|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: [1] 2 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   Moj sin Denis
4.12.2009 21:55:44   
nevenkagaragic
Odlucih ispricati svoju tragicnu pricu i na ovom forumu.
Pricu o lekarima Univerzitetsko-klinickog centra Tuzla, tuziocima Kantonalnog tuzilastva TK,  pricu o mojoj borbi (peta godina) za istinu i pravdu. Pravdu za mog sina Denisa.
 
Denis Garagic, moj mili sin, moja dusa, moj ponos...
Denisa vise nema, vise od cetiri godine, od 25.07.2005.godine, nakon trodnevnog nemarnog, nesavesnog i zlocinackog igranja Hipokratovih krivokletnika.
 
Moj sin se nikada nije vratio kuci sa Interne klinike Univerzitetsko klinickog centra, na kojoj je proveo 3 dana (na PRIJEMNOM odelenju!) prepusten sam sebi i svojoj teskoj kardioloskoj bolesti.
Skolske simptome (cetiri) lekara za tri dana uopste nisu prepoznali, niti obracali paznju. Tek kada je preminuo, svi su bili u soku, jer su shvatili da se radilo o ANEURIZMI! Taj dan, 25.07.2005.godine, receno nam je da dodjemo po njega jer mu «NIJE NISTA»! Dosli smo, na njihov poziv nesto ranije, uplaseni, i... Denis, moje cedo, vise nije bio ziv... otisao je zauvek...
 
A ja ga jos cekam...
Jos ne verujem...
Svu svoju snagu, svoj zivot sam usmerila na trazenje pravde i kazne za odgovorne. Na svaki moguci nacin i svim raspolozivim sredstvima.
Svesna sam da su lekari, ne samo u BiH, pripadnici zasticene vrste, no svom sinu sam na grobu dala obecanje i ja cu ga ispumiti, bez obzira na cenu.
Necu odustati, necu nikada!
 
Ovo je prica o mom sinu i mojoj borbi za istinu i pravdu.
 
Denis je bio jedna predivna dusa, inteligentan, kulturan i svestran mladi COVEK koji je od zivota ocekivao mnogo, jako mnogo, a dobio je tako malo.
 
Iako je fizicki odsutan, Denis je uvek tu, svaki dan, svaki tren, i uvek ce biti tu.
 
Pocecu sa ovim video snimkom.
Denisov intervju na TV Tuzlanskog kantona avgusta 2000.godine, a povodom angazovanja (kao prevodilac i tehnicki koordinator) u projektu internacionalnog festivala Tuzla Wave u Tuzli, u organizaciji Medjunarodnog foruma solidarnosti «EMMAUS».

http://www.youtube.com/watch?v=7CZ4gWlZ07o


_____________________________

Pravda za Denisa

http://nevenkagaragic.blogger.ba/
Neposredna veza do poruke: 1
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 21:58:27   
Dida79
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image
Bas sam nedavno citala o ovome i nisam mogla vjerovati da je tako mlad momak platio zivotom njihovu nemarnost..UZAS!!!!!

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 2
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:00:35   
Skvo RR
Nevenka zao mi je, i ja sam citala na nekom drugom forumu!user posted image user posted image user posted image user posted image Nadam se da ce pravda biti zadovoljena!

_____________________________

Sa one strane ideje o dobrim i lošim djelima,
postoji jedno polje. Tamo ćemo se naći

(odgovor članu Dida79)
Neposredna veza do poruke: 3
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:03:52   
tea lana
 
user posted image user posted image
Draga gospodjo Nevenka ne znam sta reci zaista,naci rijeci utjehe za nekoga ko je izgubio dio sebe sem da vam kazem da sam uz vas i da vam dragi Bog pruzi snagu i istrajnost u borbi za pravdu.
user posted image user posted image

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 4
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:03:53   
Dinkica
Zao mi je user posted image , nadam se da cete istrajati u svojoj borbi, neka vam dragi Bog da svu snagu ovog svijeta.

_____________________________

Mamino pile se rodilo 12.02.2009

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 5
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:06:42   
nevenkagaragic
Dva meseca je proslo dok smo smogli snage uputiti zahtev UKC-u Tuzla da ispita okolnosti pod kojim je nas sin preminuo i utvrdi odgovornost lekara, te ih primereno kazni. U zahtevu sno opisali kompletan tok dogadjanja od 23.07. do 25.07.2005. godine.
 
http://img202.imageshack.us/img202/166/122nz.jpg
 

 
GARAGIĆ (PAŠAN) MEHMED
ul. Rate Dugonjića br. 4
75000 Tuzla

 
JZU UKC TUZLA
N/R Direktoru
Dr.med.sci Nedret Mujkanović

 
PREDMET: Zahtjev za pokretanje istrage povodom smrti Garagić Denisa,
                     dana 25.07.2005.godine na INTERNOJ KLINICI

 
Danas je 20. 09.2005.godine 55 dana od kada sam sahranio svog sina Garagić Denisa, koji je iznenada, pred očima ljekara, umro na Vašoj klinici 25.07.2005.godine u 13,15h u 26-oj godini života.
 
Ovo navodim iz razloga što sam, kao roditelj, očekivao da će neko sa klinike naći snage i ljudskog razumijevanja, te pozvati nas, roditelje, i reći koju riječ utjehe, izvinjenja za ono što je učinjeno, odnosno što NIJE učinjeno od strane Vaših ljekara : da im pred očima umre mladić od 26 godina koji se nalazio 37 sati na Vašoj klinici. Za toliko vremena oni nisu bili sposobni utvrditi pravu dijagnozu i pružiti odgovarajuću pomoć našem sinu. Očekivanje da se oglasite je bio razlog što ranije nisam podnio zahtjev za pokretanje istrage vezane za smrt sina Denisa. Shvatio sam da sam se prevario i da je za Vas to slučaj, kao i svi drugi slučajevi, sasvim normalan, bez obzira na okolnosti i način na koji se desio i da će se voditi samo kao jedan od statističkih podataka umrlih. Shvatio sam da se Vaši ljekari postavljaju iznad božije moći i da su uzeli sebi za pravo, iz samo njima poznatih razloga, da odlučuju kome će oni dati pravo na život. Samo se pitam kako se ti ljudi osjećaju poslije smrti našeg sina i mogu li mirno spavati, mogu li gledati u oči drugim pacijentima i svojim radnim kolegama?
           
