza...,dobro sam,odlicno i pomalo HUJ HUJ ,samo malo ...sta fali i to je za ljude...pozdrav i ljubim vas sve

KOKA I PO ti znaš da je tebe cijenim, i DA, u pravu si kad kažeš da svemu pridajem veliki značaj. Ali mislim da to i jeste bit naše kučke, kod nas je sve zastrašujuće pa i najobičnija tišina poprima oblik, zvuk i važnost. Ne brini, ne ljutim se ženo, meni ništa ne smeta, to ti je moja najveća vrlina

Nego npr, nemoj me pogrešno shvatiti, tvoje su riječi melem za svaciju dusu, ali su meni ponekad kao nedostizne, jos uvijek nedostizne. Ti casu gledas kao polupunu, ja je gledam i kao polupunu i kao polupraznu, kod mene je uvijek postojala cvrsta svjesnost o vise mogucnosti, tu nema odabira, to nije kao kad biras između dva para cipele. Ili kad odjednom moras postati kucka :) Kazu preko noci se postaje, ne bih bas rekla :) to u tebi mora vec postojati :))))

Tako da je meni lakse kad meni neko kaze, "ja sam sve to prosla, sve je to jedna faza, proce", nego "lijek je u vama, svemu pridajes znacaj, ili pak "sto se toliko osluskujete" Jer na taj nacin kao da mi neko stavlja do znanja nesto sto vec znam, sve je do mene, mogu za sebe puno više uraditi a ja trenutno nisam u stanju i to me baca u ocaj jer se onda zapitam koliko skodim sebi, hocu li ja to moci, i gubi se svaka vjera u višu silu, u buduće vrijeme i ostalo.
Nemoj me molim te pogrešno shvatiti, ja sam svaki tvoj post prepisala, jer ti si kao knjiga Normana Vinsenta Pila Zaista tako mislim.

Nego, znate sta cure JEBAJIMO mi ovu kučku, trebali bi smisliti neku kao "mantru" koju cemo izgovarati vise puta prilikom nasih "napada"


_____________________________

Lajla

PUSA SVIMA,bez ikake dvoume potpisujem sve ovo sto je lajlac rekla......sve mi to znamo da je ljek u nama al ajd ustani kad nemozes kad nije tako lako kako sa strane izgleda...koka ipo je dugo ovde s nama ja je izuzetno cenim i nju i njene postove ,mislim da nema sumnje u to.medjutim koka mila moja bas upravo zato sta si sve ovo prosla i osetila na svoju kozu najbolje nas razumijes,niko od nas same nezeli vise da mi opet budemo isti i da se radujemo svakoj sitnici BAS NIKO,ali znas i to da je ovaj put dugacak i mukotrpan ,nadam se dacemo i ja i lajlac i sve ostale jednog dana moci ulaziti ovde na ovaj forum bez tronke straha i pomagati nekome kome u tom trenutku bude trebalo ....na malo drugaciji nacin puno pozitivnije..i sa puno ulivanja nadu da ce i oni uspeti ko svi mi....nadam se da cu biti dobro shvacena jer zaista nemam nikakvu nameru ikoga ovde uvrediti ...posebno ne koku jer ona je nasa potpora uvjek kad zatreba i znala mi je dati podrsku u sred noci kad sam je trebala....sve vas ljubim

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

Nadam se i ja moja Jano, jer mi je vise dojadilo ovo pravo. Samoispitivanje, osluškivanje, pa sad zamisli u kojem sam ja stanju da osjetim i zvuk tišine? hahahahhaha užas jedan... Nego stvarno sve se svodi na prihvatanju, jednom kad ovo stanje prihvatimo kao dio nas, samo ce od sebe iscezavati dok potpuno nestane, nadam se da je tako... Molim se za ovo...
Dobro je da postoji ovaj forum, bar se mozemo jedna drugoj izjadati, podijeliti iskustva, utješiti jedna drugu...

Ovaj forum meni od početka znači, da sam se Bogdo samo na ovom forumu zadržala, da sam samo malo pametnija bila Sta me zadesi u 26toj godini života? ccc

Šta je s ostalim curama? gdje nam je Blur, Black, ivanai, nova, srećica, sobenko, anza, jaca je tu !!!
Jano kako si danas?


