ooouuujeeee, sadomazohizam

_____________________________

Ako nisi normalan, nesto jesi ...

ozbiljno ja sam citala da sex ljeci anksioznost! eh sad meni licno nije al mi je dosta pomogla ljubav i neki osjecaj sigurnosti kad znam da se mogu na nekoga osloniti.meni je to stvarno pomoglo al eto kako kome mozda nekome to nepomaze

ljubav treniranje vjezbe meditacija... svi smo do ovog dosli zbog nekog straha i negativnog misljenja brza promjenaaaaaaaaaaaa jaoooo lako reci al tesko za uraditi aj trening meditacija i to sve ok al misle teskoo promjeniti

Ma svakako da pomaže ljubav kod anksioznosti, al nije da je liječi iz korijena. jbga za to je potrebno ipak nešto više:) ali aj osjecaj da volis i da si voljen i da imas podrsku bas znaci.

slažem se da ljubav i sex pomažu, al eto mene je ova kučka strefila iako sam isto u duuugoj vezi, bebača planiramo ove godine pa ću onda u menopauzu hihihihi, primjetih na mami svojoj otkako je u menopauzi da je smirenija osoba, vjerojatno je i ona imala anksioznost, znam da se boji svega i svačega, pa valjda je i nasljedna ta kučka ( i to sam negdje pročitala) hehe, držite se

Disem kolegi,da se javim da me nemislite hahahahaha

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

evo i mene, pomalo me brinu ove moje automatske misli sto nastupaju kad god zatvorim oci. Pocnem razmisljati, ili uopce ne razmisljam, nesto se nametne, i misli frcaju 100 na sat, s jedne teme na drugu. Ko da mi se u glavi odvija hiljadu i jedna radnja a ja sam nesposobna da to zaustavim. Cim utonem u san nesto me trzne, kao da neko nesto kaze, a tamo nigdje nikoga. Jednostavno najjezivije, po meni, dosad...Te glupe nepovezane misli ne mogu zaustaviti nikako i kad otvorim oci, opet mi je glava ko puna...sve kontam da to nisu neki unutrasnji glasovi, koji se svadjaju izmedju sebe, a ja to sve posmatram...
Ali valjda je i to u ovom paketu...Opet sam barem malo bolja nego sto sam bila. Ali ovo je skroz nesto novo pa pokusajem naviknuti se. Strah me
Pozdrav mojim curama :)


_____________________________

Lajla

Eh, drage moje, ja odmah kod vas da se zalim . Dodje jedna komsinica i kud je djavo donese, i prica kako joj je sesric lose psihicki, uopste ne moze da funkcionise, a od kako mu je majka umrla jos gori i mene idmah steze oko glave, pocese se znojiti dlanovi i sto misli- sta cu ja kad mi umru riditelji, da li cu to moci podnijeti, a svjesna sam da se to mora jednom desiti. Odmah sam pocela moliti moje da ne umiru jos malo, bas jos 10 god dok se dobro ne stabilizujem . I kad ode komsinica, ja im kazem -tesko meni ako i ja ovako zavrsim, ako poludim . Moji me u cudu gledaju, sigurno misle da sam vec malo tralala, sta ce jadni rroditelji, vec navikli na moje kukanje.
Imam i ja bas veliki problem sa vidom, ma ja nista ne vidim, inace imam dioptriju, a od ovoga jos gore. A mozda mi se i od dojenja povecala dioptrija. Sve u svemu, bice da cu nositi deeeebela stakla.
I ja analiziram porodicno stablo, da li je neko nekad bio fijuuu ili sam ja jedina, a izgleda jedina
Ja planiram jos jednu bebu i to brzo, mene je beba spasila, kad je sa mnom postajem lavica, nidje anksioznosti
Pozdravljam sve |||||||||||||||||moje poremecene


_____________________________

Van mene dosta boja zivi, Van mene katkad sve i posivi, ili se smraci i naoblaci. Dobro je zato sto postoje i ove moje lepse boje. I neki osmeh suncan i plah. I vetar necujan kao dah.

