/11 /11

Osam mjeseci sam trudnoću vodila kod privatnika i od dana kad sam saznala da sam trudna, planirala sam carski, jer mi je prvi porod bio težak, čitala sam svu literaturu, informisala se i svima sam govorila da idem na carski. Izbor je odmah pao na Opću bolnicu kao i s prvim porodom jer od Jezera imam fobiju, a zašto neznam.

Moj privatni doktor nije puno mogao uticati na carski u Općoj, ali na Jezeru jeste ali ja gore nisam htjela ni pod razno. Kad sam ušla u 9-ti mjesec odem kod dr. Mašića i kažem mu da želim carski zbog prvog poroda i ne želim da rizikujem. Ništa konkretno nije odgovorio, a ja sam insistirala uporno. Da je rekao da carski košta 5000 i više prihvatila bih jer sam se toliko bojala prirodnog poroda.

Zakazao je pregled ponovo za 7 dana i rekao da mi je termin 31. marta, a po mom privatnom doktoru bio je 4. aprila. Izašla sam s pregleda sva razočarana, ali odlučim sačekati sljedeći gdje ću nastaviti da tražim carski. Ali na sljedećem pregledu me dr. Mašić ubjedi da nema potrebe već idemo prirodno i da ce sve biti ok.

Osam mjeseci planiranja carskog je palo u vodu, a samo dva pregleda kod dr. Mašića su me ubjedila da čekam prirodni. Odmah sam počela da računam i molim Boga da mi prirodni krene kad je dr. Mašić dežurni ali...

28. marta je uradio vaginalni pregled i pita me da li me šta boljelo jer sam 3-4 cm otvorena, a ja ništa nisma osjećala sem ponekad grč i to je to. Rekao mi je da dođem ponovo za 3 dana a to je 31. mart.

30. marta moja starija curica je dobila temperaturu i morala sam da dežuram cijelu noć. Ponekad osjetim bol kao grč ali kontam, nije to to. Probudim muža da on dežura kraj nje, a ja navijem sat u 03:20 da ga zamjenim. U 03:15 osjetim bol i vodu, ustanem i kažem mužu to je to. Odmah je skočio i počeo se oblačiti i ni sam ne zna kako, a ja mu kažem neće još samo je vodenjak pukao. On je otišao odmah po sestru da bude sa kćerkom, a ja se vratim u krevet kontam pospana sam neka me još malo neće beba još. Legnem ali bol se vrati svakih 10 minuta. Ja siđem, sačekam muža. Kad je došao on sav u panici a ja ništa, mada vidi moje disanje kad bol dođe. Odem istuširam se i krenemo ka bolnici oko 4 sata ujutru. Bol je već bila na svakih 7 minuta. Ja u autu dišem i molim Boga da u bolnici bude bilo ko osim doktora koji me prvi put porodio. Stižemo, odmah me primaju, klistiraju dolazii dr. Nenad onako pospan i pregleda kaze 5-6 otvorena, a ja šok-kad prije. Šalju me u sobu a bol već na 5 minuta.

Od 6 sati je počela na oko 2 minute, a ubrzo i svaki minut. Ja dišem li dišem. Dolazi doktor i babica prije smjene pregledaju i kažu 7-8 cm otvorena.

U 8 smjena i dr. Drljević dolazi i babica Binasa pregledaju, a mene već boli i nagon za guranje. Ja ustanem iz kreveta da šetam jer mi je lakše, ali babica neda. Nadođe bol, ja dišem, vrištim i opet tišina. Dolazi vizita oko mene i doktor, babica, pedijatar, studenti, mladi ginekolozi.

Ja tiskam jer osjetim i usput pustim glas, a vizita gleda sta se dešava. Vidim dr. Mašića i odmah mi lakše, klimne glavom i ode s vizitom. Ostaje babica Binasa, divna žena, a ja ustanem iz kreveta da hodam, a ona me vrati nazad u krevet. Kaže idemo u salu za 5 min, doktor Drljević reče ma kakvi nije ovo još za poroda, a ja reko pa dogovorite se.

Reče doktor da me pusti da šetam, a ona neda za dobro bebe. Donesoše infuziju, ali nisu je uključili jer sam odmah isčupala i krenuli smo u salu. Zovnu mi muža da uđe. Ja na stolu, a oko mene njih deset.

Dodje i dr. Mašić, malo babica dole, doktori po stomaku i pile malo izađe u 10:45. Imala je ruku uz glavu pa je malo teže bilo, ali sve je ok hvala Bogu. Uzeše je i odnesoše na sto, a ja odmah što ne plače, koliko je teška, a oni me gledaju i kažu ne žuri bona. Donesoše je na prsa, ona gleda, poljubim je i opet je uzeše. Uzeše matične ćelije i počeše me šiti što je bilo gore od samog poroda i ako su mi dali inekciju. Šio me neki mladi ginekolog, odnosno goblen vezao dole, užas još me boli.

Donijeli su mi bebicu nakon tri sata i od tada se ne odvajamo. Starija seka je malo ljubomorna ali ok podnosi. Izašli smo odmah nakon 24 sata kući. Doktor Mašić je dolazio par puta da vidi kako sam, i ako sam ga na porodu dobro ogrebala i biću mu zahvalna do groba jer me ubjedio da čekam prirodni porod. Hvala Bogu i njemu sve je ok prošlo i nekako mi brzo prošlo.

Eto nabrzaka Vam ispričah jer moram dok se mrvica nije probudila. Svim budućim mamama želim porod brz i lagan kao moj i zdravu i veselu bebicu!