Dana 23.07.2005. godine oko 16,00h mom sinu Garagić Denisu je pozlilo u stanu, osjetio je gušenje u grudnom košu i hitno je sa bratom otišao na INTERNU KLINIKU gdje su ga primili dežurni ljekari. Utvrdili su preplašenost, hipertenziju, visok pritisak, te mu dali određene lijekove, što je navedeno u nalazu koji je protokolisan pod brojem 6694 od 25.07.2005. Ja sam došao na kliniku nešto kasnije, jer su sinovi brzo otišli ne čekajući mene, a mislio sam da su u Hitnoj službi na Slatini. Kad sam stigao na INTERNU KLINIKU na prijemu sam našao sina preplašenog i pitao ga šta se desilo. Objasnio mi je da ga guši u prsima, da ima osjećaj kao da ga je bumbar ugrizao, kao i to da ne osjeća zube, da mu je sva glava utrnula. Na prijemnom smo ostali još jedan sat da bi mu kasnije izmjerili pritisak. Kad su to uradili, rekli su da je sve u redu i da možemo ići kući. Meni, kao roditelju, nisu ništa rekli, odnosno objasnili o čemu se radi. Navodno, nisu mi htjeli reći da se ne bih uvrijedio kao roditelj, jer su oni sumnjali u korištenje narkotika ili apstinenciju od narkotika, a za tu sumnju ja doznajem tek u noći 24.07. u 00,30h. Moram napomenuti da mi je umrli sin rekao da je u toku popodneva 23.07. oko 14,00h pojeo četiri kugle sladoleda, pa se sam pitao da mu nije slučajno to naškodilo. Po povratku kući stanje se malo smirilo, vjerovatno od primljenih inekcija (1 u ruku, 1 u debelo meso i 1 tableta pod jezik-nije nitroglicern), ali se stalno žalio na teškoće u disanju i bolove u grudima, odnosno pritisak u obliku kugle, kako mi je znao reći. U 20,30h pozvao sam i zamolio dr Kesera, koji stanuje u istom ulazu, da siđe i pregleda sina što je on odmah i učinio. Kada ga je pitao o čemu se radi, sin je sve objasnio kako je napred navedeno, a to je : gušenje, bol u prsima i utrnulost kompletne glave, kao i da je pojeo 4 kugle sladoleda. Kada ga je poslušao, dr Keser se zaprepastio i rekao : «Denise, ti imaš ogromne šumove na srcu i aorti». Pitao ga je da li su ga doktori na klinici to popodne poslušali, a Denis je odgovorio da jesu, ali sa leđa, a ne sa grudne strane. Dr Keser je preporučio, zbog konzumiranja sladoleda, da uzme nešto antialergijsko uz kalcij, te sam u dežurnoj apoteci na Slatini to nabavio. Preporučio je Denisu da odmah u ponedjeljak, 25.07. od svog doktora uzme uputnice za ultrazvuk srca, pluća, spirometriju, te da sa nalazom ultra zvuka srca dođe kod njega na kliniku u Slavinoviće, a da odmah počne zapisivati stanje pritiska i otkucaje srca tri puta dnevno, u isto vrijeme. Zapisano je samo jedno : 23.07. u 23,00h 122/66 (66 otkucaja).
 
Oko 23,30h sin je počeo plakati i ponovo se žaliti na bol u prsima, guši ga, ne može disati, utrnuli mu zubi i vruće mu je. Ponovo smo pozvali dr Kesera, koji je, vidjevši u kakvom je Denis stanju, odmah rekao da se zovu kola hitne pomoći za prevoz u bolnicu. Doktor se vratio u svoj stan da se obuče, jer sam na njegovo pitanje : «hoćeš Meho da i ja idem s tobom» rekao da bi mi bilo drago. U međuvremenu, dok smo čekali doktora, a to je bilo par minuta, sin je ponovo zaplakao da ga boli, ne može disati i vruće mu je i odjednom se prevrnuo na desnu stranu ležaja, pocrnio, oči je prevrnuo na gore i nije više davao znake života. Uz pomoć majke i doktora koji se brzo vratio položili smo ga bočno i ja sam nakon više pokušaja uspio otvoriti vilicu i izvući jezik, nakon čega se iz dubine grudnog koša čuo težak uzdah i tek tada je počeo disati i obilno se znojiti. Hitno smo ga na rukama, uz pomoć komšija, iznijeli u kola uz stalno traženje da pokaže jezik što je on i činio uz riječi «tu sam». U kolima je stalno pokušavao da se podigne iz ležećeg položaja da bi mogao da udahne vazduh jer ga je gušilo. Za 2-3 minuta smo kolima sa komšijom Jahić Muhamedom i dr Keserom stigli na kliniku. Na ulazu u kliniku dr Keser je zvao da se dovezu kolica jer se radi o vrlo teškom kardiološkom slučaju.
 
Kad smo ušli u prijemno dr Keser je doktorima koji su došli (isti oni od 16,00h) rekao da se radi o teškom kardiološkom slučaju, i šta treba povodom toga hitno učiniti, pogotovo što je pacijent doživio, odnosno preživio, kliničku smrt, te da ima velike šumove na srcu i aorti, a inače pati od visokog pritiska. Nakon prvih reagovanja i hospitaliziranja, dr Keser je tražio od dežurne sestre peškir da obrišemo sina jer je iz njega lila tečnost-znoj iz cijelog tijela, bukvalno od glave do pete. Doktori koji su ga primili nisu bili baš puno uzbuđeni. I pored mog šoka, bola i uzrujanosti primijetio sam da su vrlo mirno reagovali na ono što im je dr Keser govorio i upućivao ih šta bi trebalo uraditi. Kad su dr Kesera odveli u stranu, ja sam, i pored teškog stanja u kojem sam bio, primijetio da nešto nije normalno, jer sam očekivao da će mi sina odmah prebaciti na odjel, odnosno na mjesto kojem i pripada, imajući u vidu stanje u kojem je bio, te da će  mu se dati odgovarajući tretman. Međutim, dežurni doktori su nešto «šaputali» dr Keseru. Kad sam ih pitao o čemu se radi, oni su bili suzdržani, ali na moje insistiranje da kažu istinu, rekli su mi da su dr Keseru rekli da je moj sin bio danas popodne kod njih i da oni sumnjaju da je koristio narkotike, te da takvih slučajeva oni imaju 3-4 svaki dan.  Povikao sam na njih zašto mi to danas nisu rekli kad sam bio kod njih sa sinom?! Dr Keser im je rekao da on sumnja u ispravnost njihove tvrdnje jer od malih nogu poznaje Denisa kao dobrog momka, ali priznaje da nije poznavalac opojnih sredstava i malo se povukao u stranu. Moram istaći da su dr Keseru još rekli  kako ne bi bilo lijepo da se spominje njegovo ime, jer ako Denisa prebace na odjel, a radi se o narkoticima, slučaj moraju prijaviti policiji. To im je bio argument da ga malo odstrane, odnosno da im se ne bi uplitao u njihovu dijagnozu, dobrih poznavalaca, «stručnjaka» za narkotike. S obzirom da u bolesničkoj dokumentaciji koju smo dobili, nisam nigdje vidio pečat sa imenima doktora koji su bili dežurni, raspitao sam se i saznao da se zovu Salih Azapagić i Mario Križić. Moram priznati da sam se, a slušajući mnogo ružnih stvari oko prijema i odnosa medicinskog osoblja prema pacijentima, kod dežurnih doktora pozvao na prijateljstvo sa dr Barakovićem i  dr Sinanovićem kako bi sinu pružili bolju pažnju.
           