Evo i moja beba pisala , ove crtice vam ona salje

_____________________________

Van mene dosta boja zivi, Van mene katkad sve i posivi, ili se smraci i naoblaci. Dobro je zato sto postoje i ove moje lepse boje. I neki osmeh suncan i plah. I vetar necujan kao dah.

Beba pisala dusa mala haha, znači beba pomaže..predlažeš nam to jel :)

E mala slatkica nek ona nama češće piše .Ma joj blur i ja sam tako,kad neko dođe kod mene i priča o tim stvarima ja se komiram,ali sada više ne.Isto tako mene dr.pita jel ima u familiji takvi,a ja njoj me ne jedino sam ja izrod ,ajde nesekiraj se samo ti radi na drugoj bebi,ja nebi ja bi bolje u menopauzu

@blur77, ja isto tako ne podnostim kad mi neko prica o bolestima i teskim temama. odmah mi bude lose... jos kad neko u detalje pocne....

lajlac, tebi barem nije dosadno malo sale nije na odmet?

sto se tice ovoga da neki od vas pisu da im je frka kad ih panika uhvati napolju kao ono sta ce svijet reci, ja sam i tu nenormalna mene to nikad ne hvata pred svijetom. jeste nekad davno. doklle god se nesto desava meni je ok. juce npr., dok sam cekal u redu doslo mi lose (a gdje i nece kad sam se utoplila i usla u toplu prostoriju tako sa salom i jaknom) i za seknudnu skrenem misli jer kontam kakve poslove jos moram zavrstit. i da znate da su ljudi zaokupljeni sobom i ne primejcuju bas tebe. ako ti i bude lose, neko ce ti pomoci i nece misliti da si lud... mene uhvati prava anksioznost kad frka i trka prestanu valjda kad se organizam opusta. ali jos mi je gorejer sam sama.
kad sam ja imala taj strah da izadjem napolje ili u trzni centar, nagovorila sma sebe da svaki dan izlazim. ispocetka samo do posla (10 min od kuce) pa svaki dan malo dalje i brzo sam to prevazisla. u trzni centar npr., idite samo na prizemlje

Blur to je vjerovatno dozivio nervni slom, mozda je nesto privremeno...ja bih se komirala, jos Dana hoce da bude njegovateljica na psihijatriji među ležećim pacijentima, sta ti je zeno? Ja psiholog jos, pa se ne bih nikad odlučila na taj korak. Srećom postoji više grana psihologije...
Ja sam trenutno sva nekakva uspaničena i nervozna, na rubu ne znam ni ja čega...o svemu mislim i osjećam da više ne mogu da mislim, ali se misli same nameću, jezik titra unutra...Šta je ovo????? Sve kontam, skrenut ću s uma i početi baljezgati nekontrolisano...Još je tu i nervoza želuca...Glava mi je puna misli, osjećam kako se misli isprepliću jedna s drugom, boreći se koja će prva doći i učiniti svoje...Vidim ne govorite ništa...Sve mislim ovo je nešto drugačije...

Almić, jesi li i ti ovo 85. godište? Hvala svima...



_____________________________

Lajla

lajlac* dušo draga :) pa zar je čudno da imaš ispreplitane misli? razmisli malo bolje, nije..logično je da nam se svašta nešto vrti po glavi, da smo zbunjene ,uplašene ma svakakve..tko zna kako bi netko drugi sve ovo podnosio..mi smo odlične. nemoj se puno radi toga mislit i nervirat,ma nek se isprepliću, smirit će se i to vidjet ćeš. a ovo što je spomenila čini mi se alma, za hodanje po gradu, blago tebi kad si to prevazišla. ja nekako imam osjecaj da je ovo najgore od svega sto sam prozivljavala i imam osjecaj da se nikad necu iz ovog izvuci. hodam ja i sad, nisam se zatvorila u kucu,ali kad izadem isto smusena..ko da je u meni neka sila jaca pa vodi moje tijelo,sva budem u opsajdu nekom:/

