Bolje sutra,sa bezvoljnoscu nisi imala problema?Jesam,vernica sam ali nekada pre mi ni to nije pomagalo,sve me plasilo i o svemu sam duboko razmisljala,o smislu,besmislu itd.svega me bio strah..Sada znam da sve ima smisao,ali tesko zaboraviti te osecaje i strah..Drzi se,ljubim te:)

Nisam laki-nesto i mene zaobislo.Zato me ovi fizicki simptomi vise izludise.Evo jutros stezanje u prsima.Srce kao da preskoci.I ja se mislim pa sad ce me infarkt,nesto mi nije uredU sa srcem.Eto ti mojih razmisljanja...a ova anksioznost je tako naporna.U meni je uvijek sumnja sta ako je nesto drugo???Drz se i ti Laki..valjda cemo izgurat iz ovoga svega.

Sigurno da nije nista drugo,to budi sigurna:)Ometa to sve u svakodnevnom zivotu,ali nekako mislim da je retko koja clanica imala toliki pakao kao ja..a i fizicki su mi bili grozni,sve u svemu,osnova je strah koji blokira,pa cega god se plasili..moramo se boriti protiv njega..to za srce mi je poznato,prosla:)

Eh ja nikako da me prodje:-(sad kad mi kazes da ti je najgore,i sjetim se svega sto sam osobno prosla.Pa to je grozno-nebih nikom pozelila.I ovima oko mene sto znaju rec"da sam ja na tvom mjestu ja bih davno to ostavila iza sebe".Ljudi tako neshvacaju sve ovo-a mozda nebih ni ja da ne prolazim.kroz sve to.

eh koliku sam samo poruku napisala i sve mi se pobrisa, ebem mu laptop i konekciju
Za sve one koji me ne poznaju, ja sam stara clanica, vjeciti aktivista na ovoj grupi, nekad prije, a mozda i u buducnosti, ko ce to vise i znati ...ne znam sta zivot nosi, ali znam da postojite vi, ova grupa, ljudi koji prolaze ili su prosli kroz isto i vi koji ste uvijek spremnni pruziti podrsku i napisti toplu i utjesnu rijec, kad niko drugi nije. Kratko cu samo napisati...nikad ne odustajte, okruzite se pozitivnim ljudima, mislite na sebe i ugađajte sebi maksimalno, glumite ako treba, ali mislite prvenstveno na sebe...razmisljajte ozitivno i u najtezim momentima, preusmjeravajte misli koliko je god to moguce, zaokupirajte mozak raznoraznim stvarima, druzite se i izlazite bez obzira na simptome...jednostavno krecite se naprijed, bez obzira na sve. Ja sam prosla isto sto i vi, i dan danas imam losih dana, ali ko ih nema??? Sve jednom prodje....to je uistinu tako. Nek ovakvo stanje posluzi za preisipitivanje sebe i svoje licnosti, onoga sto jeste i sto biste htjeli da budete, prilika za promjenu nacina zivota i nacina razmisljanja...Treba vremena i truda, ali se na kraju isplati.

Tu sam za vas..sta god da bude trebalo. Ne ulazim cesto na forum, jer nemam vremena, ali kad udjem potrudim se da pratim koliko mogu...Pozdrav svim novim i starim clanovima...Kad sam vec kod starih clanica, gdje ste vi majke vam? sta folirate? sto se ne javljate? javite se, cisto da znam da ste na zivotu Ljubim vas sve....

p.s. meni se cini da sam procitala da je PURPLE trudna, INCOGNITO rodila, cestitam ti...Purple draga i ja sam bila u mnogo mnogo mnogo gorem stanju od tebe pa sam se odlucila na taj korak i evo rodila hvala Bogu zivog i zdravog sincica...nemoj se prepadati nista...sve ce proci, nista se lose nece desiti ni tebi ni bebi...samo se lagano prepusti i priroda ce sama odraditi sto treba.

_____________________________

Lajla

Lajla,iskrene cestitke,neka vam je zdrav i ziv sincic,bas mi je drago zbog tebe

_____________________________

11.08.2009. - Ameen

23.02.2014. - Dima

"Biti majka puno radno vrijeme jedan je od najbolje placenih poslova,uzevsi u obzir da je placa- cista ljubav."

Lajlac,dobro si sada hvala Bogu?Pozdrav

Lajlac@ kako si ti iz ovog svega se iscupala?terapijom ili?


Dali ima itko da nemoze disat dok jede?ono koda cu se onesvjestit???

