Jano koliko vec to traje, taj osjecaj bezvoljnosti? De nam malo opisi kako izgleda tvoj dan? Ti ne radis jeli tako? Da li imas nekoga s kim mozes razgovarati? Imas li podrsku?

Ja znam da kad nam se javi strah, u tom trenutku, bar meni, niko ne znaci nista. Meni je poremecen citav sistem, ali evo borim se. meni je najveci strah ovaj: meni su nekad toliko napete usi koliko osluskujem i mislim, oci da mi se iskrice svjetlosne pojavljuju nekad, zbog silnog pritiska i napetosti, imam osjecaj nekad da vidim neke krugice i svjetlost, jao uzasa, taj strah da ce mi biti poremecena stvarnost je grozan, a ako se to desi, doci ce do depresije i nehtjijenja zivljenja, jer ja necu imati dovoljno snage i sabura. Toliko sam postala jaka u nekim stvarima, a toliko slaba na ostale. Na odnose u kuci sam uzasno slaba, mami i tati svasta nesto zamjerim, ponekad se bojim onog osjecaja da ponekad zelim biti daleko od njih, a sve to zbog nekih prijasnjih desavanja koja su ostavila duboke traume. Po nekim mislima i sta mi sve padne na pamet, mogu slobodno reci da sam grijesna, i toga me toliko stid i sram, da vam ne pricam sta mi sve padne na pamet, bojim se Više sile. Svega me je strah, ali evo guram, od dana do dana, dva dana dobro, dva dana lose, ali nema dana kad nemam negativnih misli, samo sto se mozda MALO bolje nosim s njima. Kad ne mogu spavati, internet, televizor, kad mislim previse - drustvo mi je spas, kad sam u drustvu i dodju misli e tad se uspanicim, mislim cime cu sad zaokupiti mozak, sta ce me sada spasiti, jer ako drustvo ne pomaze, a uzivam u njemu, sta sad? Pa se uspanicim...i onda tu nema pomoci, cekam da tijelo samo reaguje, jer je pametnije od nas. Pokusajem se naci u nekom hobiju, u vjeri, ali mi ne pali, za sve sam skepticna, to ne volim i ne zelim.
Jeli ima neko problem s ovakvim negativnim mislima ko ja? Jano, drzi se...haj dodji malo u Bosnu i Hercegovinu na druzenje anksioznih Volimo te svi, svima si draga, nikome nije lako i taj osjecaj svi mi pomalo imamo!!!


_____________________________

Lajla

jano draga svi smo mi malo depresivni zbog ovoga naravno da cemo biti pa ko bi mogao ostati hladan kad mu se desavaju ovakve stvari zato nemoj misliti da ces poluditi nije ni jedna od nas pa neces ni ti.i ja sam cesto tuzna bez razloga i nista me ne zadovoljava i niucemu nemogu naci neku srecu ni zadovoljstvo al me ne muci misao da cu poluditi jednostavno sam to prihvatila kao sastavni dio ovoga i bude mi lakse. sto manje pitanja i zamisljanja situcija nama ce biti bolje.ja sam negdje procitala sto manje obracate paznju na strah on ce nestajati jer se nema cim hraniti jer strah se hrani strahom

Jana ja ti pijem zoloft od 50mg. ujutro i imala sam užasne nuspojave koje su trajale četiri tjedna.Dobro je što nemaš nuspojave.Ja mislim da je svatko od nas imao taj osjećaj bezvolje i to je kod mene uvijek bilo kad mi se pojačaju simptomi kad se smanje ja odmah bolje.Mislim da nemaš razloga za brigu proći će samo u te dane pokušaj što više izlazit iz kuće,družit se,otići frizeru tako sam ja i odmah mi bude bolje.Lajlac a što se tiče negativnih misli to sam imala i ja,ma ja se u svakom tvom postu vidim .Vjeruj mi ja sam išla svećeniku na ispovijed i on mi je dao neku knjigu o ženi koja je vidila raj i pakao ma bemti umrla sam od straha ,a sad sama sebi kažem koja sam ja tuka bože mili stvarno .Ma proći će to ti kažeš dva bolje dva gore dana,uf da sam ja tak imala kod mene je bilo deset gore a dva bolje pa se razređivalo

