Radi se o bezazlenim virusima koji su neizbježni deo odrastanja mališana, ali su i način da se dijete u prvim godima života „imunizuje“ – stekne otpornost na ove viruse.

Najčešće zablude kada su virusi u pitanju:

• Prehlada nije virus, to je od promaje

Prehlada jeste virusna bolest!

Radi se o velikoj grupi virusa koji napadaju gornje disajne puteve, pre svih nos. Ima ih mnogo, ali su manifestacije infekcije iste ili slične: dijete ima zapušen nosić iz koga se „i napred i nazad“ sliva providan sekret. Djeca kijaju, ponekad kašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, dobrog su raspoloženja i apetita. Lako se šire sa djeteta na dijete kapljičnim putem (kijanjem i kašljanjem), ali i prljavim rukama.

Iako će mnogi sumnjičavo vrteti glavom, promaja nije uzrok prehlade, to je medicinska istina! Izlaganje veoma hladnom vazduhu, nedovoljno obučenog djeteta slabi „lokalni“ imunitet disajnih organa i tako povećava šansu da se virusi „uvale“ u dijete. Činjenica je da je strah od promaje pri vrhu liste svih strahova kod naših ljudi!

• Kašlje u napadima već tri nedjelje, nema veze, čim nema visoke tempeature, sigurno nije ništa

Nije baš uvek ovako!

Ako dijete kašlje u napadima, pa još ako to traje duže od sedam dana potreban je pregled pedijatra. Nije temperatura jedini znak oboljenja disajnih organa. Astma, bronhitis, (pa i bronhiolitis) može „pogoditi“ dijete, a da nema povišene temperature. To su bolesti koje se pregledom lako dijagnostikuju, a terapija brzo dovede do poboljšanja i „smanjenja“ kašlja.

Istini za volju, ima djece (naročito ovih nedjelja) koja dugo kašlju, ponekad i u napadima, a da nemaju ni jednu ozbiljnu bolest, ali to ipak pedijatar treba da procjeni i objasni roditeljima pravu prirodu kašlja.

• Čim ima visoku temperaturu sigurno je grip

Grip po pravilu ide sa visokom temperaturom, ali nije svaka visoka temperatura siguran pokazatelj gripa! Ima virusa i bakterija koje „daju“ veoma visoku temperaturu, a hladni dani im pogoduju, baš kao i gripu.

Ako je dijete „potonulo“, žali se na lomnost i bolove u kostima i mišićima, lošeg je apetita i ima visoku temperaturu onda stvarno može da se radi o gripu. Naravno, dijete treba da pregleda pedijatar koji će postaviti pravu dijagnozu.

• Jako je visoka temperatura, mora da je neka bakterija u pitanju – „udri“ neki antibiotik dok ne bude kasno

Nije dobra ideja!

Visoka temperatura nije „kriterijum“ za davanje antibiotika, a antibiotici nisu lijekovi za obaranje temperature već za liječenje bakterijskih infekcija! Potpuno je besmisleno davati antibiotike „na svoju ruku“ jer oni ne mogu da izliječe virusne infekcije koje često idu sa visokom telesnom temperaturom.

Antibiotici imaju i neželjena dejstva, tako da nisu bezazleni lijekovi. Njih prepisuje ljekar, posle pregleda i pronalaženja uzroka povišene temperature. Uzimanje antibiotika bez konsultacije i pregleda pedijatra je pogrešno i opasno.

Izvor: Moj pedijatar