Moja dano da bar ja imam osjećaj da nikad to neću moći prevazići. al eto, sve je moguće, valjda

ja danas nisam lose malo lutros lupanja srca al je nekako nestalo.
ma prebolices to kad sam ja onda stvarno moze svak a da si vidila mene prije ko ludjakinja kakva obilazim oko trznih centara a nesmijem uci u njih fuj

A nznam, najviše me strah od ove nerealnosti, kad mi dođe pogubljenost i smušenost..kao da nisam pri sebi, odlutam negdje. a nije meni toliko muka ući u tržni, možda jest kad sam sama i ako je prevelik tržni, meni je gore vani dok hodam. a i kod mene dns nije loše, kako kad. išla sam kod psihologa i nije je bilo( nije privatno) pa ću ići ovaj tjedan valjda

Da se i ja kratko stupasim :-) nemam nista posebno novo da kazem, ali vas pratim svaki dan..danas je nekakvo gadno vrijeme ovdje, pa mi se nista ne da, neka tupost me obuzela..ali izgleda da na nas sve utice vrijeme ko ludo :-/

Mislim da ce ti cak pomoci,ako krenes u trznom da radis,zvuci blesavo ali to je suocenje sa strahovima,bude u pocetku tesko,a posle ce ti biti bolje.To savetuju svi psihoterapeuti,da se suocis sa strahom,a ne da bezis od njega,znam da je tesko,ali ako pomaze,stegni zube i samo napred....

Hoću stegnut ću zube hehe ima da mi popucaju kolko ću ih morat stisnut da ovo prebrodim..
znam da je najbolje suočit se, ali kad ja stanem na kasu da radim i krenu mu ljudi za naplatit mene uhvati panika, ruke drhte la la la da ne nabrajam znate vec kako to ide,, vidis sebe i sliku u glavi kako se treses ,ljudi te cudno gledaju..i tako te sl ja imam u svojoj glavici ludoj..

ja sam bila u slicnoj situaciji nikad nisam volela kasu,vracanje para,sa matematikom sam posvadjana,e onda sam jednog dana otvorila svoju radnju,suocila se sa svim tim,nocima nisam mogla da spavam,uvek imala uputsvo pored sebe,zbog preseka stanja,kraja dana,prebrojavala pare i nakon par dana mi je bilo ok.najvise sam volela da kucam,vise nego da slazem robu,posle sam imala i aparat za kartice,prosto ko pasulj,veruj sve je iz glave....mada sam i ja znala da se smotam kusur i tako to ali ja uvek okrenem na salu,izvinem se i zdravo,pa svi smo zivi ljudi i gresimo...videces bice to sve ok.

A nije mene strah tolko oko računanja( možda malo jer me često ufato ona nerealnost pa se pogubim, odlutam negdje)...znate već , isto pjana... al mene ti je više strah što znam da će mi se ruke tresti, ja se toga bojim. i onda me strah kako će ljudi reagirat, uzgledat ću tu kao neka blesa..

to je normalno za bilo koji posao da krenes da radis,dok se malo ne upoznas,meni je glas drhtao i ruke pa je prosl0,videces da nakon par dan vise neces ni primecivati ruke od posla veruj mi,a ljudi bas gledaju i oni su svi u haosu i nervozni

Preskakanje srca
Meni SUPER poznato
Ukratko: Sjedis gledas tv, pricas, citas, sagnes se, uspravis, lezis....ne bitno sta radis...odjednom, nicim izazvano srce ti samo odjednom preskoci ili jako zalupa pa nastavi normalno ili lupi jednom jako, malo stane pa nastavi kuckati normalno Sve mi je dpbro poznato!
Zelim da ti kazem, da nije nista strasno....desava se i drugim ljudima, samo sto neki ne obracaju paznju a nama je to strasno da strasnije ne moze biti...

Nemas razloga da se bojis otici dr. Otidji i dobit ces pozitivne informacije koje ce te rasteretiti

_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

NETREBAS!!!

Trebas nasamarati svoje strahove, ali tako sto sec im se nasmijati u lice...nema boljeg samara za nase strahove, od naseg osmjeha upucenoh njima

_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

hvala ti mili:) što me ne ignoriraš, vjerujem da sam dosadna s ovim al eto šta ću kad mi je trta kako si ti dns? ja sam nekako tužna, kući sam..nije me niko zvao na kavu dosadujem se svo jutro, mama mi govori da sam beskorisna da nista ne radim krotoziraju me kuci, samo se vadam sa svojim i eto. grozno..jos mi se onda vise pogorsa stanje!

sto bi te ignorisala,pa valjda smo tu da pomognemo jedna drugoj ,kad nam je lose.Glavu gore,ma ste te briga sta ti druge govore i misle o tebi,bitno je sta ti mislis i treba da volis sebe najvise na svetu,ja sam to pocela uciti i raditi koz psihoterapiju,verujem da ti je tesko kad jos i kod kuce nemas razumevanja,e bas zato treba da pocnes da radis,da ne mislis kako ce ti se tresti ruke,vec da uzivas u zivotu i sebi da cinis mala zadovoljstva. Ja sam ti promenljivo ko i ovo vreme,mad zadnjih par dana vise i ne obracam toliko paznju na simptome,imala sam bas neki tezak period i onda sam se posvadjala sa svojim simptomima,i rekla sebi BRAVO,guraj napred,i svaki dan pohvalim sebe pa makar i za sitnicu,shvatila sam da samo tako mogu pobediti ove djavolcice