Sina su smjestili u prostoriju tzv.»dnevne bolnice». Stanje mu je bilo veoma loše, stalno je povraćao zeleno-žućkastu tečnost, boja lica je bila tamna-crna. Dr Keser je bio prisutan i vidio je to povraćanje i ogromne količine znoja. Ja ne znam koje su mu lijekove davali uz infuziju. Kad su ga pitali kako je, on im je vrlo teško ponovio sve ono što im je rekao još u 16,00h, isto ono što je rekao i dr Keseru, da ga guši, da ne može disati, da ima kuglu u prsima kao da ga je ugrizao bumbar!!!
            
I pored svega navedenog od strane sina, dr Kesera i mene- roditelja, doktori kao da su bili gluvi na sve to, ostali su pri svojoj sumnji - dijagnozi o korištenju narkotika, te su mi rekli da bi bilo dobro da saznam od sina šta je i kada uzimao «nešto» kako bi odredili «pravilnu» terapiju. Ušao sam u prostoriju gdje je sin ležao u polusvjesnom stanju, jer je prije toga imao napad povraćanja i gubljenja svijesti. Sjeo sam na krevet i pitao ga da li možemo razgovarati, na što je on klimnuo glavom. Ja sam mu objasnio sumnje doktora i pitao ga da li je danas uzimao nešto od narkotika. On je šutio jer nije mogao govoriti, a ja sam insistirao da mora reći istinu. Pitao sam ga opet: «jesi li danas šta uzimao» (subota), on je odmahnuo glavom, «jesi li u petak»? Opet je odmahnuo glavom, tako za četvrtak i srijedu. Kad sam pitao za utorak, ponedeljak, zastao je i gledao me duže u oči. Kad sam pitao koji dan, jedva je rekao : utorak (19.07.) - ekstazi-voćkica. Nije mi rekao, vjerovatno zbog stanja u kojem se nalazio, da je uzeo samo 1/3 tablete, što sam saznao kasnije kroz raspitivanje kod prijatelja s kojima je taj dan slavio upis na četvrtu godinu engleskog jezika na Filozofskom fakultetu. Rekao sam za tu tabletu doktorima, na što su oni odgovorili da to «nije strašno», ali oni smatraju da je u pitanju APSTINENCIJA, s obzirom na «ponašanje pacijenta» : preplašenost, hipertenzija i šokantno stanje koje je imao u 16,00h, potpuno se oglušujući i zanemarujući sumnje dr Kesera da se očito radi o teškom oštećenju na kardio sistemu!!? Opet sam se vratio sinu i rekao mu da doktori sumnjaju u apstinenciju i pitao ga da li je prije uzimao nešto od narkotika. On mi je priznao da je još samo jednom to probao prije Nove godine. Smatram da ni jedan otac, roditelj, ne bi natjerao sina da u tako teškom, polusvjesnom stanju prizna tako nešto, nešto zbog čega se gubilo dragocijene vrijeme, a nije imalo veze sa bolešću koja ga je tih trenutaka kosila. Boli me kao roditelja da se u izvještaju dr Hasić i Bijedić navodi, a na osnovu onoga što sam rekao doktorima, da je «otac naveo da mu je sin povremeno uzimao ekstazi» i spominje riječ «ovisnost» uz preporuku psiho pregleda. Znaju li ONI šta je ovisnik? I zašto pišu neistinu, kad ja to nisam izjavio? S kojim pravom lažu? Ako je ovisnost što sam izjavio za ekstazi u utorak (1/3) i jednu prije Nove godine, vjerovatno su to tretirali kao povremeno, iako je vremenska razlika od jednog uzimanja do drugog više od 9 mjeseci. Moram naglasiti da u bolesničkoj dokumentaciji, barem koju sam ja mogao pročitati, nije napisan niti jedan lijek da su dali sinu, a koji se daje narkomanima ili ovisnicima, a niti su išta preduzimali u tom pravcu da bi pomogli pacijentu za kojeg su sumnjali da je ovisnik ili apstinent.
            
Tu noć 23 na 24.07. ja sam bio uz krevet sa sinom, a više puta sam morao nositi uzorke krvi u laboratoriju, ostavljajući ga samog. Stalno je povraćao. Nije mi jasno zašto se u izvještaju, koji nije potpisan, navodi da je sin počeo povraćati u jutarnjim satima? Pa kako ih nije stid tako nešto napisati?! Čemu laži? Tu noć dva puta se poslije povraćanja ponovo gubio, što može potvrditi dežurna sestra koja je sve uradila da pomogne sinu. Još dok je bio prisutan dr Keser, dvojac doktora «znalaca za narkotike» pozvali su neurologa (Omer) da pregleda sina u onakvom stanju. On mu je postavljao takva pitanja da sam ja, kao roditelj, jednostavno poželio da ga nokautiram, ali sam se suzdržao i nisam uopšte komentarisao njegovo maltretiranje teško bolesnog sina. A pitanja su bila : «Denise, zašto čupaš obrve; voliš li što si muško; imaš li djevojku; kako se zove; jesi li imao s njom odnose»?! Vršio je i kontrolu praćenja prstiju i ostale glupusti. Ne znam koji je njegov zaključak-nalaz bio, jer mi ništa nisu rekli. Pregledajući, kasnije, preuzetu bolesničku dokumentaciju nigdje nisam našao nalaz-mišljenje o izvršenom pregledu od strane neurologa dr Omera. Naknadno sam doznao da je svojim pitanjima pokušao da isprovocira sina, da govori. Ujedno sam saznao da je rekao : «momak je u redu, samo je u šoku». To dr Omer treba da potvrdi.
            
Cijelu noć i ujutro 24.07. (nedjelja) do 9,30h sam bio sa sinom. Doktori su došli ujutro i pitali sina kako je, a on im je opet ponovio da ima gušenje u prsima i da je željan da udahne vazduha. Rekao sam da je sin cijelu noć povraćao što se nastavilo i u nedjelju dok sam ja bio u bolnici. Doktore koji su ga primili i osoblje, zamijenilo je novo osoblje sa dr Samirom Hasić. Prvi put kad je došla da obiđe sina na njeno pitanje o čemu se radi, sin je opet objasnio da ne može da diše, da ima gušenje, da povraća, te da nije imao stolicu i mokrenje. Ja sam u 9,30h otišao kući, a zamijenila me supruga, jer su nam rekli da neko mora biti uz pacijenta. Supruga mi je prenijela šta se događalo u međuvremenu, jer sam ja ponovo došao u 13,30h.  I ona je nosila uzorke krvi u laboratoriju i vozila sina na rentgensko snimanje pluća. Mokriti nije mogao, a stalno je povraćao zeleno-žutu tečnost, često mu je bilo vruće, pa hladno i tražio je da se pokrije. U jednom trenutku sin je zatražio žvaku da malo osvježi usta od povraćanja. Supruga mu je dala žvaku, pa ga ubrzo zamolila da je ispljune da mu ne bi pozlilo sa žvakom u ustima. Dok je on izbacivao žvaku majci u maramicu naišla je dr Hasić i brzo upitala «šta je to»? Supruga joj je pokazala žvaku, svjesna da je ova mislila na drogu!!! Posebno su je kao majku pogodile riječi dr Hasić kad se sin ponovo, po ko zna koji put, požalio da ga boli u prsima i da ne može da diše, odnosno da je ŽELJAN DISANJA,  dr Hasić je rekla : «ne znam ja od čega tebe  boli, nisam ja svemoćna». Ja znam da niko nije svemoćan, ali ako ne zna, mogla je pozvati nekoga ko zna, ljekara koji se više razumije u kardiološke bolesti od nje. Pa, zaboga, sin nije bio na ulici, ležao je na KLINICI koja se hvali da je prestižna, evropskog i svjetskog nivoa!