_____________________________

Lajla

Ja bi da prokomentarisem ovo podebljano.mogu ti reci bila sam tu to je faza i proci ce ima istine u ovim rijecima ali ne zato sto ih ja koja sam prebrodila sve to kazem vec zato sto sam sjela i skontala ono sto mi je mater rekla koja nikad nije imala anksioznost, a rekla mi je lijek  je u tebi sjedi i malo se presaberi...To isto Koka rece i nema blagog puta ..Iskreno ja sam ispocetka sve tapkala po malo,koja utjesna rijec i nadala se da ce sutra dan biti bolji,bilo ih je ali onaj iduci je bivao gori nego ijedan do tad...Tek onda kad sam skroz zveknula i bila ko cvjecka,osoba koja se nije mogla brinuti za sebe,kojoj je trebao neko da seta za njom gasi sporet da ne bi kucu zapalila ili nocu zakljucava vrata...Tad sam skontala sta je prava borba  i shvatila sam sta mi je mama govorila, a do tad sam mislila bas je hladna i  besmislena...Anksioznost i jeste simptom davanja znacenja, prevelikog znacenja necemu sto ne mozemo potpuno kontrolisati i kad izgubimo kontrolu nad kontrolom tj strahom,padamo....I da svi mi posjedujemo snagu ali moras vjerovati u to,ne samo danas ,vec i veceras,to je dug proces i zao mi sto sam dopustila da mi sve ovo oduzme par godina zivota i tad mi je nekako zao bilo sto nemam nikoga ko je vec bio tu da podijelim svoje iskustvo,misli,osjecaje,ali danas mislim je ipak dobro  bilo sto je tako...Bila sam sa ljudima koji su normalno  funkcionisali i oni su me i na taj nacin gledali ....

Da ne mozete ocekivati da u jednom danu strah nestane i to je dug proces,meni je trebalo 2 godine da dodjem na svoje i bilo  je razocarenja,padova ali istrajati u svakom od njih je cilj....

Evo vidim i Jana prica o nadi,sjedim i kontam o svom procesu,nade nije bilo s glave,svaka nada mi je donosila razocarenje,nazalost,sve dok sam se nadala bila sam tj stajala sam u mjestu

Draga napetost mozga,stres,nespavanje,nervoza cini nase tijelo osjetljivo na zvukove,svjetlost,ja cu tebi vjerovatno zvucati sad kao gruba osoba koja nema razumijevanja,ali nije mi to namjera i ne zelim da to  tako shvatis,ali da to je previse pridavanje znacaja sitnicama....Lupanje srca,ubrzan rad,zujanje u usima,slabost udova,tegoba u plucima,prekomjerno znojenje je normalano za ovu dijagnozu,pokusaj da to prihvatis  kao normalno,jer kad pocnes da razmisljas da je to normalno a ne da ispitujes simptoime,oni ce vremenom nestati...Mozda ovo sega zvuci ali pokusaj...Ja sam padala u nesvijest od straha,jer sam ispitivala svaki detalj ,sum,sve sve sve  i dovodila sebe u jos gore stanje,pokusaj da ignorises....Radite nesto sto treba potpunu koncentraciju na rad,racunanje,brojanje,heklanje,pletenje kadvasuhvati takvo stanje....
Ja sam npr u vozu uvijek imala krizaljku,mobil na kojem je bio tetris i tako se zadubimu igru ili saranje krizaljke stignem na cilj a pojma nemam kako mi je vrijeme proslo...

potpisujem Marinu (za promjenu )
covjek se ne radja naucen.uci se dok je ziv.
covjek se ne radja sa snagom...godinama je stice.
da se preko noci postaje doktor...svi bi mi doktori bili.
dug je "put do zvijezda" valja proci citavu vasionu.
i na kraju.....hvala lajlac na tvojim rijecima i na onom kako me dozivljavas.ja sam sasvim obicna zena koja je prosla pakao i razmisljala kao ti.ja samo pokusavam da dam do znanja da izlaz postoji i da je blize nego mislis.ovo sto ti sad imas...ovome nema laganog puta.a to sto drzis u sebi(a sigurna sam da imas) samo trebas "probuditi".

_____________________________

Dva hajduka ....jedan veliki i jedan mali

Ja cu biti uvijek obicna zena, u masi neprimjetna...neko kome je stalo da barem malo uljepsa i promjeni ovaj svijet i podari mu malo ljudskosti.

