ne znam za ostale al ja izgidoh....okice me bole,prsti trnu....sva sam raspad sistema....nekako mi i sve ovo oko neregularnosti takmičenja skočilo u grlo....osjećam se prozvanom za nešto što nisam uradila a da budem iskrena ne znam ni kako se to radi...možda zvuči glupa al tako je.....ja ni danas ne kontam ovo bodovanje....i šta imam od toga ako sam na prvoj tabeli na spisku....

sanjam ja ide nas hrpa žena kroz vilsonovo i skupljamo bodove s drveća a višnja me samo prati i galami " ne možeš ti više skupljati,dosta ti je imaš i previše" a ja se borim skidam lišće s grana slomi se živa....ma kakvi ona ne posustaje i odgovara me od skupljanaj a ja ko mazga....hoću pa hoću....odjednom samo j ai višnja na sred vilsonovog što kažu jedan na jedan,oči u oči....ali kakvi ja i dalje čupam lišće a ona me gura i čupa za majcu....majko mila ja se probudila u goloj vodi....kaže mm da sam plakala u snu....pa i ne plakala kako me autoritet isprepadao.....

dobro jutro mile moje....ne vidim na oči,tipke se mješaju a ja sam fakat sanjala drvca da me proganjaju ko u gospodaru prstenova.....mali još spava a dokle ne znam....bitno da sam se zadala za komp. čim je muž preko vrata da ne pomisli da sam ćaknuta u glavu....nadam se da ste se odmorile i da ste spremne za nove pobjede....

e moj dnevniče,niko me ne razumije....samo se tebi mogu izjadati....noge me bole od sjedenja,prsi i stražnji dio utrnuli totale...oči otekle od silne potrage za sličicama....ali najvažnije je da vodimo i svaki utrnuli dio se isplati imati za pobjedu........još malo pa ponoć i odmor...skupljanje snage za novi dan....novu bitku....

kako sam se samo danas umorila....beba traži svoje,trči pravi ručak,trči za laptop,trči jedi.....imam u frižideru jagoda da se ja i mm kasnije malo zasladimo....vrijeme i dalje fuj,da bar hoće kiša da me glava popusti...

sjedim ja ko sva sretna i mlatim po tastaturi....u neka doba čujem mali nešto drobi ,ja pogleda a duša majkina haman zaspao u hodalici,hele ga prebacim sebi na none i ljuljam a i tipkam....šta je ono onako mračno vani....ma svakako mi ne veli tamburat po gradu...imam pametnija posla...valja ubit u pojam ovaj laptop....ako se šta zapali na dobrinji to će biti moji prsti i pokoja tipka na tastaturi......ih da ko hoće dat nagradu kakav dobar kompić kako bi se tek onda mlatili....

jao dnevniče,dan počinje turbulentno a i tako će se čini min se završiti...ako mi dragi ostane bez ručka biće svega....ponudit ću mu naturu......odo u nove radne pobjede....još kad bi kako mogla nagovoriti bebu da miruje a da ne skače po tastaturi....ihhhh gdje bi nam bio kraj....naprijed cure.....