Ma to tako kazem, dva dobro, dva lose, vise je losih, tjesim se :) Koliko si ti u ovome sranju? Koliko vremena Dano?
JANO VOLIMO TE I NEDAMO TE, ta ni nama nije dobro, jao da vidis mene prije nekoliko dana, nisam pozelila nekad ni zivjeti, a usi mi piste, zuji, pisti pšššššššššššššššššššš da vidis tog osjecaja :) Nekad pomislim da cujem nesto, a svjetlosne iskrice ubise me doslovice, mislim da cu svojim mislima svacemu doprinijeti, da ce mi bubnjic puknuti, da ce mi puknuti svi neuroni to je taj osjecaj, zbog silnog pritiska. Ko sto kaze Mogirl, svi smo mi u ovom stanju nezadovoljni i depresivni. Hajde Jano sjeti se kako je prije bilo, panicni napadi, nismo smijeli iz kuce izaci,pa svasta nesto, ako nista ima bar malo pomaka.
Meni su najgori snovi i kad trebam usnuti, nekakvih tonu slika koje nisu cak ni lose, sto je najgore :) isto ko da mi se film odigrava a ja budna ocekujem san, jao jaooooooooooooooo osjecaja. Sinoc ruzno sanjala :) ppppiiiiiiiipipipipi
Kad mi se poremeti san i ovo osluskivanje FUJ BRATE


_____________________________

Lajla

Lajla kod mene je krenulo u 5 mjesecu i to tako jako da nisam znala šta me streflo.A što se tiče sanjanja, a to me izmorilo .Tako ti mene izmorilo to sanjanje i ja dobijem od dr. oksazepan mislim da nisam dobro napisala al nema veze,i popijem ti ja pred spavanje jedva se dovučem do kreveta i zaspem ja oko pola noći, ja se budim i idem pi, pi i to je bilo često kod mene jedan simptom kad najednom nešto udara na tavanu jao meni šta to bi ja počela umišljat otrčim kod sina u sobu, i budim ga da vidim dal on čuje kad on meni mama ja ništa nečujem štaj tebi.I naravno ja mislim gotovo ja skrenula s puta .Kad ujutro ja to pričala muževoj sestri, i ona meni ma daj ženo to sove na tavanu i ja sam čula eto vidiš nije mi puno trebalo

nezz kako sam se našla baš na ovom podforumu ali čim sam počela čitati vaše postove sa samo zadnje stranice prepoznala sam se u svakome, izvinite ako će ovaj moj post biti malo dug ali imam potrebu da se nekome izjadam, stvarno sam mislila da se to samo meni događa, cijelo vrijeme posebno u posljednje 4 godine nemogu kontrolirati svoj um nikako, nekad imam osjećaj da je netko drugi vlasnik tih slika koje mi se javljaju, pa ja se sva preznojim kad to počne, sve ružne i nezamislive stvari koje nikad nikom nisam imala hrabrosti reći, i te kuglice providne koje sporo letaju po zraku oko menei iskrice također ponekad vidim ali to mi je dr. rekla da je od anemije, ja sam se stvarno nadala da je svemu ovome uzrok fizičke prirode, neki nedostatak ili kemijski poremećaj u mozgu, toliko sam to pokušala istražiti i na internetu i išla sam i kod psihologa na razgovore, ja sam sama sebi dijagnosticirala opsesivno-kompulzivni poremećaj jer on najviše sliči mojim problemima. Noći su mi najgore,ne mogu zaspati kad mi mozak radi punom parom i to totalno neovisno o mojoj volji, sam stvara svoj nevjerovatni film,a kad sanjam da ne spominjem, budim se vičući često i tresem se sva koliko ružne sneve ponekad imam, uvijek bježim ili od požara, ili od potresa ili meteora, pa onda smrt nekoga od mojih, ili one što su već na onom svijetu. Nekad se stanje smiri samo i ponadam se da je gotovo pa onda opet ispočetka, pa onda mislim da je ovo neka vrsta kazne, i bojim se kakvu ću ja kaznu imati na kraju za sve ove misli koje ne želim nipošto ali nikako da me se otarase. Stalno umišljam neke najgore moguće scenarije, i ja kad čujem neku buku pomislim da je ovaj naš susjed koji boluje od ptsp-a došao da nas sve pobije, uh teško mi je samo ovo i pisati, mogu misliti što ćete misliti o meni. Prošle godine u drugom mjesecu mi je tako bilo zagustilo da sam završila na hitnoj na ispiranju želca jer sam popila čitavu kutiju lexiliuma, samo sam htjela da sve prestane pa makar i na silu , jako sam zahvalna svom sadašnjem mužu jer je bio stalno uz mene ali ni on me ne može shvatiti skroz, jako mi je teško kad po noći on spava kao beba a ja neznam šta ću od sebe, ne želim više piti nikakve tablete, ni valeral za spavanje, ništa ne pomaže ni kad tri odjednom popijem. Na ljeto se sve bilo malo smirilo, udala sam se pa sam uživala neko vrijeme, zatrudnila pa izgubila bebu u 12 tjednu, nisam nigdje izlazila dva tjedna samo vrištala i razbijala po sobi sve što mi je došlo pod ruku....Neznam što više reći, samo osjećam da nisam dovoljno vrijedna da živim na ovom svijetu i da zaslužujem sve što mi se loše desilo u životu i da sam sama kriva za sve to, nemam volje ni za što, neda mi se učiti za ove sad ispite u drugom mjesecu, samo sad želim ponovo da zatrudnim da imam razlog za život,da se zaokupim poslovima, da nekome podijelim ljubav koju nosim u sebi usprkos svemu što mi se dogodilo, i time se stalno opterećujem, dal ću dobit m ili neću, i samo u tome tratim vrijeme, pokušam se malo podići molitvama pa stanem pa onda opet ispočetka.................................................................................