Ja cu jos, po ko zna koji put dodati, opistanje i treniranje nasih misli opustanjem.....
Nije uopste lako, ali krenite sa ovim vjezbama i ako vam djeluju besmisleno!!!!
I ja sam prosla kroz sve ove strahote kroz koje vi prolazite, i sada ponekad mi ''dodje''...ali to barem svima dodje , pa i onim ne anksioznim
Strasno je zivjeti zivot bez maste i snova!!!! Nedajte se i budite SIGURNE 10000% da ce sve to jednom biti JUCE


_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

Lajlac potpisujem sve što si rekla.Naravno svi znamo da je ljek u nama samo ga treba iskopati.Eto ja jučer bila kod svoje doktorice i ona mene pita šta ti želiš od života ,a ja kažem pa neznam sva sam izgubljena.I tako ona meni pa kako neznaš znaš samo si to negdje potisnula, i tako ja se pitam i stalno tražim odgovor i nikako ga nemogu nać ,i to me ubija.Znam da sam se našla na nekoj raskretnici pa sebe preispitujem,ali odgovora još nema.Nekad sam uživala dok sam išla radit,pa kad odem malo u grad sa kolegicom na kavu ,pa kupovina i to me ispunjavalo ,a sad ništa od toga ,vidim da i lajlac tako osjeća.Ja znam da je to dokaz da treba nešto mjenjati u životu ali,stalno se pitam šta,šta da mjenjam da budem zadovoljna.Eto cure moje šta nam ovo sranje radi, ali opet nedam se ja naći ću ja odgovor. Jednom mi je jedna žena rekla da sam ja takva osoba kad me netko baci na leđa da se uvijk dočekam na noge,pa tako znam da ću se dočekat na noge u to vjerujem.

Jaooo ja ne znam sta je sa mnom! Stalno me strah cim sam kuci, sve se bojim uhvatice me panicni, postajem depresivna! Ne znam zasto, taman sam sredila zivot, neke stvari bitne, mozda previse naglo! Kao da se sjetim da sam anksiozna i onda me to zdrma!

Moje mile ženice kako ste mi.....Ja sam pravo tužna neznam kako i pored ovog stanja biti jak i uhvatiti se u koštac sa životom....Tako bih sad samo plakala pravo me tuga uhvatila i eto ja se vama jadam kao da vi nemate istih problema ali moramo dalje...

Sreća 35 to su taki momenti i mene često hvata tuga,a valjda će nakon kiše doći sunce

Pozdrav tari i sreci! odavno ne znamo nista o njima!!! Da DANA, tako se i ja osjećam. Da me pitaš šta želim, rekla bih ti miran život, bez ovih strahova a ostalo što god da donese život, prihvaćam! Ali je zapravo to najteže nama za postići... Kad me uhvate strahovi nije mi ni do čega ni do koga, a poslije ostaje neka praznina, kao da si sam na svijetu i to zamara i baca u depresiju. A tek kad pogledam ljude koji zaista imaju teže psihičke probleme, sva protrnem, oni koji se ne lijece hodaju ko bez glave, ne znas sta mozes od njih ocekivati,dok oni koji se lijece hodaju ko zombiji, tu su, prisutni su ali nije to život nikakav. I onda strah nikako odagnati, nikako ga potkrijepiti necim pozitivnim nakon cega mozes reci "dobro i da mi se desi, ima i u tome nesto pozitivno". Ne znam. Nekako se smirim na kraju, ne znam ni ja kako.

Meni je najgore ovo moje preispitivanje, cujem li, vidim li i sl. i to sto nisam kao dovoljno jaka i samouvjerena u smislu izlaska iz ovog zacaranog kruga... ne znaam ponekad ni ko sam, ni sta sam, ni sta zelim, ali kao sto RABI I KOKA I PO kazu, proce i ovo, sve prodje pa kako god. Ostaje mi da se nadam i pronadjem put da cvrsce vjerujem u sebe u svoju snagu (za koju ne znam da li i postoji, kazu da postoji) i u bolje sutra.