tebe je lajlac strah straha...ako me shvatas.
previse se osluskujes,preispitujes,previse si pod presijom.
prestani da analiziras svaki svoj pokret i potez,opusti se.
pratim tvoje postove.
u svakom pored pisanja o svojim poteskocama ima i doza optimizma,doza humora,i to je dobro.primjetila sam da sve vise zalazis u druge teme na ovom forumu sto znaci da tvoje misli polako ali sigurno postaju okupirane drugim temama osim ove.iu to je jedan korak naprijed.nisi ni svjesna kakve drasticne pomake pravis ali zato jesam ja jer sam sve to prosla.samo nastavi tako.polako se vracas normalnom zivotu.
i ne uhodim te zivota mi ..nego mi je drago kada vidim kako neko iz tame nesvjesno prelazi u svjetlost.


_____________________________

Dva hajduka ....jedan veliki i jedan mali

Ja cu biti uvijek obicna zena, u masi neprimjetna...neko kome je stalo da barem malo uljepsa i promjeni ovaj svijet i podari mu malo ljudskosti.

Brynetice, ne znam jeli normalno ili nije, ali misli frcaju 1000 na sat, mene opterecuju i ja se lose osjecam zbog njih.
Maloprije legla na 5 minuta, ko zaspala i cula sam mamu kako nesto psuje, probudim se i nista, nije bio san, samo sam je jasno cula...kad god legnem drhtaji, trzaji i sl. uvijek me nesto probudi, ili neka tjeskoba, ili zvukovi nepostojeci ili glasovi, snovi, moji neki unutrasnji glasovi. Pocinjem misliti da se samo meni desava...
Ne znam jesam li uznemirena i tuzna jer snijeg pada :((((, ali znam da je ovo jedan od onih dana kad bih najradije plakala, kad mislim i da umrem bilo bih mi lakse...Nekad kazem, hvala Bogu pa ima i umrijeti, ko bi zivio ovakav zivot citavu vječnost?
Grozna sam, znam, i jos vise jer znam da imam sve, apsolutno sve sto mi je potrebno, i strah me Boga mojih misli, mojih osjecaja...a neki ljudi su u puno gorem stanju, a ja kukam. Ali sta cu, ovo je moj svijet koji je pogodjen ovim stanjem koje je za mene tesko, ponekad nepodnosljivo. Ali ne dam se...ovo će biti duga noć predosjećam


_____________________________

Lajla

Koka rasplakala si me... Hvala ti puno!!! Ja ne odustajem, pokusajem imati pozitivno i imati vjere, ali ne znam kako, hiljadu nekih nacina, a ja ne mogu shvatiti da sam ja ta koja treba pronaci svoj nacin, jer ne znam kako ni sto je dobro za mene.
Znam da sam opterecena svim i svacim, ali malo mi treba da je pocnem razmisljati, analizirati, da budem napeta i nemirna zbog toga. Mislim da je mene u biti i strah to sto sam sklona tome, sto se svim i svacim opterecujem, sto sam previse osjetljiva i mislim ako se nesto i gore desi u zivotu, kako cu ja to sve podnijeti kad sam ovoliko slaba. Ali uvijek sam takva bila, odmalena, zaista jesam. Dusa me boli zbog mnogo toga, nadam se da ce mi dragi Bog oprostiti mnoge moje misli...
Izvinite cure, bas sam cmizdrava...



_____________________________

Lajla

pa sad...ne bih se slozila s tobom.
slabi ne zavrsavaju studije nego jaki i uporni.
slabi nemaju snage da se bore ni sa cim a ti itekako imas.
u stvari...nisi ni svjesna svoje snage jer gledas u pogresnom pravcu.
okreni pogled i vidjet ces stosta sto posjedujes a nisi ni svjesna toga.