DISEMMMMM cure moje hhihihihihihi ,danas sam u frku kod nas BADNIK ,veceras se deli hleb sa parom i onaj ko dobije imace srece celu godinu ,prema nasim obicajima i verovanja,kuhala sam spremala se za veceras tako da anksioznosti nije bilo dok se setila da sam za zaboravila da popijem lek i odma panika,jos ga nisam popila evo sad cu ,ma neznam lajlac duso kako opisat moj dan ,svaki je razlican po sebi ,imam malu i snjom puno obaveza tako da zaokupljena sam najvise s njom,neradim nazalost jer danas je tesko doci do posla bar kod nas,ali nebrinem se zbog toga puno da voljela bih da imam posao ali to je sta je ,znam da se puno lakse podnosi ovo stanje kad ides na poslu,mene je trenutno strah da ce za koju nedelju kad ode moj suprug opet gore na posao jos vise pozliti da cu upasti i tesku depru da dal cu izdrzati da ga opet docekam eto stime se trenutno umaram i odma mi raspolozenje opadne na nuli,eto zato ja mislim da sam u depresiju strah od ludila sam prosla ,ako se ludi nek se poludi ,sta mogu ako mi tako sudjeno,lajlac sreco osluskivanje ce proci veruj mi ja sam sebe u sred noci osluskivala ko blesava ,ali prolazno je sreco moja veruj mi,sve vas ljubim ,sad idem jer sam u frku

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

draga masupilami dobrodosla medju nas izgleda da su se tebi desile ruzne stvari u zivotu nazalost pa ti je zbog tog ajos gore.za pocetak bih preporucila psihologa da se otkrije uzrok problema i nema veze i ako ti dadne neku terapiju pokusaj sa njom nemas sta izgubiti jer si u velikom kosmaru.pisi,jadaj se mozda ti bude lakse kad to izbacis iz sebe nemas razloga za stid svi mi imamo svojih problema
mene isto opterecuje ttrudnoca koja nikako da se desi ovaj mjesec sam bila uvjerena da sam uspjela i kad sam jutros uradila test naravno bio je negativan nemogu ti objasniti moju tugu pola dana sam preplakala pa me obuzeo bjes ljuta sam na sve i svasta na zivot na nepravdu ma na cjeli svjet.onda sam uzela da cistim kucu i valjda tako izbacila taj bjes i sad sam s smirila nisam pila nikakve tabletenit zelim tako draga da nisi sama mi smo tu da te oraspolozimo