            
Od mog ponovnog dolaska na kliniku u 13,30h, sin je i dalje povraćao, nije mogao disati u ležećem položaju, pa je često molio da mu podignem ležaj, jer mu je uspravan položaj više odgovarao. U popodnevnim satima 24.07. odveo sam sina u toalet, imao je stolicu, ali ne i mokrenje, što sam rekao dr Hasić kad je došla u obilazak. Iz nalaza se vidi da su mu popodne uključili lijek, tako da je počeo i mokriti oko 18h, u manjim količinama. Oko 21,00h sa dr Hasić sam odveo sina na pregled-ultra zvuk bubrega zbog visokog kreatina, sam je hodao. Doktorica mi je rekla da je nalaz dobar.
            
Dugo sam to veče razgovarao sa sinom. Rekao mi je da se plaši, da zna da je bio mrtav (kod kuće 23.07.) i da je vidio crne patke. Ja sam ga tješio i govorio da mu ne može biti ništa, sad je u bolnici, na klinici koja je poznata i cijenjena u cijelom svijetu, da je tu okružen ljekarima koji će sve učiniti da mu bude dobro. Na njegovo pitanje kako ne znaju šta mu je, zašto ga boli i guši, zbog čega ne može disati, ja nisam mogao dati odgovor, jer na sva moja pitanja nisu ni doktori znali odgovoriti iz razloga što su nalazi bili uredni. Naravno, nalazi za koje su oni smatrali da treba uraditi, samo se niko od njih nije «sjetio» glavnog, najvažnijeg nalaza : posmatranje rada srca 24h ili ultra zvuka srca. Danas i laici znaju da EKG srca malo šta pokazuje. Smatram vrlo bitnim ovdje istaći da su kolegice umrlog sina, poslije sahrane donijele knjigu «Medicinska enciklopedija» u kojoj su na jednoj strani navedeni svi simptomi bolesti od koje je sin umro, a koju je utvrdila obdukcija. Sramota je da se studenti pitaju jesu li navedeni ljekari tuzlanske klinike preskočili tu lekciju u svom obrazovanju za zdravstvene radnike i to ljekare-specijaliste!? Ne znam na koji su način stekli diplome. To samo oni znaju. Vjerovatno su djeca bogatih, moćnih roditelja, ili djeca ljekara čija se porodična tradicija morala nastaviti, bez obzira na njihovo znanje i cijenu koju plaćaju pacijenti (smrtnost). Što se takvi ljekari drže na klinici? Ko ih štiti i krije njihovo neznanje, neodgovornost i nehumano ponašanje? Oni sa svim tim nanose veliku štetu, sramotu i uništavaju ugled klinike i ugled poštenih i savjesnih zdravstvenih radnika zaposlenih na klinici koji svaki dan svojim znanjem i trudom spašavaju mnoge živote. 
            
U razgovoru sa sinom izrekao sam tešku, pretešku laž,  koju nikad sebi neću moći oprostiti : «ne boj se sine, sad si na sigurnom, u sigurnim si rukama». Kakva zabluda!
            
Oko 21,30h tog 24.07., na kliniku su došle Denisova djevojka Enisa i prijateljica Selma da me zamijene i dežuraju tu noć. Kad sam ga upitao može li ostati s njima, sin je odgovorio da može, s obzirom da su djevojke studenti-apsolventi i poznaju medicinu.

            
25.07. (ponedjeljak) u 6,30h ponovo sam došao na kliniku i zamijenio Denisovu djevojku i prijateljicu koje su prethodnu noć dežurale. Na moje pitanje kako je sin proveo noć, odgovorile su mi da nije uopšte mogao zaspati od teškog bola u prsima i teškog disanja, te da su morale podići krevet za uspravan položaj tijela. Posebno su naglasile da niko od medicinskog osoblja nije ni «provirio» u sobu sa pacijentom od 02,00 do 6,30h!
            
Ovo sve navodim jer me strašno boli, kao roditelja, da se u izvještajima preuzetim iz klinike pišu GRUBE NEISTINE, a posebno što se vidi u drugom dijelu teksta-izvještaja, za koji ja sumnjam da je naknadno dokucan, a to je da pacijent:
 
-          negira teško disanje - ??? (o kojem to oni pacijentu pišu?)
-          negira bol u grudnom košu - ??? (nemam komentara)
-          ima dobar apetit - ??? (možda, ako se tako tretiraju one silne boce infuzije )
-          ima dobar san - ??? (ko, ako misle na sebe-doktore, onda sigurno nije laž)
-          nema temperaturu - ??? (ko je i kada mjerio?)
-          ne puši duhan - ??? (rečeno im je da je puno pušio).
 
  Zaključak se nameće sam po sebi : kad je sin preminuo okružen tolikim brojem medicinskog osoblja, onda su u trenu svi shvatili da su od samog početka totalno promašili dijagnozu, odnosno sve vrijeme išli u pograšnom pravcu u određivanju dijagnoze. S obzirom da smo podnijeli zahtjev za obdukciju i zahtjev za izuzimanje kompletne bolesničke dokumentacije, vjerovatno su sa gore navedenim negiranjima «štimali» izvještaje, kako bi im koliko-toliko išli u prilog kod dokazivanja krivnje za smrt pacijenta čije stanje ni u jednom trenutku nisu prihvatili ozbiljno, niti profesionalno. Zašto u izvještajima nigdje nije navedeno da je pacijent došao u pratnji doktora-specijaliste, zašto ne piše šta je doktor izjavio, pogotovo zašto se ne spominje da je kod kuće imao kliničku smrt? Važne činjenice se nigdje ne spominju, ali zato su izvještaji puni neistinitih navoda .
           
To jutro 25.07. sam željno očekivao svog prijatelja dr Barakovića i dočekao ga ispred bolnice. Ukratko sam mu objasnio o čemu se radi, njemu je sin godinama dolazio na preglede, a on je rekao da će odmah sa ljekarima pregledati nalaze i vidjeti šta treba preduzeti. Poslije njihovog sastanka sišli su u prizemlje, u tzv.«dnevnu bolnicu» i dr Baraković je počeo pregledati sina i pitao je šta ga boli. Sin je dao isti odgovor, po ko zna koji put još od subote 23.07. u 16h, isti kao kada je stigao u prijemno u noći 23.07., isti kao što je rekao dr Hasić 24.07., da je željan disanja, da ga boli u grudima i ne može disati, te se požalio i na bol u predjelu stomaka kad mu je doktor prstima opipavao stomak. Pritisak mu je izmjeren i bio je 140/85.
                
