Imam dječaka 3 godine ,ima odstupanja u razvoju.Fizički je dobro razvijen međutim ima neke stereotipne igre ponašanja.Ne voli se kupati ,sjeći nokte,jede samo kupovne hape za bebe ,idemo terapeutu za senzornu integraciju vec nekih 13 časova 1 čas 45 minuta ,uklonjeni su svi ekrani ,jako sam tužna sto sam ikada dala telefon ,nemam niciju podrsku sto se tice djeteta ja sam sve i mama i tata i tako dalje osim te terapeutkinja za senzornu integraciju.Kada proba novu hranu to je plakanje ,pljuvanje ,bijes stah sve se sastavi ,on spava sa mnom nismo odvojeni pretezno smo 24h zajedno isli smo i psihologu i neuropedijatru logopedu ali to sve po jednom imamo jos nalaza da vadimo.Moje pitanje je kako da ostanem i pribrana i dobra za sebe i za dijete ,kako da mu pomognem da pocne jesti da se izbori sa senzornim oštećenjem ,kako da uvedem normalnu hranu...I ima li neka maa slicnih problema da se eto olakšamo