< Poruku je uredio mo girl -- 6.1.2012 12:57:30 >

hvala ti mo girl, ja sam bila kod psihologa i mislim da neću više ići, ovaj je luđi od mene, dobro skužili smo to da je moj nedostatak samopouzdanja od toga što sam imala majku '' Hitlera'' kojoj nikad ništa što uradim nije bilo dovoljno dobro, bilo me strah samo njenog glasa, dobivala bih napad panike i mislila da imam infarkt, ne bih mogla disati i završavala na hitnoj da bi mi govorili da mi nije ništa.Moja majka je također često bila u depresiji i pila xanax pa sam joj ponekad i ja znala koji ukrasti. Ovaj moj psiholog mi je rekao citiram : '' Ako ja imam nekad neke loše misli, da li to mene klasificira kao lošu osobu, evo na primjer došlo proljeće, žene se skinule, kad idem gradom i gledam ih, svaku bih od njih povalio, da li to mene čini lošom osobom?'' Otad više ne idem kod njega, pokušavam se sama izvući nekako, ne bih tablete nikakve da pijem osim sad folne kiseline da malo vratim organizam u normalu, a znam kako ti je za tvoj test, vjeruj mi da znam kako ti je, ja sam i prošli mjesec uradila test koji je naravno bio negativan, vještica došla navečer, sakrila sam ga u ladicu, mužu ne smijem reći jer bi me napao da se previše opterećujem, i svaki put kažem sama sebi da neću kupovati ništa prije vremena, i tako svaki put kad trebam dobiti ja idem kao naime kupiti u ljekarnu tablete za grlo.....Nastojim ići u različite ljekarne da ne bi rekli da sam pomahnitala, i tako se svaki put razočaram, isplačem, razbijem pokoju čašu, očistim za sobom i pravim se kao da mi nije ništa, nitko tko me poznaje ne bi to nikad rekao za mene, svi misle da sam kao neka sramežljiva curica zato što uvijek imam osmijeh na licu a u sebi plačem, hvala ti na razumjevanju

vidim da smo dosta slicne. i moja majka je hitler i to podmukli i svaki moj potez je ismijavala i ponizavala me ma katastrofa zamjeram jj toliko stvari da imam 5 zivota nebi bilo dovoljno da joj oprostim tako da znam kako ti je u tome.i ja sam se razocarala u psihologa neznammozda ja nisam naisla na dovoljno dobroguglanom svoje probleme sama pokusavam prevazici.dobro je da imas zelju bez tableta probati e onda mozda da procitas koju knjigu npr.panic away ja vazda nju spominjem jer je mene spasila da ti dosta poleta i nade da ces uspjetzi ovo prevazici.ja isto mislim da nemam bas samopuzzdanja i to krijem nekom rezerviranoscu prema ljudima i ako mi neko nesto kaze lose dosta sam osorna necu da me neko ponizava nepodosi taj osjecaj.najbolje se osjecam sa muzem i nevolim da me dugo neko zamara i zasjeda mi u kuci radije bih da prohodam sa njim nego da sjedim kuci i docekujem goste.mene kad neko gleda sa strane misli:boze pa ona tako fino zivi ima divnog muza,nije u zajednici niko je ne mori al niko nezna koliko sam ja u dusi nesto nezadovoljna i uvjek trazim neke nedostatke u mom zivotu kao sad ovo oko trudnoce jednostavno kao da nemogu da prihvtim da imam dobar zivot i da sam ja nezahvalna osoba koja bi uvjek nasla manu svemu.
ja se uvjek sjetim rijeci jednog psihologa gdje sam isla :ja mu kukasla kako me vazda glava boli i kako sam hipohondar kaze on meni:to si od
djetinstva gledala majku kako kuka za sve i sad projeciras njeno ponasanje jer za drugo neznas.uh to me pravo prepalo nezelim da budem kao ona i sad stalno osluskujem svaki svoj pokret i misao samo da ne reagujem kao ona i da se nebi tako ponasala

< Poruku je uredio mo girl -- 6.1.2012 14:45:35 >

marsupilami otkad se boris s ovim? koliko ti je godina?

_____________________________

Lajla

koji je tvoj najveci strah? Valjda imas i dobrih dana, kad se nista od toga ne desava...mislim tjeskobe uvijek ima, ali se bolje nosis s tim...