Potom me dr Baraković pozvao u ordinaciju sa ostalim ljekarima i rekao : «Garaga, po svim ovim nalazima (spomenuo je i riječ «opservacija») mi smatramo da on ne treba da ostane u bolnici, jer su svi nalazi uredni». Na moje pitanje, pa šta je sinu, oni - ljekari, nisu znali odgovor! Tada sam dr Barakoviću rekao da se mi znamo dobro, prijatelji smo, da u mojoj porodici nema laži i da moj sin ne laže kad stalno ponavlja, već treći dan, da ga boli grudni koš i da ne može da diše. Nastavio sam riječima : «pa dobro, ako tako smatrate», te sam izašao iz ordinacije i otišao kod sina. Rekao sam mu da idemo kući i javio supruzi da dođe po nas kolima. Na pitanja sina : pa dobro tata, što me onda ovo boli i supruge, njegove majke, šta je sinu, šta će biti opet sutra, prekosutra kod kuće, ako ništa nisu utvrdili,  ja nisam znao dati odgovor.
               
Nakon 10-15 minuta ušla je jedna doktorica i rekla da će sina ipak ostaviti u bolnici. Obradovao sam se smatrajući da su svi eminentni stručnjaci, poslije vikenda, došli na posao i da će pronaći o čemu se radi (dijagnozu) i konačno pomoći sinu.
              
Uputili su nas na gastrologiju da se izvrši snimanje stomaka. Odvezao sam sina kolicima na gastrologiju i obradovao se kad sam tamo ugledao sestru Sabinu, suprugu mog prijatelja. Na gastrologiji nije bilo mjesta, ali nakon telefonskog razgovora rečeno je da jedan pacijent ide kući. Pričekali smo u sobi 419 da rodbina dođe po tog pacijenta, sin je sjedio u fotelji, a jedno vrijeme smo proveli sjedeći na balkonu sobe. Kad je krevet bio spreman, sin je legao, ali je odmah ustao jer nije mogao disati u ležećem položaju. Sestra Sabina mu je podigla uzglavlje, ali ni to nije pomoglo, pa sam je zamolio da potraži doktoricu da pregleda sina. Odmah je došla doktorica sa sestrama i aparatom za EKG. Nalaz je bio uredan, ali je pritisak bio 160/70. Doktorica je pitala da li je sin imao ranije smetnji, na što sam ja odgovorio da je dugo godina imao visok pritisak, što sam isto rekao i ostalim ljekarima, a dr Baraković to isto zna jer ga je on stalno-godinama pregledao i imamo njegove nalaze kod kuće. Zamolila je da, ako mogu, donesem tu dokumentaciju. Moram napomenuti da je to prvi put da neko  zatraži raniju dokumentaciju. Gastroskopija se nije mogla uraditi jer je sin popio gutljaj vode. Tada ga je doktorica pitala da li bi mogao šta pojesti (od subote nije ništa jeo), jer je smatrala da velika količina infuzije opterećuje i povećava pritisak. Sin je odgovorio da bi možda i mogao jesti.
             
Pošto je tog dana 25.07. isticala ovjera zdravstvene knjižice, a zbog vikenda nismo predali ni jednu uputnicu, pitao sam sina mogu li ići da ovjerim knjižicu, donesem uputnice i raniju dokumentaciju, na što je on odgovorio da mogu. Iza mene je ostao sjedeći u fotelji, jer mu je samo taj položaj odgovarao za lakše disanje i smanjenje pritiska u prsima. Taksijem sam otišao i ovjerio knjižicu. Ispred Doma zdravlja sam zastao, tačno u 12,03h mobitelom nazvao sina i pitao ga gdje se nalazi njegova doktorica. On mi je objasnio i još mi rekao da mu od kuće ponesem punjač za mobitel. Nakon dobijanja odgovarajućih uputnica izašao sam iz doma zdravlja. Tada me nazvala supruga i rekla da joj je Denisova drugarica Ivana javila da je Denisu ponovo pozlilo, da je u šoku i da su doktori rekli da javi roditeljima da dođu u bolnicu. Sjeo sam odmah sa prijateljem u kola, pozvao dr Barakovića i zamolio ga da vidi šta mi je sa sinom. On mi je rekao da je veoma teška i komlikovana situacija i da sumnja u dobar ishod. Počeo sam plakati. Vjerujte, istog tog trenutka sam znao da sam izgubio sina, da je mrtav i to sam i rekao  prijatelju Kurbašiću koji me vozio prema klinici.
              
Kad sam stigao na kliniku, nisam mogao odmah ući na odjel intenzivne njege. Da, intenzivne njege. Na veliku našu žalost, a sramotu tuzlanske klinike, tek kad je umro, sin je konačno stigao do «njege». Pred ulazom me dočekalo 7-8 prijatelja sina, svi su plakali i ja sam bio svjestan da mi je sin umro, pogotovo što sam kroz staklo ulaznih vrata vidio kako se medicinsko osoblje hvata za glavu. Kad su me pustili unutra, saopštili su mi vijest da mi je sin preminuo u 13,15h, da su pokušali sve uraditi, ali nisu uspjeli. Nakon par minuta došla je i majka koju sam dočekao na hodniku i na njeno pitanje kako je, ja sam rekao NEMA GA VIŠE. Nedaj bože nikoma tako nešto saopšiti, ni najgorem neprijatelju, a pogotovo majci. Ušli smo u prostorije intenzivne gdje nam je smrt sina saopštio dr Brkić, s njim je bila i jedna doktorica. Izjavili su nam saučešće i ponudili nešto za smirenje, što smo odbili. Na naše pitanje od čega je sin umro, dr Brkić nije znao, ali nam je pomenuo 2-3 mogućnosti, crtao nam je na papiru i objašnjavao mogućnost disekcije aorte. Rekao je da su 40-45 minuta vršili reanimaciju, bez uspjeha. Znači, sin je umro u 12,30h, 27 minuta poslije našeg zadnjeg telefonskog razgovora. Na naše traženje dozvolili su da vidimo sina, s kojim smo se na dostojanstven način oprostili i izljubili ga posljednji put.
             
Zahtijevali smo da se izvrši obdukcija i potpisao sam zahtjev. Prvi razlog je što i ja i majka želimo znati razlog smrti našeg sina, a drugi razlog je da dokažemo neznanje doktora i da speremo ljagu sa Denisovog imena zbog upotrebe riječi «ovisnost» u izvještajima, zbog preporučivanja dr Hasić psihijatrijskog pregleda, te glasina koje su se odmah  počele širiti po gradu i to iz vaše ustanove, kako je umro još jedan narkoman.   
            