_____________________________

Lajla

Tarice duso ljubima ja tebe ,svi smo mi isti prosla si to vec puno puta znas da sutra bude bolje ,imamo dane kad ni depresivni ih nemozemo nazvat ,mislim ni depresija nije prava rjec za dane kad sam sto kaze lajlac sva ko da nisam svoja i nidocega mi nije ,lajlac ja kad tebe citam osjecam se ko da sam ti ja diktirala a ti pisala ,i na kraju opet se svedemo na isto ,nista drugo ne preostaje sem NADA ZA BOLJE SUTRA,eh koliko pouta pomislila sam da mi je srece rjesiti se ovoga zauvjek htila bih uclaniti se il oformiti neku grupu ,il ispisati svaki moj crn dan na nekom papiru gde bi SVAKO ko bi upao u zamku u kojoj sam ja upala mogao pronaci utjehu,koliko su vrjedne utesne reci u ovom stanju to samo mi znamo ,zato i niko od nas ne bi znao bolje da pomogne onome koga treba pomoc za dignuti se iznova,al da bih to uradila trebala bi ja prvo resiti se ove kucke ZAUVJEK.....

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

Ljude ne možemo ničemu poučiti; možemo im samo pomoći da to okriju u sebi. (Galileo Galilei)

_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

Hvala zene! Ma ne znam, kada me uhvati ponovo, svaki put na drugi nacin, svaki put jace, da opet zaboravim gdje sam! Opet strah, nestvarnost, tesko je! Ali jbg, guraj i sta ces! Pusa svima!

Cure drage pozdrav, evo da se javim, čitam vas redovito, sve sam iščitala vas, mene zanima je li koju od vas mučilo lupanje srca, ono kad ga čujete kako lupa pa vam to ide na živce i nervozne ste radi toga, pa vam počne ubrzano lupat??? meni se to u zadnje vrijeme događa.

Koliko sam puta rekla da je svaki put drugacije, jace, gore...teze....I svaki drugi put, jer nije isti kao prethodni, mislimo da je gotovo!
Hocu da kazem da nije nista neobicno, sve je to da ne kazem normalno, ali i jeste za ovo nase stanje!
Nedajte se zene i samo glavu gore



_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

Ja cu jos samo dodati da se meni desavalo i desava i sad da mi preskoci i naglo zalupa samo od jednom i onda nastavi normalno.....Odvratno, ali sta cemo...idemo dalje!!!
Nedaj se bibo, sve je to OK!!! PUsa


_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

Draga biba svi mi to imamo lupanje srcai ja sam imala u početku i odma sam mislila da je štitnjača u pitanju ,ali onda su dolazili sve jači jači simptomi koji su izazivali jaku nervozu od koje sam mislila da ću poludit i tako me sve to dovelo u ovo stanje,i to sve zbog toga što nisam znala šta mi se događa.Ionda naravno kopanje po internetu koje me dovelo do još goreg stanja.Sam da ti kažem svi ti naši simptomi koji dolaze izazivaju nervozu jer ih se želimo riješiti što prije,a oni baš onda ne prolaze.Meni je i prije nego sam ovo imala tak znalo bit i to od stresa ,ali tada nisam tome davala važnost kao sada.Eto to su sve simptomi anksioznost,ali ako to nemožeš trpit pa probaj sa nekim čajem npr. od matičnjaka možda ti se to smiri.

Zene kako ste, ja sam danas tako nikakva, ma skroz bezveze , jos ovo vrijeme ruzno, to bas utjece na mene. Jos ovaj strah i ove prisilne misli, ojjjj boze bas je grozno, dal ce ikad prestati.

Jutro,Bibo lupanje srca sam i ja imala,osjetila sam  ga ponekad kao da mi u glavi kuca,probadanje,stezanje  i to me cinilo  nervoznom,ali ne daju veliku vaznost tome..Ja sam isla vadila sve nalaze jer kontala sam imam srcanih problema,ali svinalazi super bili...Jasam pila  caj od nane,kamilice,dok npr moja drugarica je pila neke tablete zasmirenje na biljnoj  bazi,blage su  bile i njoj su pomagale da se smiri....

Dobro jutro cure moje!!!

Jeli neko imao problema zujanja u ušima? osjetim ga naročito u tišini, kao neki kontinuirani zvuk, negdje duboko je u mojoj podsvijesti, mozda ga i ja preuveličam, ne znam...
Ponekad me uhvati panika radi toga, sve mislim sta ako postane jaci... grozno




_____________________________

Lajla