Drage moje,
Imam konkretnu dilemu. Šta mislite kada je pravo vrijeme da se dijete "useli" u vlastitu sobu? Kada i kako ste vi napravili ovaj, vjerujem dramatičan, korak i kakva su vaša iskustva?
Čini mi se da nije baš prikladna praksa nekih roditelja da im djeca do neke 6-7 godine spavaju u istoj sobi.  
Šta vi mislite?

Cini mi se da je bila ova tema, ali nisam sugurna....
Moj je par dana prije pravog rodjendana presao u svoju sobu. Taman smo bili uselilki u novi stan i to je bila prilika da preseli u svoju sobu. Dosta nam ih je govorilo da je on jos mali, ali s obzirom da bi noci prespavao rekli smo da cemo probati i hB bilo je sve ok.
Meni je bas bezzz kad cujem kako djeca od 3-4 i vise god. spavaju u sobi sa roditeljima. Izuzetak ako nemaju svoju sobe.

sto me nasmija Emina....malo je reci da sam pospana, komirana sam vise....
Na prvi rodjendan sam mislila!

Od rodjenja hari je spavao u svojoj sobi ( bolje receno nespavao jer je vrlo malo spavao nocu prvu god.)
i dok sam ga dojila - ustanem nahranim ga i nazad u krevetic
jest da mi je bilo jako tesko
al zato sad imam jedno jako samostalno i odgovorno dijete
s tim sto mu se pridruzio mali braco kad je imao 3 god i 3 mjeseca
nikad nisau spavali samnom ni jedan i iskreno bilo me je strah da ce mi se djeca naucit na to jer
znam dosta slucajeva da djeca sa 8-9 god jos uvijek spavaju s roditeljima...
svakako to je licni izbor kao i sve ostalo pa prema tome postujem ono sto neko izabere za svoje dijete ima podpuno pravo na to

< Poruku je uredio medavi -- 21.10.2008 21:07:50 >

_____________________________

MAMINI MOMCI
HARIS 18.04.2002
SAMED 04.07.2005

ja sam kao dijete stalno spavala sa mamom i to sve do 7 raz. osnovne i sada kad odem kući neću u svoju sobu nego sa mamom u njenoj   
al najozbiljnije!

ma meni je lakse sto smo u istoj sobi
nego onako da mislim jel se otkrila itd
ja volim kad je kraj mene

a mislim da je jos mala da bi sama spavala u svojoj sobi
ma neka je jos sa mnom bar do 5 g.

< Poruku je uredio camm -- 21.10.2008 23:55:20 >

_____________________________

Ja tek sada kuzim da ne kuzim, sta kuzim, sta ne kuzim, sta mi je tesko skuziti, sta ne mogu prokuziti, ali jedno kuzim...:D

Slažem se sa camm. I naša kćerka je spavala u istoj sobi do 5-te god. Samo sam joj jedan dan saopštila da je ona velika i da treba spavati u odvojenoj sobi i super je to prihvatila, bez problema.

Moj Džanin je sa 3 god. prešao u svoju sobu mada i dan danas zna nekad preći kod nas
kad se u snu prepadne ili slično i meni to uopšte nesmeta
Dino je još uvijek s nama u sobi ali se i njemu sprema deložacija  brzo

_____________________________

MAMINI SINOVI
DŽANIN 08.03.2003.
DINO 21.03.2006.

Raja ima i kod mene tok nocnog prelazenja al vise ovaj manji
al to je obicno ako hoce da piski ili je zedan
pa se nevrati u svoj krevet nego kod mene
al u biti spavaju vise sami...
hari je takvo djete da nevoli ni da ko legne kod njega
mislim nekad legnem s njim da im procitam pricicu
ili da zajedno gledamo tv... on kaze mama hajde ti na svoj krevet
nemogu se namjestit
ma sve zavisi od djeteta do djeteta...


_____________________________

MAMINI MOMCI
HARIS 18.04.2002
SAMED 04.07.2005

Nas djecak je od pocetka u svojoj sobici u svom krevetu i mogu vam reci da tamo najbolje spava. Nemam straha, dobro njemu a dobro i nama 
Koristimo baby-phone, tako da cim se malo promeskolji mi cujemo. Bukvalno hvata svaki zvuk, i kad beba duboko udahne i kad komsija lupi vratima. U pocetku sam skakala na svaki zvuk, sad znam koji su laznjaci pa reagujem samo na prave

< Poruku je uredio bezelye -- 22.10.2008 8:40:17 >

Mi smo bili primorani da do oko 10 mjeseci kika bude sa nama u sobi, međutim, nakon što je njena soba opremljena odmah je prebačena tamo.
Možda zvuči surovo, ali sam mišljenja da je bebi a i roditeljima mnogo ugodnije ako se zna gdje ko spava, boravi.  Ali svako ima svoje.