37 sati, poslije kliničke smrti u stanu 23.07. oko 23,30h Denis Garagić je ležao na tuzlanskoj klinici okružen medicinskim osobljem + 8 sati ranije izgubljenih (od 16h istog dana popodne), da bi 25.07. jednostavno nestao kao da nije ni postojao, tretiran kao najobičnija stvar koju se može nabaviti bilo gdje i zamijeniti bilo kada. Zanima me, kao roditelja, i tražim da se ispita, kako je moguće da pacijent sa teškom srčanom smetnjom i poslije kliničke smrti, leži na prijemu od subote do ponedjeljka kao neko ko nema pravo da se zbrine na odjel gdje mu je mjesto? Kako to da dežurni doktori nisu pozvali dr Brkića koji je isto bio dežuran, umjesto dr Omera-neurologa? Jesu li ti ljudi u svojoj praksi ikada vidjeli kako izgleda narkoman? Naravno da jesu, ali koga briga, vikend je, pacijenti treba da sačekaju radni dan?! Toliko izgubljenog vremena, toliko nehajnog «ne znamo šta mu je», toliko neljudskih manira zbog sumnji da je narkoman ili apstinent. Šta Vašim neodgovornim, nesavjesnim doktorima znači jedan pacijent, jedan ljudski život? Vidi se : samo najobičniji statistički broj. A pogotovo kad im dođe mlad čovek najjednostavnije ga je obilježiti kao narkomana. Moj sin to nije! 
             
Pitajte dr Sanu Šabović i dr Gordanu Kovačević i mnoge njegove prijatelje, čime se Denis bavio u slobodnom vremenu. Saznaćete koliko se angažovao u borbi protiv droge, ovisnosti, držao predavanja omladini, učio djecu u izbjegličkom kampu «Duje». Pročitajte date mu preporuke međunarodnih humanitarnih organizacija «EMAUS» i «UNICEF».
             
S obzirom da sad znate od čega je sin umro, da imate nalaz obdukcije, a to je : srčano zatajenje, tamponada srca, prsnuće disecirajuće aneurizme uzlazne aorte, obraćam se u ime majke i u svoje ime, mi, šokirani roditelji, koji još uvijek nisu svjesni da nikad više neće zagrliti voljenog sina, dobrog i pametnog momka, da pažljivo i detaljno ispitate kompletan slučaj. Do naše tragedije vjerovali smo u hvalospjeve da tuzlanska klinika nešto znači, ponosili se što baš naš grad ima kliniku «na glasu». Boli me što sam lagao sina u zadnjim trenucima njegovog života da mu se ništa ne može desiti, jer su tu vrsni ljekari. A ti vrsni ljekari, iz neznanja ili doktorske sujete, nisu dozvolili toliko vremena (37h) da sin bude zbrinut na odjel srčanih bolesnika i da bude tretiran kao srčani slučaj, a ne kao narkoman. Da li im je bilo ispod časti pozvati kardiologa, ako oni nisu znali? Ne, oni su odlučili da je to narkomanski slučaj i tako su ga tretirali do kraja.
              
Nakon smrti sina direktno sam razgovarao sa dr Baraković, koga smatram prijateljem i koji je primio sina na odjel tek kad je dobro razmislio, te odlučio da ga zadrži na ispitivanju, za koje, pokazalo se, više nije bilo vremena. Priznao mi je da su svi bili zatečeni i šokirani smrću moga sina. Prosto nisu mogli vjerovati šta im se to dogodilo pred njihovim očima. Još je rekao da su shvatili o čemu se stvarno radilo kad im se «zavjesa podigla» i kad su «posložili kockice», te da su sve vrijeme lutali u pogrešnom pravcu u određivanju dijagnoze.
              
Svjestan sam da sam puno napisao, ali sam se trudio da ne propustim ni jedan detalj. Sve što je napisano je čista i gola istina. U interesu istine, mira naše porodice, imena Vaše klinike, sudbine sljedećih Vaših pacijenta, pogotovo mladih ljudi, zahtijevamo prvo Vašu internu istragu, pismeni odgovor o rezultatima istrage i mjerama koje ćete preduzeti na kažnjavanju odgovornih lica. Molim Vas, nemojte zaobilaziti istinu, nemojte biti sujetni, ne tražite olakšavajuće okolnosti zbog lažnog prijateljstva ili nepotizma, ne štitite one koji nisu dostojni svoje profesije. Samo golu istinu hoćemo supruga i ja. Tražimo da detaljno pročitate izvještaje, uporedite protokole (redne brojeve u odnosu na datume), prekontrolišete date terapije i utvrdite imena koja stoje iza nečitkih potpisa. Uporedite činjenice iz ovog zahtjeva sa izvještajima, pozovite svjedoke, a želio bih da i mene pozovote, kao roditelja koji je bio uz sina.
            
Ponoviću još jednom, a ujedno Vas, kao roditelj, pitam : da li Vam je u istoriji postojanja klinike i jedan pacijent došao u polusvjesnom stanju, sa dijagnozom teških srčanih smetnji i poslije kliničke smrti (rečeno od vašeg kolege, doktora), a da ga držite da leži 37 sati na prijemu kao neko ko nema pravo da mu se pruži pomoć i da se zbrine gdje mu je mjesto, odnosno kao neko ko nema pravo da živi.
              
Ja ne znam da li Vam je neko prije mene tražio pokretanje ovakvog postupka. Moram priznati da su i mene mnogi odgovarali uz objašnjenje : ne budi lud, uzalud trošiš energiju i vrijeme, od toga nema ništa, znaš da doktori neće jedan protiv drugog. Ja se nadam da to u ovom slučaju neće biti istina. Ja znam da svako mora odgovarati za svoje postupke, odnosno greške, a to je još izraženije u Vašoj profesiji. Svaka greška ili neodgovoran postupak može biti koban za pacijenta. Ne mogu, a da Vam ne napišem i to kako smo zaprepašteni slučajevima neodgovornog odnosa i propusta doktora, za koje smo čuli od ljudi koji su nam dolazili u kuću nakon naše tragedije. Vjerovatno i do Vaših ušiju dopiru takve priče, ali se ništa ne preduzima da se takve stvari otklone, prevaziđu u interesu klinike i pacijenata koji Vam dolaze, zbog kojih ste Vi tu da im pomognete. To je naročito izraženo u danima vikenda. Izgleda da se u te dane raspoređuju slučajno oni neodgovorni i da se pacijent ne može primiti na liječenje ako to neko ne naredi, a taj neko nije na poslu. To znači da , bez obzira u kakvom je stanju pacijent, mora čekati ponedjeljak, ako do tada preživi, da bi bio primljen u bolnicu.
             
Nadam se da ćete učiniti sve da se ovakav slučaj više nikada i nikome ne dogodi. Smatram da je poziv ljekara častan, human, da za njih nema radnog vremena. Tu su da pomognu, na to su se zakleli.
            
I na kraju, bez obzira na Vaš odgovor, naš sin je izgubljen. Vratiti ga ne možemo, ali zbog uspomene, poštovanja, zbog ponosa što smo imali sina takvog kakav je bio (dobar, pametan, druželjubiv, omiljen u svakom društvu, starom i mladom), zbog prijatelja i poznanika koji su došli na posljednji ispraćaj (a kažu bilo ih je preko 2.000), zahtijevam da preduzmete sve u utvrđivanju odgovornosti neodgovornih doktora i same klinike. Pa valjda nije sramota priznati ako se pogriješi.
          
