U sarajevskom kantonu prema poslednjem popisu iz 2013. živi nešto više od 400.000 ljudi, a procene su da obitava i do dva miliona glodara.

Sarajka Edina Kalamujić već deset dana se bori sa leptospirozom - bolešću koja se sa životinja, uglavnom pacova, prenosi na ljude.

Ona je među dvadestak pacijenata kod kojih je potvrđena dijagnoza koja može biti smrtonosna, zbog čega je u Kantonu Sarajevo, jednom od 10 u Federaciji Bosne i Hercegovine, 23. maja proglašena epidemija leptospiroze.

„Simptomi su užasni. Nikada u životu nisam bila tako bolesna”, kaže ona za BBC na srpskom.

Ova zaraza je razotkrila goruće probleme u Sarajevu - razmnožavanje glodara, kao i neadekvatno odlaganje kabastog smeća koje mnogi ostavljaju pored kontejnera ili uz drveće.

„Uzročnik je najverovatnije povećan broj pacova koji su masovno oboleli i zarazili ljude preko izlučevina (poput urina), posebno u skloništima, podrumima, u blizini rečnih tokova i bara”, kaže infektolog Ernad Drljević za BBC na srpskom.

Leptospiroza je zarazna bolest uzrokovana bakterijama iz roda leptospira.

Najčešće se prenosi kontaktom sa vodom, zemljom ili hranom kontaminiranom urinom zaraženih životinja, posebno glodara.

Ljudi mogu da se zaraze ukoliko bakterija dospe u telo kroz oštećenu kožu ili sluznicu - oči, nos i usta.

Simptomi bolesti uključuju visoku temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima, umor, povraćanje i, u težim slučajevima, oštećenje jetre, bubrega i meningitis.

Ukoliko se ne leči na vreme, leptospiroza može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje, pa i smrtni ishod.

„Izuzetno retko se prenosi sa čoveka na čoveka”, kažu iz kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Bosni.

Od leptospiroze godišnje oboli oko milion ljudi u svetu, a premine 60.000, podaci su američkog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti.

Iskustva pacijentkinje

Kalamujić je isprva osećala slabost organizma i bio joj je začepljen nos, a zatim joj se stanje pogoršalo.

U bolnicu nije otišla.

Tri dana je imala visoku temperaturu i nalazi jetre su bili zabrinjavajući.

„Kao da imam cirozu”, opisuje.

Epidemija leptospiroze već se proširila van Sarajeva, a u entitetu Republika Srpska zabeleženo je šest slučajeva zaraze, saopštio je tamošnji Institut za javno zdravstvo.

Ukupno je u BiH do sada registrovano 27 slučajeva, što čini 0,83 na 100.000 stanovnika.

„Skoro pet puta više od evropskog proseka”, kaže Senija Selimović-Hamza, doktorka biomedicinskih nauka i stručnjakinja za zoonoze - bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka i obratno.

Strahuje se da je stvaran broj obolelih veći.

Edina i dalje ne zna kako se zarazila.

„Pretpostavljam tako što sam pojela zelenu salatu preko koje je prešao pacov na pijaci”, kaže ona.

To može da se desi, objašnjava stručnjakinja za zoonoze, ako je urin zaraženog glodara dospeo do voća i povrća koje nije dobro oprano.

Kalamujić kaže da kupljeno voće i povrće uvek potapa u vodu u koju prethodno doda sodu, ali to joj ovog puta nije pomoglo.

Dva miliona glodara

U sarajevskom kantonu prema poslednjem popisu iz 2013. živi nešto više od 400.000 ljudi, a procene su da obitava i do dva miliona glodara.

Do nekontrolisanog razmnožavanja glodara došlo je jer pune dve godine nije bilo obavezne deratizacije (od jeseni 2022. do jeseni 2024.) zbog problema sa tenderima, iako je planirano da se radi na svakih šest meseci.

U posebnoj opasnosti su radnici komunalnih službi, te stanari koji češće idu u podrumske prostorije, kaže infektolog Drljević.

„Kada dođe do kontakta sa mokraćom, a imaju oštećenja kože pogotovo na rukama, ili preko sluznice oka.

„Tako se unosi bakterija u organizam i dolazi do zaraze.”

Iako iz lokalnog zavoda za javno zdravlje tvrde da nema opasnosti da će se ljudi zaraziti vodom za piće, jer „hlor ubija leptospiru (bakteriju)”, stručnjaci kažu drugačije.

„Kada vodovodni sistem ima pukotine, postoji rizik da zagađena površinska voda uđe u cevovod, čime se povećava mogućnost širenja infekcije”, kaže Selimović-Hamza za BBC na srpskom.