_____________________________

Dva hajduka ....jedan veliki i jedan mali

Ja cu biti uvijek obicna zena, u masi neprimjetna...neko kome je stalo da barem malo uljepsa i promjeni ovaj svijet i podari mu malo ljudskosti.

Vrijeme ce pokazati svoje, jer ja zasad jos uvijek imam jaku volju i zelju da mi bude bolje, valjda cu nacin nacin da sebi pomognem. Ali da se ne trudim, trudim se...Ponekad padnem, ali dosad sam svaki put ustala...opterecujem se mnogo, strah me mnogo toga, ali nadam se da cu  dosegnuti taj nivo kad cu moci prihvatiti sve ove promjene, kad necu ovoliko razmisljati, kad cu spavati kako treba, i putovati i prepustiti se iskustvima i prilikama koje život nudi, bez ikakvog straha. Sad zasad, samo da moje misli smanje brzinu i puste me na miru dok spavam   

_____________________________

Lajla

Lajlac ajde duso ti kod mene u goste ,imas otvorenu ponudu kad god pozelis dodji da se nas dve ispricamo i iznesemo te nase nebuloze iz glave na sto da vidimo jesmo li samo ja i ti ovde drugaciji ili jednostavno smo mi na pogresnom forumu ,i ja isto imam osecaj da sam drugacija od svih ovde i da se samo meni desavaju te slike 1000 na sekund ,a kad sklopim oci horor do horora HICKOK bi mi mogao zavideti BLURRRRRRRR srecooooo ljubim tu malu sladkicuuu ,neka samo ona nama pise bar skrenemo misli na sekund dok je zamisljamo kako psticima kucka

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

lajlac, nisi jedina..nije da te tješim i prosipam tu neke folove ali se mogu kladit da će te to proći kad tad i da će to razdoblje biti iza tebe. mene je tako jednoo vrijeme stalno nešto trzalo iza sna,prikunjam malo onda se trznem odjednom., isto ko da me netko budi,ja se okrenem nidje nikoga..to je sve od stalnog pritiska. i znam da te to muči,te tvoje misli i slike koje ti se stvaraju u glavi.mene isto tako muče i neke moje slike u glavi,koje nisu normalne nimalo a znaju se često puta pojavit,npr kako cu ja kad dobijem dijete biti dobra i pozitivna mama,sta ako mi dode da dijete nedaj boze povrijedim, muza,sebe..mislim to su tako ubitacne i crne misli da me plaše 100 na sat.od same pomisli šta mi pada napamet uhvati me jeza.al opet nekako kontam da je to strah od straha,da to ne uradim i onda naravno da me muce te misli.muka mi bude kad me to spopadne,al me prođe brzo i rijetko kad o tome razmisljam.jezivo je fuj..a tu je s druge strane taj jbni strah kad izlazim sama napolje,mnogo puta mislim da mi nema spasa i da to nemoze da prođe i onda me tek huja ufati kad pommislim da nista vise nece biti ko nekad,da necu vise nikad moc setat normalno ko nekad bez pritiska,bez opreza,ma nezz ni ja vise

brynetica duso,i moje su misli na pocetku bile takve sta ako ,i opet sta ako uspela sam ih ignorisat nisam im znacaja pridavala kad su dolazili recimo u nekih nedelju dana jedan put,povukle su se zamalo pa skroz ,ali kad su se vratili bilo ih je milion puta gore nego na pocetku ,sve sam probala naucila sam od iskustva kako da ih skrenem kako da nadmudrim svoju potsvest ali vise nije nista pomagalo.dosla sam do fazi da 24 sata na dan mislim kako cu se roknut nedaj boze,za sve sto mi nekrene kako treba ja sam stvarala film kako cu se roknut ako mi neuspe,onda sledi stres pa drhtanje lek za smirenje ,i tako drhtim i znojim se u krevetu ko pijana lezim s otvorenim ocima jer ako ih sklopim pred mene je celi horor film koji ni najveci psihopata ne bi mogao smisliti,kao sto jednom tara nasa rece,svaki me put jace jace rokne ,e tako je kod mene sad se vadim iz dna ima nekih pomaka ali trudim se jako ,samo mi ovde znamo koja\ je to borba sam sasobom,a da cemo se ovih crnjaka resiti ja vec uveliko sumnjam u to ,mozda nekad budemo bolje ali zdravi ko nekad ,bas sumnjam