Naš gubitak niko ne može nadoknaditi, našu bol ništa ne može umanjiti, ali ostaje naš dug prema sinu  da se utvrdi odgovornost konkretnih osoba i Vaše klinike za njegovu iznenadnu smrt.
           
Očekujem Vaš pismeni odgovor. Nadam se da pravdu neću morati tražiti na drugom mjestu, odnosno u drugim institucijama.
 
S poštovanjem!
 
Podnosilac zahtjeva : Garagić Mehmed
                                                                                                    
Tuzla, 20.09.2005.
 
Na ovaj zahtev NIKADA nismo dobili odgovor, osim potvrdu prijema od strane medicinskog direktora Muminhodzic Kasima, uz obecanje da ce ISPITATI slucaj.
  
http://img81.imageshack.us/img81/5514/31muminhodzic.jpg
 
 

_____________________________

Pravda za Denisa

http://nevenkagaragic.blogger.ba/

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 6
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:10:34   
teta berta
Pravda je danas tako teska i pomalo nedostizna, ali uvijek izade na vidjelo... Sretno!!! 

_____________________________

Imam dva zlata, to su Nika i njen tata -:)

(odgovor članu Dinkica)
Neposredna veza do poruke: 7
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:13:53   
reallove
user posted image user posted image user posted image user posted image
Jako mi je zao,neznam stvarno sta reci,suze su mi krenule,ovako pametan i lijep djecak...neka vam Bog dragi da snagu....

_____________________________

"Majke se rađaju u istom trenutku kada i djeca. Ona prije toga nije postojala. Žena je postojala, ali majka, nikad. Majka je nešto potpuno novo"


Mamino sunce Ameen

11.08.2009. <3

(odgovor članu Dida79)
Neposredna veza do poruke: 8
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:17:33   
nevenkagaragic
Hvala svima na podrsci. Mada mnogi sumnjaju u pravdu, ja cu svakako istrajati.
Moram! Dala sam obecanje na grobu moje dusice i ja cu svoje obecanje ispuniti, na bilo koji nacin...

Cini mi se da me upravo ova borba drzi u zivotu. Moj Denis je u mojim mislima 24 sata, neprestano.

Nadam se da nece smetati da ispricam kompletnu pricu i na ovom forumu?


_____________________________

Pravda za Denisa

http://nevenkagaragic.blogger.ba/

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 9
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:17:37   
ivana st
Tužna priča user posted image user posted image user posted image . Nadam se da ćete uspjeti u obećanju koje ste dali na sinovu grobu, i radi njega,radi vas i svih onih nesretnih ljudi koji su bili žrtve nestručnog liječenja. Ne ponovilo se više nikad! Neka vam Bog da snage!

_____________________________

Per aspera ad astra
2011 je stiglo naše sunce
2012 čekamo još jednu srećicu

(odgovor članu reallove)
Neposredna veza do poruke: 10
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:22:43   
ena0002
user posted image user posted image user posted image  ja stavrno ne znam sta da kazem. Pravda je kod nas jako spora ali se nadam da je ipak dostizna i da cete na kraju uspjeti u svojoj borbi.

(odgovor članu ivana st)
Neposredna veza do poruke: 11
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:23:47   
fatimica09

IZVORNA PORUKA: ivana st

Tužna priča user posted image user posted image user posted image . Nadam se da ćete uspjeti u obećanju koje ste dali na sinovu grobu, i radi njega,radi vas i svih onih nesretnih ljudi koji su bili žrtve nestručnog liječenja. Ne ponovilo se više nikad! Neka vam Bog da snage!


sta drugo reci...neka vam dragi Bog da snage i strpljenja....on je najbolji Sudija.....zelim Vam od sveg srca da izdrzite i uspijete...

(odgovor članu ivana st)
Neposredna veza do poruke: 12
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:24:24   
*Seve*
Jako tuzna prica.user posted image
Al neprvde do bola,uh.user posted image

(odgovor članu ena0002)
Neposredna veza do poruke: 13
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:33:50   
danim
kako tuzna prica svaka rijec je malo da se kaze za ovakav slucaj samo ti mogu reci Nevenka ne dozvoli da produ nekaznjeno svi koji su ucestvovali u tome bori se za istinu i pravdu makar ti to posljednje bilo u zivotu a to sto se tice tog ruznog iskustva u tuzlanskoj klinici ja mislim malo ko da nije dozivio al za sve to je kriva nasa korupcija al nedaj im da te pobjede budi jaka i idi do kraja jer tvoj Denis to zasluzuje 

(odgovor članu *Seve*)
Neposredna veza do poruke: 14
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:37:15   
dinciii
Ovo me je jako pogodilo jer nisam znala svu istinu a dragog Denisa sam poznavala..Na njemu se vidjelo da je dusa od covjeka..I bio mi je jako drag jer je uvijek bio nasmijan i ja ga nikad nisam vidjela ljutog.
I sokiralo me je kad sam saznala da je umro...
Vama zelim puno snage da izborite pravdu..Ako bog da da dozivite pravdu koju zasluzujete i obecanje ispunite...Jer ovako nesto se ne smije ponovo dogoditi!!!!!

_____________________________

http://neckodina.weddingannouncer.com/

Slatka Rejhana rodila se 12.12.2008


(odgovor članu *Seve*)
Neposredna veza do poruke: 15
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 22:51:33   
Tidzi
user posted image user posted image user posted image user posted image
Jako mi je zao!

_____________________________

Adin 12.01.2007
Elma 22.09.2008
Erna 02.08.2010

"Zivot je procitan roman, samo sto se u romanu mozes vratiti na predhodne stranice, a u zivotu nikad na prosle dane!"

(odgovor članu danim)
Neposredna veza do poruke: 16
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:17:22   
senka27
ovo je prestrasno.......tako mi je zao da nemam rijeci

zelim od sveg srca da istjerate istinu na vidjelo i da plate oni odgovorni...sram ih bilo user posted image user posted image




_____________________________

Sve ce to o mili moj prekriti
Snjegovi,ruzmarin i sas

(odgovor članu danim)
Neposredna veza do poruke: 17
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:29:14   
Crvena
user posted image user posted image user posted image tuzno, pretuznouser posted image user posted image Draga Nevenka uz vas smouser posted image user posted image user posted image

_____________________________

Volite svoju djecu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

(odgovor članu Tidzi)
Neposredna veza do poruke: 18
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:33:26   
nevenkagaragic
Dana 20.09.2005.godine predali smo zahtev za pokretanje istrage povodom smrti naseg sina Garagic Denisa na protokol UKC-a.
Vec sutradan, 21.09.,  NA DENISOVO IME i adresu stize RACUN za intervenciju dezurnih lekara (Mario Krizic i Salih Azapagic) na Internoj klinici 23.07.2005.god. oko 16,00 h kada je Denis prvi put zatrazio POMOC. Pisanog traga njihove «intervencije» nema, a knjiga protokola je prepravljana (posedujem svu dokumentaciju).
 
http://img405.imageshack.us/img405/6730/30racun.jpg

Dvojac «strucnjaka» Denisu daju inekcije za snizenje pritisaka i vracaju ga kuci. Tek  kasnije, tu nos 23. na 24.07., kad smo Denisa u teskom stanju doneli, nazalost ISTIM likovima, Krizicu i Azapagicu, saznajemo da su "strucnjaci" vec to popodne odredili "svoju" dijagnozu – droga, jer "takvi" njima dolaze svaki dan po troje-cetvero.