Macke, evo i mene malo, beba spava, pa malo uletila. Lajlac, pozdrav za tebe, lijepo je kad se jave neke stare clanice, cisto da podrze ove zenice sto se i dalje bore. Ja sam prilicno dobro, bude dobrih i losih dana, kao i kod svakog. Nekad se uplasim da ce se vrati ono staro, a onda kazem pa sta i da se vrati, izboricu se, prezivio je Mujo i gore 😃Bolje sutra, ja nisam imala taj simptom, al bilo je svega i svacega, bitno je ne pridavat paznju, obicno se fokusiramo na simptome i onda oni budu konstantni, kada ih pocnes ignorisat obicno isceznu.. Mislim da terapija nije potrebna, samo okupiranje misli nekim aktivnostima, samo nadji nesto sto te zanima i ne misli na ovo czdo. Pozz i za novu clanicu. I ja sam iscitala forum prije nego sam se ukljucila i mnogo mi je pomoglo da shvatim sta mi se desava. To je prvi korak u izljecenju. Kucam s moba, pa se izvinjavam sto je zbrda zdola i na greskama. Pozz za sve. P.S. Purple kako ide? MBJ kod tebe? Priksi macko, kako ide?

Drage moje,samo da vam se javim. Ja sam sad super hvala bogu. Radim,idem na posao sve ok. Vidim da ima i novih članica,dobrodošle,slobodno pišite ovdje uvijek ce biti neko da vam pomogne sa svojim.iskustvom da vas ohrabri,razumje itd. Napisala sam maloprije veliki post i ne mogu da ga objavim piše istekli vrijeme uff. Sve se moze zapamtite proći će i anksioznoat koliko god vam se činilo.nemoguće.morate radit na sebi mijenjati se,jer sve počinje od nas samih. Sve vas puno pozdravljam,inkognito, moram biti jaka,lajlac,itd da nekog ne zaboravim :*

Cao drage moje zene...kako ste mi?Joj kako mi je drago
procitati da je ovo nekome proslo...i procitati rijeci "ne bojte se
ovo jednom mora nestati".Jer ja imsm dojam kao da ce uvijek
slepati ova "tuka"za mnom.Da mi je uspijeti "resetirati" mozak
,al ne mogu i toga sam svjesna.Ne kazem ja da
nema dobrih dana(ja to zovem ok. dana),ali ne znam kad je dosao
dan kad je se uopce nisam niti sjetila...uvijek mi je neka kocnica
u bilo kojoj aktivnosti u zivotu jer se opterecujem mislju sta ako
ovo,sta ako ono?I to me najvise iscrpljuje.Kad pomislim dobro je,
odmah za sobom dolazi odgovor e nije dobro...ta koza je tu.
Ah drage moje pisite,pozdrav i novim clanicama.Teska je ova
borba,valjda ce joj jednom doci kraj,mora!!
Inko draga,Hnf...tako mi je drago zbog vas...

Naravno da ce proci,uvek prodje..Mi ne umemo da je pustimo,jer smo se sa njom saziveli,i cudno nam kada je nema..Kada je ne budemo gledali kao neprijatelja,i ne budemo se plasili otici ce..mi je hranimo svojim mislima,ne dozvolite da vlada vasim zivotom,ja posle dvanaest dugih godina se i dalje borim,pa sta ako imam losih dana,imamo ih svi,ali mi necemo da otpustimo anksioznost,jer nam svaki los dan lici na nju..evo,moj muz sto puta opise te nase osecaje,ali bukvalno se pojedinih dana tako oseca,ali ne misli da je to strasno niti da bolujr od necega..Izadjimo iz tog zacaranog kruga vec sutra,zivite i ponasajte se kao da ne postoji..Pa i neka se vrati?Opet se nista lose nece desiti,kao i uvek..Neka nje,otici ce ako vi tako zelite i ako se ne bojite

Drage zene, kao prvo zelim vas pozdraviti! Stara sam članica, nekad redovna na ovoj temi. Sada ponekad, mada moram priznati rijetko, navratim i pročitam neki od vasih postova. Nisam se uključivala jer vidim da se poznajete i uglavnom tu ste da pomognete jedne drugima, pa da ne smetam. Ono sto me ponukalo da se sada javim je post od drage Lajlac. Mi smo stare sapatnice, i jako se veselim da je postala majka i da se dobro osjeća. Često sam razmisljala i sjećala se starih članica, ali kako se ne javljaju pretpostavila sam da su dobro. Draga Lajlac, puno pusa i zagrljaja za tebe i tvoju bebu!
E sad , kad sam se vec prijavila da iskoristim priliku da se obratim i vama novim članicama:)
Da vas ne zamaram i pišem o sebi, ukratko cu reci da sam prosla sve sto vi prolazite. Maj terapija je bila KBT i AD ( malo duze od dvije godine). S terapijom sam prestala prije 4 godine i od tada sam potpuno zdrava. Anksioznosti i paničnih nema, kao da ih nikad nije ni bilo. Moram priznati, bude trenutne nervoze kao i kod svakog, ali ko u danasnje vrijeme nije nervozan. I da naglasim to je zaista rijetko. Ovo pisem kako bih vam dala podršku i vjeru da se sve moze prevazići. Ako sam ja mogla, možete i vi. Morate biti jake, vjerovati i uspjet ćete.meni da nije bilo ovog foruma, ne znam kako bih prebrodila krize koje sam imala. Ako vam mogu pomoći bilo kakvim savjetom ili odgovoriti na neko vase pitanje, samo pitajte. Rado cu vam odgovoriti.
Saljem vam veliki zagrljaj i zelim da se sto prije oslobodite kucke zvane anksioznost!