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

Bryneta, Jano i svima ostalima hvala na rijecima utjehe...:))) Volim vas puno...
Bice valjda dobro...Cesto sam bombardovana pricama tipa :"hej onaj puko od prevelikog razmisljanja" ili "onaj puko a ima dva fakulteta", pa ne znam kakvi su to komentari...ali se pitam: Moze li me previse razmisljanja i opterecenja razmisljanjem dovesti do ludila? Jer sam uvijek bila sklona razmisljanju do najsitnijih detalja, analiziranju, osjetljivosti...itd...
Haj ima jedna pozitivna: Sinoc sam dobro spavala, ako nista...bar jedan dan bez naprezanja i napetosti...
Inace, ja ne pijem nikakve tablete, pa ni za smirenje, ali kupila sam sebi Persen, Apaurin i Leksilium (ovo mi ponekad mama i tata popiju, osim Persena). Kupit cu jos i kapi kantariona, magnezij natural welth s c vitaminom i kalijom sto reklamiraju i kupit cu b vitamin...Za Persen kazu da je dobar...Cula sam i za Ansilan, blagi sedativ, ali ne znam moze li se uzeti bez recepta...
Pozdrav cure moje...i novim clanicama isto saljem pozdrave...


_____________________________

Lajla

draga Jano* Neznam..Ponekad je i meni teško vjerovat da ću se iz svega izvući, ali ipak mislim da ima mogućnosti.ja sam nekako sklona kolko god mi se ovo događa razmišljat pozitivno i nebi mogla nastavit život ni ovog trenutka a da ne razmišljam da će ovo proći jednom.Ne vidim razlog za život ako se neću nadat boljem sutra i zato čvrsto vjerujem da se ovo može pobijediti.Neznam, možda se ja previše nadam al eto ..Ne prihvaćam ovo stanje za čitav život i ne smatram da ne mogu više biti ista kao nekad,odnosno mislim da mogu bitit jača nego prije kad bi ovo pobijedila.Jer premlada sam a i vi ostali,svašta se tu još može promijeniti.Kad bi malo dijete nakon prvog pada odustalo nakon hodanja, nebi nikad naučilo hodat.Tako i ja gledam na život, padam sad, ali zaboga možda i ustanem jedog dana.Lajlac* i mene to brine,često se pitam posto sam sklona razmisljanju,analiziranju, razbijanju glave s glupostima sta ako promandam..i sad sam cesto puta ko izgubljena u glavi,ali aj valjda necemo:) nebi trebali boze mili

U potpunosti se slažem sa kokom.Ona je pobjedila ovo stanje možemo i mi,i kao što ona kaže nismo ni svesne da smo blizu pobjedi.Lajlac ti si mi toliko draga, i nikada nemoj posumnjati u svoju hrabrost,jer ti nisi ni svjesna da to jesi pa pobogu ti se boriš bez lijekova,a šta misliš da to nije hrabrost ja ću te šibom,a i Janu šta ona to priča da nikada nećemo biti potpuno zdravi mi jesmo zdrave i ovo stanje će proći.Evo i Biba kaže da je bolje i ona je blizu cilju.A Lajlac ja se vidim u svakom tvojem postu,ma isto i kod mene bilo,još uvijek je ali nije kao prije.A što se tiče posla sa psih. bolesnicima ma ja ću se suočit sa tim pa makar pala u nesvijest ja znam da to mogu,pa pobogu i prije sam radila sa svakakvima,pa mogu i sada.Drage moje biće bolje ne može ovako dovijeka