Cak ni tu noc ne reaguju profesionalno i ne uvazavaju sugestiju doktora u Denisovoj pratnji da se radi o "teskom kardioloskom slucaju". Koji zlocinci!

Sutradan u nedelju 24.07.2005.god., dezurna ceo dan i noc je Samira Hasic, te sa «nasledjenom» dijagnozom svojih prethodnika i ne pomislja snimiti srce ultrazvucno (EKG nista ne pokazuje), a o CT-u da i ne govorimo. U ponedeljak ujutro 25.07.u 8,00h u svom izvestaju Samira Hasic preporucuje da se ukljuci psihijatar (zbog ovisnosti)!?

http://img62.imageshack.us/img62/8383/32hasic.jpg
 
U ponedeljak, 25.07.2005.god., Denisa preuzima Fahir Barakovic koji tvrdi da mu nije nista i da ide kuci! Posto je moj suprug insistirao da NESTO ipak jeste, Denisa konacno sa prijemnog upucuju na GASTROLOSKO odelenje (??).

Istog dana u 12h i 30minuta Denis je preminuo.

Trazili smo obdukciju, jer NIKO nije znao reci sta se desilo!
Mi nismo mogli shvatiti da se nas sin, izuzetno inteligentan, drustven, otvoren, vrlo poverljiv i privrzen porodici, u 26-oj godini poceo drogirati. A lekari NISU ZNALI.

Tek kasnije smo saznali da su bili sokirani i zaprepasceni njegovom smrcu, jer su shvatili GRESKU u dijagnozi. Zalosno je da je moj sin, sa teskom kardioloskom bolescu, preminuo na GASTROLOSKOM odelenju. Neka je na cast klinici, njenim lekarima i rukovodstvu! Jedan kardiolog ove klinike je rekao (naravno u cetiri oka) za Denisov slucaj : «veliki samar nasoj dijagnostici».

http://img2.imageshack.us/img2/9220/37obd.jpg

http://img248.imageshack.us/img248/4434/38obd2.jpg

Insistirali smo da klinika JAVNO, sa Denisovom slikom, demantuje uzrok smrti koji se prepricavao u krugu klinike i u gradu. Ta prica o drogi je plasirana od samih lekara, uostalom i NAPISANA crno na belo.
Sest meseci se suprug s njima "ubedjivao", da bi na kraju «zaradio» SECER.
Saopstenje je objavljeno 25.01.2006.godine, 6 meseci od Denisove smrti.

http://img190.imageshack.us/img190/3420/avaz25012006saopstenje.jpg

Iz samog teksta saopstenja vidi se da je isti veoma "pazljivo" srocen, kako bi udovoljili nasem zahtevu, ali da klinici ne namaknu "omcu oko vrata" (reci Kasima Muminhodzica tadasnjeg medicinskog direktora UKC-a), sto dovoljno govori da su SVESNI krivice, ali se ipak nadaju  da ce izbeci procesuiranje. Ocito je da DOBRO znaju tuzioce TK i uopste pravosudne institucije u BiH!).

Svejedno, ja zivim za dan kad ce njihov zlocin biti kaznjen. Kako – manje je vazno!


_____________________________

Pravda za Denisa

http://nevenkagaragic.blogger.ba/

(odgovor članu senka27)
Neposredna veza do poruke: 19
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:41:51   
nevenkagaragic
Uspomena na moje predivno cedo daje mi snagu da izdrzim i u ovoj nepravednoj i korumpiranoj sredini ipak postignem cilj i dosegnem pravdu. Da bih to postigla (verujem samo u Strazburu) moram iskoristiti SVE mogucnosti u drzavi, a svaki sledeci korak je po jos jedna godina cekanja...

Ne kaze se dzaba da je pravda spora, ali ipak dostizna!


»ONOME, KO UME DA CEKA, VREMENOM SVE DOLAZI.»
 
user posted image user posted image
 

_____________________________

Pravda za Denisa

http://nevenkagaragic.blogger.ba/

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 20
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:43:15   
leli§
ovu sam pricu pratila na jednom drugom forumu...i vise zaista nisam mogla... kolika borba i koliki bol i koliki trud...nadam se d ce vas trud uroditi plodom i da ce pravda vidjeti svjetlo dana

_____________________________

jos uvijek sretno samujemo

"...The future''s in the air
I can feel it everywhere
Blowing with the wind of change..."

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 21
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:47:52   
Mik Mik
Draga gospođo Nevenka,

jako mi je žao. Na sličan način sam i ja izgubila svoju dragu mamu. user posted image Preplakala sam dok sam ovo pročitala, jer sam se i ja vratila u 2005 godinu, od kada se moj život promijenio. Borite se gospođo Nevenka, borite se svim snagama. Znam da Vam je teško. Znam kako Vam je. Ja sumnjam u riječi "pravda će izaći na vidjelo", ali Vama želim mnogo sreće. Ponekad želim da sam starija, da znam kako utješiti nekoga kome je potrebna utjeha, stariji to mnogo bolje znaju ali eto ne znam, znam samo da suosjećam s Vama svim svojim bićem. user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu nevenkagaragic)
Neposredna veza do poruke: 22
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:52:10   
mamine oci
user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Haris 28.10.1999
Fatih 25.01.2008
Iman 13.01.2013


(odgovor članu leli§)
Neposredna veza do poruke: 23
   RE: Moj sin Denis
4.12.2009 23:55:18   
dinaa
user posted image user posted image user posted image user posted image   Zelim vam od srca da istrajete u svojoj borbi za pravdu.

_____________________________

Moja djeca su moje najvece blago!!!

(odgovor članu mamine oci)
Neposredna veza do poruke: 24
   RE: Moj sin Denis
5.12.2009 0:35:47   
Apotekarka
Jako mi je zao draga Nevenka znam kako je nekoga izgubiti ja sam ostala bez mame sa 7 godina a mogu da zamislim kako je kad izgubis vlastiti dijete necijom greskom...rasplakali ste me user posted image user posted image user posted image zelim da vam dragi Bog dadne snage kroz zivot i da uzganjate pravdu koju vas sin zasluzuje kad ga vec ne mozete vratiti...

_____________________________

Nase malo zlato Antonio stiglo je 30.06.2009
Nasa mala princeza Ana stigla 14.04.2013

(odgovor članu dinaa)
Neposredna veza do poruke: 25
Stranica:   [1] 2 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: [1] 2 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

nije vam


zao pare potrositi , ne zalite na :

hrani (64%)

na izlaske (3%)

odeci, obuci (6%)

nakit (3%)

namestaj i ostale sitnice u kuci (10%)

za odmor (14%)


Broj svih glasova: 162

Hvala na glasovima. Glasovala/glasovao si već na svim aktualnim anketama. Možeš napraviti svoju anketu!

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *