|
majuša -> RE: Dr Sanja Sibinčić Banja Luka (29.5.2014 10:47:54)
|
Drage moje evo i mene- šokirane.Vjerujem da ću u šoku biti još dugo, dugo, dugo.13 godina golgote i još ništa nije prošlo. Ustala ujutro(a cijelu noć prije nisam oka sklopila), dobilA takve bolove u želudcu da sam rekla snahi da mi donese nešto za smirenje.Ne može ljudi , kuca u ustima.Smirim se(ali stvarno , valjda od tablete) i ajmo na put, dođemo tamo.Kad sam došla tamo proradi treskavica ruku, hoću da se srušim,izvadiše krv i javiće za sat i pol ili dva.Mi na klinički da odnesem papire za injekcije za trombofiliju, muž na mene se dere što nsam jela.Ja pristanem al hoću picu.Silazimo niz brdo, skrećemo da jedemo i ja odmah odlazim u tolate.Izlazim a moj muž plače kao malo dijete, narod gleda u nas a ja ne znam šta je.Nikada nisam vidjela suzu jednu da je izašla iz tog, meni, lijepog oka a sad potok.Prvo sam pomislila da nisam trudna, majke mi moje jedine, ali on me ljubi.Grli me , ja njega ali sam još uvijek u šoku. Koa mlađa sam voljela da čitam ljubavne romane a sad mi to nešto....Ona ljubi njega, on nju , plaču , grle se , svoi okolo uzdišu i bla, bla, bla.E ovo je ljudi bilo baš tako, vjerujet. Jedina razlika je u tome što su nas gledali kao da smo ludaci jer se sveto odigralo u 5 minuta.Bum dolazak, bum odlazak.Na klinici nikada, ali nikada , nisam vidjela da su se i sestre obradovale nečijoj beti kao tad(sem ako nekog lično poznaju).Nisam umislila majke mi(nosala im kutije -interešdžije jedne [sm=jezicek.gif], šalim se naravno).Pitala ih da li nisu pogriješili, kažu da nisu jer sam jedina vadila betu.Častila sam onu koja mi je vadila krv a i onu koja nam je javila i častiću opet ako bog da.Jedino mi ona ženska embrilog kaže , kao, smirite se polako, malo tiše, ja joj kažem pa nek čuje narod i za naš i vaš uspjeh.Da ali ima još UZV.Toliko mi to nije sjelo, to nije normalno , ali samo ona.Hiljadu puta sam sjedila i neko javlja betu a ja odmah dobijem elan i snagu( biće i kod mene).Eh sad se istraumirah su mi rekli da ne moram ponovo vaditi betu i zbog nje ne mogu dočekati UZV.Mora neko uvijek da te .ebe i bez one stvarke(izvinite ali posle 13 godina ne mogu više).Čekam,
Hvala vam cure , moja sreća bez vas ne bi bila prava sreća jer jedino vi razumijete šta preživljavam i šta osjećam.Neću vas ponaosob nabrajati jer ste sve doprinijeli da se ovaj put nekako izborim sa svim. Jedino sam sada dužna S Mariji i mojoj Tonki poklon.I dobiće ga.I jedna i druga.Ljubim vas sve redom.Kada malo dođem sebi odgovaraću i na vaša pitanja.
|
|
|
|