Hvala Rabi sto se uvek javis i das neki super savet,kad citam tvoje postove kao da mi govori psihoterapeut,uparvo sam to i uradila pre neki dan ,posvadjla sam se sa svojim simptomima,mozda ce to nekom delovati cudno,ali na mene pozitivno deluje,ne dam vise da vladaju mojim telom u toj meri da me onesposobe za zivot,za sad me fino drzi,hvala jos jednom

Gde ste kolegi ,ko pitao za mene?jesam li nedostajala disem ja disem josuvek ,proljece me malo probudilo pa sam vise po dvoristu izlazim ,imala i neki problem zdravstveni s roditeljima pa bila malo i odsutna od kuce ,jos uvek se nemogu pohvaliti da sam jako puno dobro ali nije ko sto je bilo ,sad me smara onaj strah da ce mi se na zimi opet vratiti depresija i da je ovaj put necu moci izdrzati i da cu ...itd ,nisu te misli nonstop ko sto su bili oni ranije da cu se roknuti ali me jako zabrinjavaju kad se jave ..ali jbg sta je tu je.neka bude kako biti mora sve vas ljubimmmmmm i ove nove clanice pozdravjam ..gde mi lajlaccc ...

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

Svaka cast jana mk, nadam se da ce mo i mi uskoro disati,bravooo

O Jano pa di si ti??Ajd fala bogu da dišeš, i da ti je bolje nemoj već razmišljat o zimi kad dođe onda razmišljaj,a to nije ništa novo na ovo naše stanje

i meni je zima gora, definitivno, ja vam budem dobro nekoliko dana a onda bez ikakvog razloga kao neki klik u glavi i onda par dana lose, doktori mi to tumace tim da svu pozitivnu energiju potrosim u tim dobrim danima, ne znam baš i nemam nekakvih stresova većih u životu, tako da vam ja čekam da me prođu losi dani, ljubim vasp.s. ovo samo vama pričam inače u okolini važim za uobraženu osobu, možeš misliti uobražena a ja jedva hodam koliko mi se ljulja tlo...

Jano tako ti je i kod mene isto ! slabo kome ovo pričam, a i da kažem ne bi mi vjerovali, svi me računaju kao ufuranu crnu malu, uobraženu do neba haha a ja sto ti kazes jedva idem..Zombi i gotovo! ali džaba ja samtza čitav grad ponosna, dignute glave i param nosom oblake haha,, ajde nek sam, bolje i to da misle neg da pojedini primjete ovo na meni, nebi im dala tog gušta

heheheehe brinetica nasmija me, upravo tako se trebamo ponašat!!!! pune samopouzdanja i elana, a ne pokazat ikome da nas ždere ova kučka , Rabi zbilja bi trebala biti psiholog, mene ko i ivanu84 muče isti problemi, odem pročitat Rabine postove i odmah bolje pusa svima!!!

pa tako ti je moja biba evo samo da vam mahnem svima danas ljep dan, napokon nema kiše..inače ne volim vrućinu još slabija budem ali dns je taman umjereno i nema pritiska tako da sam vesela pozz svima

 i za mene misle svi da sam previse uobrazena, cak misle da sam hladna, pa i koji me znaju kazu da sam lavica aaaaaa, a ja misic . Vjerovatno na taj nacin i krijemo sebe i svoje emocije. Moja najuza porodica zna za moj problem, vise niko, nema smila bilo kome i pricati, pokusala jednom objasniti najboljoj prijateljici, nije razumjela. Pa znate sta, ajde budimo realne, da nam je ovo nekad ranije ispricao, kad smo bile normalne, da li bi mu vjerovale kakve sve strahove ima, vjerovatno bi i mi rekle, ajde trgni se, cega se bojis, nerealnih stvari, ne misli o tome, misli o lijepim stvarima, jedan je zivot i tome slicno, zar ne?  

_____________________________

Van mene dosta boja zivi, Van mene katkad sve i posivi, ili se smraci i naoblaci. Dobro je zato sto postoje i ove moje lepse boje. I neki osmeh suncan i plah. I vetar necujan kao dah.

Ja stvarno ne znam zasto moj novi red ne funkcionise

_____________________________

Van mene dosta boja zivi, Van mene katkad sve i posivi, ili se smraci i naoblaci. Dobro je zato sto postoje i ove moje lepse boje. I neki osmeh suncan i plah. I vetar necujan kao dah.

Evo i ja sam isto kao i Blur, i brinetyca, uvijek nafurana, uvijek vani, izlasci, momci, zezanje, nikada niko ne bi rekao da imam sto strahova u glavi! :)

Taman kontam ovo jedno vrijeme sam bila u priliku dobro kad dns opet, bum ! sunce sja, dan extra mislim se šteta kuci biti, ali kolko mi se izlazi tolko se i bojim. i pođem ja na kavu dodem do mjesta gdje smo se dogovorile al jedva vidim ja prolazim tuda i grčim se. mene je strah da me panika ne uhvati na mjestima gdje se mogu obrukat ispast luda, osjecam se nesigurno u gradu. a kuci me recimo nikad nista ne hvata. malo nekad nervoza. i sad vracam se ja istim putem , i nadolazi mi osjecaj da mi se noge sjeku, misli da necu moc niakko proc tuda da cu morat zvat nekog da dode po mene, ludilo. neznam sta da radim , al opet nekkao prodem i dodem kuci. al jedva, hodam ko po valovima. a i malo ugrijalo, odma me strah vise jer mi vrucina smeta. jpoj ljudi moji sory sto vas davim al aj mi iskreno neko reci jel bio u ovakvoj situaciji i iskreno sta mislite jel ovo neko zesce ludilo ? ja se nekako uzdam u boga da cu ovo prebolit