_____________________________

"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y

Moja Ajlica je bila jako privrzena meni,imala je procedure kad je vrijeme spavati.Sobu sam joj opremila prije nego sto se rodila i do svoje dvije i po godine spavala je u nasoj sobi u nasem krevetu.I onda sam ja cvrsto odlucila spavat ces u sobi i nemas izbora.Plakala je tri noci i cetvrtu zaspala dok smo je stavili u krevet.Adi je 1,5 god.i jos spava u nasoj sobi,budi se cesto i nemem ideje da ga selim,probala sam svasta nesto ali on se budi pa budi.....Ajla je negdje do dvije godine imala te burne nocne faze i onda se smirila i pocela spavati po cijelu noc bez da se budi.Ja se tjesim izdrzi jos malo dok napuni dvije

< Poruku je uredio travnicanka -- 22.10.2008 10:57:47 >

Ja jos uvijek dojim svog malog tako da i kad bih imala prostora jos ga ne bih prebacila u zasebnu sobu. Medjutim djete koje ne doji od godinu dana treba da spava u svojoj sobi naravno ko ima uslove. Posto smo mi u fazi opremanja naseg sprata dok se to zavrsi bebac ce biti dovoljno veliki da spava sam u svojoj sobi...
Rodicca od MM je napravila uzasnu gresku jer spava uz dijete koje je sad drugi razred osnovne skole, a njen muz u drugoj sobi , sad je trudna i ne moze oka sklopiti jer mali se uzasno vrti pa se boji da je ne udari a kad bi je mi upitali pa sto ne spava sam ona kaze on je jos mali , moj sin spava u kreveticu i nadam se da ce tako i ostati...

< Poruku je uredio jasmina_mm -- 22.10.2008 11:15:17 >

_____________________________

dusha mamina 11.10.2007.

upravo zato sto je tako topao, osmjeh je ljepsi od bilo kojeg cvijeta na svijetu....

NIsmo imali sobu, tako da je još s nama. Ali na proljece radimo upsidedown stana tako da ćemo svi imati svoju sobu.

Mislim da je stvar običaja podneblja kada je pravo vrijeme da dijete ide u svoju sobu. Sve moje prijateljice koje žive vani, naročito one u USA, od prvog dana dijete stavljaju u posebnu sobu. Niti su ta djeca hladnije, suzdržanija ili što već od moje Hane, niti su one radi toga manje majke od mene.
Jednostavno u državama u kojima žive, to je sasvim normalno.

Moj Vedad još uvijek spava u mojoj spavaćoj sobi, ali samo zato jer je meni tako lakše, da mogu ustati po noći ako plače, a da ne moram izlaziti iz svoje sobe. 
Međutim, mislim da je za dijete bolje da spava u svojoj sobi, upravo jer je to jedan vid osamostaljivanja.  Vedad još nema godinu dana, pa sve kontam da sačekam da napuni godinu, pa da ga onda prebacim u njegovu sobu, mada ne znam šta se tu ima čekati.
Izgleda da će ipak biti deložiran prije. 

Sve mi volimo svoju dječicu blizu sebe,ali mi je normalno da dijete od početka spava u svom krevetu obavezno,a u svojoj sobici po mogućnosti ako ju ima.
Ja sam u početku svoga sina stavljala u njegovu sobicu da spava a poslije kad ja idem spavati dovučem krevetić pored sebe zbog dojenja jer sam bila jako slaba jedva sam hodala,a nas dvoje sami od njegovog 10dana,ali sam ja uvijek spavala u svom a on u svom krevetu,podojim ga i vratim.
Od 4.mjeseca,kad više nije jeo po noći nastanio se zastalno u svojoj sobi.
Mislim da svi gledamo različito na to "osamostaljivanje"bilo gdje da živimo,za mene je to najnormalnija situacija i nisam uopće o tome posebno razmišljala,isto kao što mi je normalno da mi se dijete iseli kada postane samostalno,punoljetno sa svojom plaćom,da uzme svoj život u svoje ruke potpuno,odoh ja 20 god. unaprijed,sorry,eto ideje za temu
Uglavnom,sobica je bila spremna u trudnoći,mojih ruku djelo ,a nego čijih,i znala sam da će tu biti od kada se rodi,dok je u mojoj okolini to rijetkost,znači nije do regije nego do osobe.