_____________________________

Lajla

Ima nas vec dovoljno da bi mogle otvoriti novu temu "mama Hitler" .Mogla bi vam ja danima kukati o tome kakvih problema imam citav zivot sa svojom mamom,sa sterilitetom,u braku....,sa ....pitam se jesam li ja toliki peh ili ja nevaljam...ma...toliko je sve komplikovano da vam ne mogu ni pisati...citam vas redovno ali od silnih problema i briga ii svega na kraju samo ostajem bez teksta.Ne znam odakle bih prvo pocela,a iskreno i stid me vise...juce sam razmisljala da se vise prestanem boriti,ne ide i gotovo,razmisljala sam da prestanem jesti,da legnem i vise ne ustanem,pa me opet strah Boga,ne smijem se predati,ne smijem biti slabic,Bog ce me jos gore kazniti sto kukam....sta vise reci cure moje,zivot je takav kakav je,procice i to jednog dana,pozdravljam vas i toliko sam depresivna da vam nijednu lijepu rijec ne mogu napisat,na dnu sam samom

Evo i mene iscitala sam sve vas draga mo girl i marsupilami sa mo gril smo pisali i ranije mogu reci nemojte se opterecivati sa testovima,ja sam se u isto vreme borila i sa napadima i nisam mogla ostati trudna moja doktorka psihijatar je sve svodila na anaksioznost sta neznam ni ja koliko je sve tocno ja sam isto pravila testove pa imalo je meseci kada sam plakala i ja ni sam znala sta se dogacalo samnom(i jos neznam),nije mi dala samo AD da pijem i evo ja sam ostala trudna,anaksioznost je jos tu neki dani su mi katastrofa neki su okej i ja sam u totali u glavi sve mi prolazi a najgore je kada imam neki napad,ali odlucila sam se na ovo volim ovo dete i mog muza,mogu vam reci neznam za vas koliko godina imate ali meni zivot proce tako vrtiti se u krug sa moja anksioznost nije mi bilo lako imala sam momenti kada nie mi bilo do nicega sve moje drugarice su se davno udali imaju deca i idu napred a ja sve sta sam znala godinu ipol sam imala nesanice pa obisla sve bolnice pa neznam jos sta me nije bolilo najgorii simptom mi je koj jos ga imam gusenje i to ziganje oko srca i uhvati me to blokiram pijem AD ja sam za 2 meseca ko nova pijem i posle njih sam dobro ali opet se vrati itako i tako evo vec 9 dugi godina dok su svi isli po kaficima ja kod psihijatar,sada se nadam da ce proci sve ovo da mogu da se radujem i na beba i na zivot volim vas sve

ovo sve boldirano sto si napisala, sve mi se i sad desava Napetost, umor, stres, tvoje osluskivanje je najteze za tvoj organizam...od 0-24 samo osluskujes...Samo, probaj da te sve simptome prihvatis i shvati da ti je  SVE to zbog anksioznosti!!! SVE!!!!I meni se ISTO, ali ISTO desava!!!!!
Evo ja ponekad kad gledam, u vidnom polju mi se pojavi kao neka sljokica...i dok ja pomjerim pogled da je uhvatim...ona nestane Sve je to tako i zbog toga...i jos kad se na ovo sve nadoveze nizak pritisak....ma hajde....ne sikiraj se!! Ljubim


_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

Pozz svima. Dugo me nije bilo, ne zato sto sam skroz bila dobro, vec i pomalo sam se umorila pricati i pisati o ovom stanju. Zato vas redovno citam . Uglavnom, sve imamo slicnu pricu i sve se vrtimo u krug. Ja sam sigurna da je ovo stanje zauvijek, samo sa fazama dobrih i losih dana. Meni su se pojavili neki novi simptomi, tako da sam sludjena sva. Moram vas pitati, i iskreno se nadam da nisam jedina. Pocinjem osjecati kako mi misici lica trepere, bas ono kao da vam igra zivac oko nosa, usana, oka i obraz. To me je sledilo. desava se svaki dan i uzasno me strah da to neko ne primjeti. Je li iko imao ovakva iskustva? Mene je strah od toga opet paralisao.... a tako sam umorna od sebe. Onda kad pocnem citati, naidjem na takve dijagnoze da se sledim. Brzo se vratim medju vas, jer mi je ovdje najsigurnije- dobro znam sta mi je. Onda se opet pitam zar moze i to od anksioznosti. Imam svu podrsku, ali ipak vi jedine najbolje razumijete. Cestitam Nadez na trudnoci . Ostalim sve najbolje u Novoj sa sto vise radosnih dana.