Da nisu samo životinje, već i neodgovornost ljudi pogodovali širenju zaraze, smatra veterinar Ajdin Bašić.

„Previše otpada i glodara, nesprovođenje redovnih mera zaštite javnog zdravlja, vlaga i mnogo kiše, ali i raširena korupcija i nestručni ljudi u javnom sektoru”, navodi kao glavne krivce za pojavu epidemije za BBC.

Zaraženi glodari ugrizom mogu da inficiraju i druge životinje, među kojima i kućne ljubimce.

„Zato je neophodna vakcinacija.

„Pse i kućne ljubimce možete da zaštite tako što im nećete dozvoliti da piju vodu" iz bara, kaže veterinar.

Šta je leptosiroza i kako se širi?

Zarazna bolest koja pogađa i ljude i životinje, a izaziva je bakterija iz roda leptospira.
Najčešći prirodni izvori ove infekcije su glodari (miševi, pacovi), domaće životinje, poput pasa, svinja, konja ili divlje kao što su šakal, lisica i slepi miš.
Inficirane životinje putem mokraće prenose bakterije u spoljnu sredinu, a čovek može da se zarazi direktnim kontaktom sa vodom, zemljištem ili hranom kontaminiranom urinom zaraženih životinja.
Bakterije ulaze u telo kroz kožu ili sluzokožu (oči, nos ili usta), posebno ako se koža poseče ili ogrebe.

Sarajlije su u strahu, ali infektolog Ernad Drljević kaže da nema potrebe za panikom.

Posebno su uznemireni u naselju Dobrinja, na području sarajevske opštine Novi Grad, gde je zabeležen i najveći broj obolelih.

„Strah me je, kako me neće biti strah. Sad sam unuku brisala ruke, jer je dirao psa”, priča Enisa, meštanka Dobrinje, za BBC na srpskom.

Koji su simptomi?

Period inkubacije je od dva dana do četiri nedelje.

Najčešći simptomi kod ljudi su:

visoka temperatura;
glavobolja;
povraćanje;
bolovi u mišićima ili stomaku;
žutica;
dijareja;
osip.

Bolest može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Ako se leptosiroza ne leči na vreme može da dovede do oštećenja bubrega, meningitisa (upale membrane oko mozga i kičmene moždine), otkazivanja jetre, respiratornih problema, a u nekim slučajevima i do smrti.

Ljudi koji rade na otvorenom ili su u kontaktu sa životinjama poput: poljoprivrednika, rudara, veterinara, komunalnih radnika i mlekara spadaju u rizičnu grupu.

U opasnosti su i kamperi ili ljubitelji sportova na otvorenom.

Ko je krivac u Sarajevu?

Neki odgovornim smatraju kantonalno komunalno preduzeće „Rad”, ali oni krivicu prebacuju na građane, tvrdeći da se glodari ne pojavljuju unutar kontejnera već oko njih.

Dok građani svakodnevno medijima šalju fotografije smeća kojim je Sarajevo zatrpano, iz komunalnog preduzeća tvrde da kontejnere u širim gradskim zonama prazne svaki drugi dan, a u centralnim delovima grada svakodnevno.

„Za nemar lokalnog stanovništva odgovornost ne može da bude na nama", kaže portparol komunalnog preduzeća Mirza Ramić za BBC.

Apeluje na građane da kabasti otpad ne odlažu pored kontejnera, jer tako doprinose pojavi leptospiroze.

Od proglašenja epidemije pojačan je terenski rad i pražnjenje kontejnera, ali ukazuju da za samo nekoliko sati javne površine ponovo postaju mesta pogodna za razmnožavanje glodara.

„Na čak 20 očišćenih lokacija posle samo 24 sata primetili smo da su građani ponovo zatrpali površine dušecima i drugim otpadom.”

Infektolog Drljević je saglasan da se stanovnici ponašaju neodgovorno.

„Umesto da sve činimo da te glodare udaljimo od domova, u tim zajedničkim prostorijama mi ih praktično uzgajamo.”

Meštani Dobrinje nisu previše zadovoljni preduzećem Radom, ali kažu da su njihovi sugrađani najviše krivi za epidemiju.

„Za ovo smo krivi mi građani. Ljudi bacaju smeće pored kontejnera, umesto u njega. Zašto?”, pita se Josip Ćulin, meštanin Dobrinje.

„Krivi su i vlast i građani. Svi moramo da se potrudimo da se ovo ne bi širilo”, dodaje on za BBC na srpskom.

 

Slađan Tomić

Izvor: BBC