Laki89 dobro govoris...i sve to stoji.Ne treba joj puno pridavati paznje,ali znas da je to ponekad jace.Najgore je kad pomislis da je
amo rec sve pod kontrolom ona se opet pojavi ili sama od sebe ili
mislima sto je prizoves.Ma valjda svi vec znamo i napamet kako koja od nas funkcionira s njom.Hvala nova na rijecima podrske,kao
i svim ostalim clanicama.MBJ gdje si zeno,nadam se da si dobro
cim se ne javljas.

Pozdrav za sve clanice:)Pisite,volela bi da nekome pomognem,ako mogu..Da li je neka od vas imala sumnju da mozda nije samo anksioznost,nego da ima jos nesto pored toga,npr.mene strah da ne bolujem jos od necega,kao sto je poremecaj licnosti ili slicno..Ljubim Vas sve..

Pozdrav svim dragim curama.
Draga laki89, ja konstantno imam sumnju da nije samo anksioznost, to mi je i najgore.Snimim abdomen npr. dodjem kuci i kazem muzu on je to nesto povrsno snimio, nisam se zadrzala ni 10 minuta, pojma on nema i muz tako kaze ti da odes ne znam kojem strucnjaku, ti bi sumnjala u nalaz i što je najgore, izgleda da je tako :)

Mamiconii,muzic je u pravu,namq stalno treba razuveravanje:)Ipak,fizicke bolesti se mogu iskljuciti,ali za ove ostaje sumnja..

Cao drage,sto je?Niko se ne javlja...nadam
se da je zato sto ste sve dobro,ja onako.Jucer
je bio bas ocajan dan,a danas amo rec ok.
Pisite,ljubim vas sve

Cao drage..pisala sam 2 puta post i nikad ne prodje...evo pisem ipet...Kako ste...citajuci postove cini mi se da ipak gurate... :) Ja sam hvala Bogu relativno ok...iskreno vise sam iscrpljena od obaveza..:) i bolje je vise obaveza i manje anksioznosti..Radila sam neke redovne nalaze i malo mo je zeljezo nisko pa sam cesto umorna ali guram.Sto se tice anx.pa u danima pred menzes i za vrijeme menzesa sam najgora.Razdrazljiva depresivna o cini mi se na rubu panicnog ali nekako se okupiram i tako prodje.. ..Sve u svemu nije lose :)...Ljubim vas sve ...novonastale mamice i buduce :* ....

Cao zenice:)MBJ drago mi da si dobro,i ja obaveze oko bebca,pa i ne stignem misliti pa sam ovih dana dobro..:)Priks,uvek bude losih dana,ne obaziri se puno,sta tebe najvisr muci od simptoma?Ljubim Vas,ajmo malo optimizma pred praznike..

A moja Laki,vise neka depresivnost
s malo nervoze u sebi...nekad manje
nekad vise...al eto guram...najgore je
kad previse mislim...onaj osjecaj da nece
nikad proc me najvise potonu..

Priks,depresivnost kao posledica anksioznosti?Sve to sto opisujes je mene nekako najvise mucilo,taj osecaj mi je najgori i pitanja koja ti postavljas,da li ce proci,da li je prava depresija itd..ali hoce..

Hvala Laki na rijecima podrske...
Ma znam ja da to nije prava depresija
samo eto,dovoljno je da ti smeta ta
depresivnost da se osjecas lose...al
eto gurajmo dalje...pozdrav i pisite

Slobodno pisi,kako se osecas,svima su nam ti osecaji poznati,ne brini i ne vezuj ih za sebe,jer to nisi ti..

Poz svima..Novi sam ovdje i nisam vas puno citao,ne zamjerite(nemam zivaca).Naime imam slijedeci problem i zelio bi cuti vasa misljenja.Laganu anksioznost vucem posljednjih par godina,ali mi do sada nije predstavljala problem.Jedinu smetnju mi je predstavljao los san i jutarnji grc u zeludcu prilikom ustajanja,ali sam se navikao i na to.Medjutim zadnji mjesec dana usljed par neugodnih desavanja stanje se naglo pogorsalo.Strasan unutrasnji nemir,nervoza,gubitak volje,znaci katastrofa.Odem kod doktorice i da mi xanax i uputnicu nps.Poslije dugo oklijevanja odem kod psihijatra i onako nakon par brzinskih pitanja da mi dg.anksiozni poremecaj i th.citram 10mg ixanax u prvih sedam dana.Jos uvijek nisam otisao podici lijekove jer me iskreno strah poceti pit antidepresive,a sa druge strane nisam siguran da se mogu izboriti sa novonastalom situacijom nasuho.Sta da radim!??Molim savjet.Hvala.