lajlac imam 22 godine biološki a ustvari se osjećam puno puno starije, vjerojatno zato što sam morala brzo odrasti i nisam imala vremena uživati u djetinjstvu kao ostala djeca, moj najveći strah je da se nikad neću otarasiti ovih negativnih navezanosti, puno me toga sputava da živim punim plućima, tako bih rado provodila dane bez razmišljanja o posljedicama, jaca76 želim ti poručiti da nikad ne odustaješ, nikad bez borbe, ja sam bila toliko puta blizu ali eto slučaj nikad nije dopustio da se to zaista i desi, želim vjerovati da ima smisla i moj život i život svake od nas, bez obzira kako ga mi same sebi doživljavamo, a to što puno puta padam pod iskušenjima nadam se da je dio tog puta.Vidiš da nas ima puno, to je i meni danas dalo neznam kako bih vam opisala osjećaj da nisam sama u svemu, zato jaco glavu gore, biti će sutra bolje, ni ja to nikad ne očekujem ali za svaki dan za koji pomislim da je baš najgori u mom životu, drugi dan bi se i nasmijala svojoj budalaštini, tako da.....mo girl drago mi je što sam naišla na tebe, možda je tako trebalo biti, jesi li i ti iz ovog vjetrovitog Mostara? nadez tvoj post daje nadu, da unatoč ovom stanju postoji mogućnost da čovjek pobjedi samog sebe i da živi za ono i za one koje voli, i ja sam pretprošle godine imala bolove oko srca i nisam mogla disati, mislila sam da sam stvarno gotova i da mi nije nešto u redu sa srcem ( imam šum na srcu otkako sam se rodila pa sam pretpostavila da se nešto pogoršalo), nisam noćima spavala, strah bi me uhvatio kad bih bila sama što ako se probudim i dobijem napad a sama sam, tad sam nekoliko puta zvala svog sadašnjeg muža da dođe, čim bi on došao sve bi prestalo. Onda sam otišla kod kardiologa i istresla 120 km za 5 min pregleda ultrazvukom da bi mi rekao da mi nije ništa, otad me nije nijednom više zabolilo, izgleda da je sve bilo u glavi. Uglavnom želim da znate da sam u mislima uz vas i ćemo ovo uz potporu jedne drugima lakše ovakve stvari podnositi.

ja nesto pofatala, a nesto ne....
nadez i od mene cestitke, sve najbolje....da sve prodje onako kako treba aBd
i da svaka od vas koje zele svoje bebice...sto prije njihove zelje budu ispunjene
A ovoj nasoj novoj zenici veeeeeeelika dobrodoslica
Nisi sama, ima nas tovar cijeli i jos plus sigurno onih koje nemaju hrabrosti da to kazu!!!!
Mene nikad nije bilo sramota mislim cega me ima biti sram....sram da me bude sto me zivot nije mazio i pazio!!
A masa je onih koji ce reci ne glupiraj se i nece nas razumjeti, a kroz neko vrijeme ce vam se obratiti sa izvinjenjem i objasnjenjem kako se i njima isto desava, a da vas nisu razumjeli....ja se tim ne opterecujem
Ljubim vas sve i nedajte se nikome....ma nikome!!! A ovaj anksiozno-depresivni poremecaj ce proci!!!
JA VAM GARANTUJEM!!!!!



_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

blizanac77 meni se desava to sa titranjem misica joj koliko puta sam se samo prepala uh meni i sad se desava svakodnevno da mi tako lice,il vilica il cak oko treperi to niko nevidi al ja osjecam i meni je neurolog kad sam snimama magnetnu rezonancu glave rekla da su to neki sitni zivci koji reaguju npr.ako je jak vjetar vani pa te ispuse il hladno pa se malo nahladis i moja preporuka je ja ugrijem peskir i stavim oblog i prodje il malo izmasiram kantarionovim uljem i prodje-
jaco nedaj se stta da ti kazem svi smo mi ponekad na nekom dnu ja ceswto pomislim da bi mogla knjigu napisat kakve mi se gluposti desavaju valjda naidje ta neka faza kad mislimo da nam nema izlaza.
marsupilami draga jesam iz mostara i kako puse sinoc sam mislila da ce mi iscupat prozore koliko je nosio al danas je vec bolje.ovde imas divnih zenica koje ce ti pomoci tako da ces se dosta olaksat .a stvarno bi izgleda mogle otvorit temu MAMA HITLER ja mislim da bi dosta zena se javilo.


