Pacovi (latinski Rattus) pripadaju rodu glodara srednje veličine. Poznato je preko šezdeset_ vrsta pacova. Poreklo im potiče iz Azije, odakle su se trgovinskim putevima rasprostranili na ostatak sveta. Od miševa se razlikuju po veličini. Miševi su znatno manji, dok su pacovi veći od 12cm, a mogu težiti i preko pola kilograma.

Izgled i razmnožavanje pacova

Prosečna dužina tela pacova, uključujući i rep, može biti do 50cm. Ženke su teške od 400 do 500g, dok su mužjaci krupniji – od 500 do 700g. Ženke polnu zrelost dostižu sa tri meseca starosti, a mužjaci sa četiri. Ženke pacova se mogu razmnožavati do devet puta godišnje, a broj potomaka u leglu je do 23. Ženka nosi mlade 21 dan, a jedan par pacova godišnje može napraviti čak 15.000 mladih jedinki. Ženka za šest sati može da se pari sa 200 mužjaka.

Stručnjaci za deratizaciju upozoravaju na brzo razmnožavanje pacova kao ogroman problem u njihovom suzbijanju i sprečavanju njihovog štetnog delovanja.

Pacovima zubi godišnje rastu do 14cm, stoga imaju neprestanu potrebu za grickanjem. Izuzetni su plivači, dnevno mogu preći do 80km, a mogu iz mesta skočiti jedan metar u vis.

Pacovi su noćne životinje – najaktivniji su noću. Izuzetno su inteligentni i lukavi i predstavljaju jednu od najotpornijih štetočina, ističe tim za deratizaciju iz Beograda. Organizuju čopore koji mogu brojati više stotina jedinki, a životni vek im je od tri do sedam godina.

Dve najzastupljenije vrste pacova na našim prostorima su crni pacov, koji se naziva i putnički (lat. Rattus rattus) i smeđi (lat. Rattus norvegicus), tzv. norveški pacov.

Kako otkriti pacove u kući?

Pojava pacova datira od starog veka. Naseljavali su se u blizini ljudskih staništa od pamtiveka, zbog lake dostupnosti hrane i vode koja im je neophodna za preživljavanje. Podjednako su brojni i u selima, i u gradovima. Naseljavaju pojedinačne kuće, seoska imanja, stambene zgrade i privredna gazdinstva.

Prisustvo pacova u vašoj blizini opazićete direktno ili po specifičnim tragovima koje ostavljaju. Mesta na kojima ćete najpre uočiti tragove njihovog prisustva su potkrovlja, tavani i podrumi, šupe, garaže, vešernice, iza veš mašina, mašina za pranje suđa itd.

Ako čujete šuškanje i grebanje ili primetite tragove izmeta (izmet je tamno mrke boje, vretenastog oblika i podseća na zrna pirinča), pacovi su gosti u vašem domu. Ostavljaju prljavi trag sa krzna po ivicama zidova, jer se zbog lošeg vida uglavnom kreću uz ivice, poznatim putanjama.

Pacovi u stambene objekte mogu prodreti i putem kanalizacionih cevi, konkretno put u vaš dom im može biti wc šolja! To ne treba da vas čudi – ove životinje su izuzetno vešti plivači, mogu u vodi provesti do tri dana, a dah zadržavaju do tri minute. Pritom imaju izuzetno savitljiv skelet koji im omogućava da se provuku kroz sve rupe.

Stručnjaci nam otkrivaju nepisano pravilo za određivanje brojnosti populacije pacova. Ukoliko u kući ili na okućnici primetite jednog pacova, to je znak da ih u vašem neposrednom okruženju ima još. Ukoliko primetite dva pacova, u vašoj neposrednoj blizini ih ima bar stotinu. Ako primetite tri jedinke, u okolini ih ima bar hiljadu. Ako vidite četiri ili više pacova, u problemu ste. Veoma veliki broj postoji u vašem okruženju.

Koliko je bitna deratizacija doma u kojem je primećeno prisustvo ovih štetnih glodara, podjednako je bitna deratizacija restorana i hotela, kao i svih drugih objekata koje mogu kontaminirati.

Šteta koju uzrokuju pacovi

Pacovi mogu biti uzročnici velike materijalne štete. Ovi glodari imaju neprestanu potrebu za glodanjem, a zubi su im izuzetno jaki i mogu progristi čak i metal. Mogu oštetiti hartije, drvo, tkaninu, kožu, gumu, vodovodne i električne instalacije. Često uzrokuju požare, štetom koju nanesu na instalacijama.

Ma koliko velika bila materijalna šteta koju pričinjavaju, opasnost koju pacovi predstavljaju po zdravlje ljudi i domaćih životinja nemerljivo je veća. Prenose čak 40 vrsta različitih bolesti, putem ujeda, grebanjem, ostavljanjem urina i izmeta, ili preko drugih mikroorganizama koje šire.

Bolesti koje pacovi prenose mogu biti:

•         Bakterijske (tuberkuloza, leptospiroza, salmoneloza itd.)
•         Virusne (besnilo, hemoragična groznica, kapavica itd.)
•         Gljivične (razni oblici dermatomikoza i trihofitija)
•         Parazitske (trihineloza, kokcidioza)
•         Protozoe (toksoplazmoza, sarkocistoza, amebijaza)

Pacovi su česti uzročnici alergija i alergijskih reakcija kod dece i odraslih.

Kako suzbiti štetnu populaciju pacova?

Već smo napomenuli da su pacovi inteligentne životinje, svesne iskonske borbe koju ljudi protiv njih vode. Iako žive u čoporima, prilikom ponalaska hranljivih materija, neće svi grupno nagrnuti procesu hranjenja. Kao izvidnicu poslaće jednu jedinku, koja ima zadatak da isproba hranu, te ukoliko se pokaže da je bezbedna, ješće i ostatak čopora.

Zbog toga je u borbi sa pacovima neophodno koristiti otrove koji imaju odloženo dejstvo od nekoliko dana. Smrt pacova nastupa između trećeg i šestog dana od momenta konzumiranja mamca. Mamac tj. hrana koja je pomešana sa otrovnom materijom, postavlja se u gomilicama, na mesta koja su nedostupna ostalim životinjama. Postavljanje mamca neophodno je ponavljati dok god primetimo da ga pacovi jedu. Tek kada mamac ostane netaknut, znak je da su sve jedinke nahranjene i da nema živih u blizini.