M kao Mama
|
E, moja Pahuljice ja te apsolutno razumijem, dok se nisam udala, ja sam ti živjela i radila u Morića hanu, ovo ti je isto ko ona javna kuća iz Jasmin posta, mislim moja kuća ti je bila ko Morića Han, nit se ko upiso na fakultet, nit otišao kod dr., nit kupio nešto u Sarajevu, niti došao na Babine, žalost, udaru, radost, a da nije zakonačio kod nas. Moj dedo alamurahmetile, mnogo je bio dobar čovjek i na grbači moje nane ni sama ne znam koliko se đaka i studenata otškolovalo i slično. NAna često zna kazati da je naša nafaka, tuđa nafaka, jer rijetko, rijetko smo bili sami na ručku ili vfečrei, a takoje i dana, znači takva kuća, prometna i uvijekpuna gostiju. Ja samodrasla u takvom okruženju i to mi je bilo normalno. Sjećam se jedne godine za 1. maj bilo nas 22 na spavanju u kući ok 130 kvadrata, ja više ne znamni ko je gdje legao. Međutim, kada sam se udala dala sam do znanja da ne želim konačenj (samo u iznimnim slučajevima) iz razloga što su musafiri malo poteški. Korak do nervnog sloma bila sam 16. dan nakon poroda kada su nam rođaci mog muža iz Vogošće ostali na konaku, tu noć samodržala mužu lekciju, a svekrvi sutradan kada smoispratili goste. Pitala sam ih ko je lud, ja ili oni, nemaju auta ok, ali mi imamo auto i MM ih je mogao odbaciti. Nagovorila sam se svašta i rekla da u goste može doći neko ko mora kod dr, i slično, a tako to bezvezno noćenje mogu da zaborave. I hvala Bogu tako je ostalo, s vremena na vrijeme dođe nam poneko, lijepo ih ugostimo, ali ništa previše, sve prema zaslugama. Pahuljice ovi tviji gosti nisu jabandžije (sttanci), to je sve tvoja rodbina, ja bi im svima lijepo podijelila obaveze, a ne bi im bila servis. Ti ima dvojemale djece i previše obeveza i bez njih. LIjepo kada dođe naredna tura svakome podijeli zadatke ko će da pravi ručak, nađi i nekog veša za peglanje, i slično. Pa će i oni malo shvatiti, da ne trebaju biti puki posmatrači, da nisu u hotelu već da su kod Pahuljice kojoj je pomoć potrebna.
|