< Poruku je uredio mo girl -- 7.1.2012 9:02:05 >

ja neznam šta je ovo, i ja sam isto tako imala tik na oku neko vrijeme, bilo me jako stid kad bi mi se to dešavalo u javnosti, uvijek na istom oku, ja sam mislila da mi oko toliko igra da će iskočit kakav je osjećaj ali kad bih gledala u ogledalu ne primjeti se toliko, prestalo je samo od sebe. A jest sinoć vala baš puhalo užasno, ne pamtim da je ikad ovako, ali moram vam reći da sam u usporedbi sa preksinoć, sinoć ipak malo bolje spavala iako me bilo strah da ne nestane struje, meni uvijek mora goriti barem mala lampica po noći, bojim se mraka otkako sam mala bila i tako to ostalo, svejedno sam osjetila olakšanje u vašem društvu. Nezz tako je na mene djelovalo ovo sve, malo sam razmišljala i shvatila da se moram ponekad u životu podsjetiti i lijepih i smiješnih trenutaka, i ne dozvoliti da sve ružno što mi se dogodilo da me prati kao oblak s kišom iznad glave svaki dan gdje god maknem, želim vam svima danas lijep dan

drage moje iščitala sam vas sve, dobrodošla marsupilami , to s titranjem mi je jako poznato, meni je oko znalo treperit koda će iskočit iz glave, i ne samo oko, nego sam to osjećala i po prsima, i na trbuhu, ruci, nozi..., al je brzo prošlo, trajalo je par dana, poslije sam pročitala da se to dešava ako fali magnezija u tijelu. Nego da vas pitam, jeste li vi mršavice?, jer sam pročitala da ova beštija napada češće mršave žene, pa eto tu sam se našla, mršava sam dosta. hihi. Meni je sve oko krenulo u 6.mjesecu, nakon što sam ostala bez posla i nakon šta sam diplomirala po drugi put, dva faksa takoreć, a posla jako slabo, sada radim u školi ali nisam nimalo zadovoljna, želim radit ovo drugo što sam završila (bibliotekarstvo). Moram priznati da ipak nekako mi se čini da nekog omaka otkako sam počela pozitivnije razmišljat ima, npr. kad me počne probadat oko srca, jest tu još prisutan taj strah od smrti, ali rečem sama sebi: ma nije to ništa, proći će, ne bojim se ničega itd... Rabi dragajel tebi znalo bit prije da gotovo veći dio dana imaš te misli o smrti i negativno razmišljanje? Kako si još uspjela prevazić to stanje, piši, pomaže zaista i dana isto. Ljubim vas sve!!

Dobrodosla u svet poremecenih marsupilami ,salim se naravno ,neznam ustvari nit vise jesmo ili nismo poremeceni jbg,blizanac77 drago mi da si se javila duso da bar znamo kako si,ja danas opet zauzeta citav dan bila na porodicni rucak u lepom restoranu ,od straha od ubistva nista nije bilo,malo me sad zdrmao ali skrenula sam misli i progurala ovaj dan,samo se sad najvise plasim kako cu kad mi suprug ode opet na nekih2 meseca gore na posao,pa sama sebe tesim ko ajd nije mi prvi put ,KO PREZIVI PRICACE hahahahahaah jao nesto mi do smeha nezamerajte sve vas volim i ljubim

_____________________________

„Moguće" upita „Nemoguće": Gdje živiš? Reče: U snovima nesposobnih.

evo i mene, da ne placete sto me nema ,,, sretna vam nova godina, da vam se ispune sve zelje, i ova najveca ... ja sam poslije nove evo dobro, mada me malo vec spusta, opada uticaj od te noci ... sad mi valja u nov epobjede, traziti posao, smrsati, jer me ovo govno opet zatvorilo ( u kucu, ne wc :P ), pa sam se udebljala opet ... a mene su i dijete dosta srozale do ovgo govna ... ali, bice to sve kako treba, ili nece :P ... lajlca moj, ja i ti smo najslicnije ... jano, dizi se, nemoj da ti ja dolazim tamo ... vidim imamo i novu clanicu, dobro nam dosla u nas svijet, ovdje smo svi isti i mozda zato funkcionisemo ... vidim da si imala nekog mrak psihica ... bolje i taj, ja nemam nikog ... ovdje deru sa cijenama ... izgleda da sam ja ovdje najgori slucaj, napadi, anksioznost, ne izlazim sama iz kuce, ne ostajem sama u kuci, blagi opsesivno-kompulzivni poremecaj, bez posla, bez fakulteta:p, ali eto ipak sam ziva ... ali, sam zato primijetila da mi je od ovog stanja pojacano culo mirisa i sluha, pa mogu imati seriju neku na fox crimeu, samo jos da smislim naziv ... eto, ljubim vas puno u ne daj te se, vidite d auvijek ima i gorih slucajeva ...

