/11 /11

Kao i mnoga djeca sa sindromom nedostatka pažnje, Williamsova je bila dijete koje je nestašluke pravilo iz dosade i bilo joj je potrebno da nečim bude zaokupljena. 
“Srećom, moj otac je to rano shvatio i razvio je svoj disciplinski sistem koji je odmah dao rezutate i dugoročno mi donio dobrobit” piše ona. 

     Pošto joj je otac bio visoko stručni vojni veteran i hirurg, njegovo iskustvo iz Specijalnih jedinica pomoglo mu je da upotrijebi neke neuobičajene taktike u vaspitanju.
"Nisam baš bila sretna što sam jedina petogodišnjakinja u kraju koja je imala inspekcije sobe i koja je morala da sve svoje igračke složi pod konac prije nego što može napolje na igranje” priča Williams. 
“Međutim, to što me je tjerao da čitam enciklopediju svaki put kad bih počela da ludujem po kući – bilo je nešto najbolje što je mogao da učini.”
Strogi otac bi izabrao pojam iz enciklopedije i rekao :“Nauči sve o tome pa ću te kasnije propitati”.
Ovo je bila kazna u smislu da je morala odmah da prekine šta god je radila, ali je njen cilj bio da je zaokupi i da pruži mentalni izazov. I djelovalo je. Osim što joj je pomogao da promijeni ponašanje, tatin metod naučio ju je da, kad god joj je dosadno, uzme knjigu u ruke. 
To je, naravno, bivalo često i metod je djelovao. Postala je advokat i pisac široke kulture, sa mnogo “enciklopedijskog” znanja.

 Williamsova današnjim roditeljima daje nekoliko ideja kako da ovu metodu primjene na modernu djecu:
1. Osmislite igru traženja i ispravljanja pravopisnih i gramatičkih grešaka 
2. Dodijelite zadatak poput: “Pročitaj nešto o psima i nauči da nabrojiš i opišeš pet različitih rasa.” 
3. Dajte im izazov u vidu pitanja: “Ko od vas može mami da kaže najviše stvari o lavovima?”

 Ako od kazne napravite vrstu igre, odvratićete djecu od lošeg ponašanja, ali im pružiti i mentalni podsticaj koji će ih osloboditi dosade, koja je uzrok nestašluka.