|
chuci -> RE: Bebe 1 - 2 godine [chat] (24.11.2011 9:24:55)
|
IZVORNA PORUKA: mamalina_
e mi smo do sada uredno svoje igracke davali bez ikakvih problema cak mi je to nekada i smetalo jer su mu druga djeca otimala iste ali vidim da polako dolazi faza ne davanja igracaka..valja se s tim sada izboriti[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/zmeden.gif[/image] ...
eto kad citam manje vise sva djeca su copy-paste valja konjske zivce imati i sve cool predeverati...[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
neka uči da postoji pojam vlasništva, tek će kasnije naučiti da postoji dijeljenje. neka nauči da nešto može biti njegovo, odnosno nek ne da drugima igračke, uz to ide i ono da neko drugi može njemu ne dati nešto svoje. kasnije će neučiti da može i posuditi, pa će mu biti vraćeno. sad još konta čim mu nije u rukama nije njegovo. [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
bebacha nadam se da će ti početi opet redovno spavati
zadnjih dana ajši nešto nadošlo i dijete se svega boji. komšija iznad lupi ja njoj u očima vidim strah i gleda šta se desilo, i pita šta je bilo. navečer ne smije da ulazi u sobe u kojima nije upaljeno svjetlo kaže ne smijem, ja joj kažem da nema ništa u mraku što nema inače u sobi da slobodno uđe, onda ona počne sebe ubjeđivati da nema tamo ništa ali ne ulazi u sobu dok joj neko ne upali svjetlo. istovremeno joj nije problem da se sakrije u ormar i zatvori klizna vrata (bude u potpunom mraku) kad se igramo žmire. ili npr idemo ulicom navečer i nešto iza nas šušne, ona se prestraši, pobjegne ispred i traži da je babo nosi, i govori mu da ima nešto iza što hoće da joj pojede guzu. ne mogu da upratim ko je straši. teta kaže da je ona ne straši, i upozorila sam je par puta. ostatak vremena je uglavnom sa nama, ili mojima. moja mama nekad nesvjesno govori stvari koje nju prestraše ali je upozoravam stalno. neki dan ajša nije htjela kapu da stavi kad smo krenuli kući od njih. moja mama joj kaže strašnim glasom kao ima napolju mraz moraš staviti kapu. ajša se prepala pobjegla meni i govori i ona strašnim glasom da ima mraz i mora staviti kapu i da će nju babo nositi da joj neće mraz ništa, prepala se bila. kao posljedica ovih strahova i strašenja navečer neć da legne da spava. nego traži da legne sa nama u krevet i da tu zaspi. znam kada plače bezveze i kada se razvlači bez razloga, a kada plače jer je strah i vidim da je strah. traži da je mm nosi i da ode vidjeti da auto spava i da nema nikoga vani jer svi spavaju, nema djece u parku, da vidi da li igračke spavaju, pa do dnevne da vidi je li i aviona nema jer spavaju, samo da ne bi legla u krevet. kad se konačno smiri zaspi tako da je ja držim ili milkim po glavi i drugom rukom čuvam za ruku.
eto ne znam je li ovo normalo, i šta da radim?
|
|
|
|