_____________________________

Ako nisi normalan, nesto jesi ...

bibo malo je reci da su mi ove misli bile prisutne veci dio dana...zaista...ja bih bolje rekla da su bile tu od 0-24
Bas od 0-24 sam znala misliti i razmisljati o smrti, koje me bilo nenormalno strah, pa stalno od 0-24 sam zivjela u onom iscekivanju da ce se nekom nesto lose desiti...ali i meni naravno...zamisljala sam i konstruisala situacije(samo lose) kako  ja ili neko od meni bliskih ljudi umire...pa cijeli razvoj situacije...pa kako cu, sta cu

Prije dvije godine, cini mi se, dva puta u toku 24h desio se snazan zemljotres u Sarajevu! Prvi je bio u toku dana i bila sam totalno, ali totalno uplasena...i navece ja posla da spavam i samo mi misao prodje kroz glavu: ''sta ako me nocas u neka doba probudi onakav zemljotres, k'o onaj danasnji'' I sta ce ti biti Dade Bog da tako i bude...zdrma zemljotres u neka doba, ja sam skocila bukvalno iz kreveta, zgrabila dijete i potrcala na vrata izgubila se totalno, a da o strahu i ne pricam....Djete sam skoro svo raskopcala i skinula u tom trku i bunilu...ne znam ni kako ni sta!!! Mogla sam mu nesto slomiti, pa samo veci belaj napraviti....bez potrebe!
ali hajde, sve je to normalno, mislim taj strah...mislim da se svi manje vise plasimo! Ali je gori ovaj strah posle, kojeg sam se jeeeedva rijesila ma sigurno 3-4mjeseca....
Imala sam NENORMALAN strah od zemljotresa!!! A ovako sam se ponasala:
- trudila sam se da sto vise boravim na polju;
- Stalno strahovala i iscekivala sad ce;
- izbjegavala penjanje na spratove;
- non-stop u glavi pravila kako sta, kuda, gdje ...ako me zadesi.....znaci non-stop sam bila na oprezu: ''sta ako..''
- kad krenem spavati, dijete je obavezno pored mene, ako bi nas opet strefio zemljotres da ga mogu zgrabiti
- u sobi spavacoj, napravila razmjestaj da nemam prepreku nikakvu da mogu lakse ''pobjeci'' ako zadrma
- i moj kurslus u glavi: kako se ruse i urusavaju plafoni, pa konstruisem kako bih se mogla sakriti u ormar, ali mi ni to nije sigurno, pa ako bi se zadesila na nekom spratu kazu stani ispod stoka, eh sta ako ja stanem ispod stoka a sve ostalo se srusi ostane samo stok i zid, pa kako drzim dijete za ruku ili za neki dio tijela ili odjecu a ono mi ispada u toj cijeloj provaliji....pa ako se sakrijem u ormar, sve se srusi, mene zatrpa u ormaru i ja ostanem ziva...a tamo negdje ostalo mi dijete i cujem ga kako place, a ja mu ne mogu pomoci....
nadam se da sam vam docarala do detalja i dubioze o kojima sam ja razmisljala...mislim ovo je samo dio, o cemu sam jos pravila filmove u glavi
i SVE je proslo, sad mi je smijesno cega sam se bojala Ali tada mi nije nimalo bilo smijesno! Tada sam bila smrtno uplasena i ozbiljna
Hvala Bogu pa sve prodje
Zelim da se svaka otarasi anksioznosti sto-sto prije
-


_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša

ma ne, sve smo mi iste u pet deka


_____________________________

06.09.2008. Adnan
02.12.2010. Ajša