Moja bebica je u svojoj sobici i u svom kreveticu od kako smo dosle kuci iz bolnice. U bolnici je dijelila krevet sa mnom jer mi je bilo tesko ustajati. Mislim da je tako bolje za sviju. Ona ima svoj mir, a mi svoj. Sobica je majusna ali je njena. Ponekad mi je tesko ustati do nje uvece, ali isto bi mi bilo i da je u nasoj sobi. Uglavnom nadam se da ce tako i ostati... Ne zelim dijete koje ce spavati sa mnom i ici u skolu. Ja sam odrasla u malom stanu i djelila sobu sa roditeljima, i iskreno, ne zelim to ni sebi ni svojoj kcerki. Zato smo i pregradili kuhinju i napravili joj sobicu.

_____________________________

Naša ljubav Asja je došla 17.07.2008.g :-)

The best thing to spend on your children is TIME...

Ja sam svog sina tek sad osamostalila iako nema ni pune tri godine,ali je tako lakše i meni i njemu.Nekad mi bude žao pa mu dopustim da spava samnom,pošto smo sami,tata nam je na putu već dugo.ali sam mišljenja da svako treba imati svoj mir i dobro se odmoriti.

Hvala vam svima , mnogo mi znači da znam kako vas ima hrabrih i uspješnih u tom "odvajanju". slažem se da tu ima i one kolektivističko- individualističke dileme (istočno-zapadne) i da je stvar individualnih vrijednosti, ali sve je stvar mjere.
Moja prijateljica (Bosanka) koja živi u Indoneziji i ima dvoje djece (5 i 2 godine) kaze da prosto svi spavaju skupa: imaju ogromne jogije na podu (zbog djece da ne bi pali s kreveta). Ima nešto lijepo u tome, ali...
Kad moja malena pređe u polusnu u pola noći kod mene u krevet i razbaca se na sve strane, eh... Ja na jednom rubu i skoro padam, a MM na drugom. I na kraju se samo ona naspava...

drage moje.. veceras malu prebacivam u svoju sobu... da vidimo kako ce spavati... ako nebude spavala dobro opet je vracam kod nas...

imate li kakve savijete kako to najbolje izvesti???


_____________________________

~~~ Living the dream ~~~

* Lamija 6 maj 2008
* Vedad 20 decembar 2014

I ja razmišljam o prebacivanju u posebnu sobicu...
Počeo je fino spavati po noći, i ima svoju sobu, pa zadnjih dana mislim kako to izvesti na što bezbolniji način
Da li prebaciti krevetac odmah ujutro u njegovu sobu, da vidi da je tamo i  da  preko dana spava u njemu???
Ne smeta on meni u naššoj sobi, ali mislilm da će mu biti ljepše i ugodnije za spavati u svojoj sobi..
Ovako je u spavaćoj vruće, jer nas dvoje zadišemo, a malena je...Onda je i njemu jadničku vrućina...bar će mu u njegovoj sobici biti prozračnije!
Ima li neko kakvih savjeta? Kako ste ih prvi put prebacili?

 
Prenos postova sa teme Dilema odvajanje djece iz postelje

Ema je u svojoj sobi od 6. dana. Od tada se smirila i ona i mi. Ne znam kako ću drugo dijete roditi bez većeg stana  jer joj je sobica tako mala da još jedan krevetić ne staje u nju.
Meni se to pokazalo super-mi ne štrecamo na svaki njen pokret, ne smeta joj razgovor, društvo kad nam dođe, jedino je problem što nije navikla spavati u društvu, pa kad odemo na more ili negdje gdje je ne mogu odvojiti, budi se i priča i ne naspava se svo to vrijeme. I sad kad krene u vrtić, samo moram upozoriti tete da je svale kako znaju i umiju, jer će sigurno smetati i drugima pošto će oni smetati njoj. Dakle, koliko je s jedne strane dobro, s druge zna praviti problem. Ali definitivno sam za odvojenu sobu (i zbog toga mi spavamo na podu u dnevnoj ).

_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.