/11 /11

Termin poroda je bio 27. april. S obzirom da je beba bila dosta velika, posteljica je bila već odavno zrela, a i ja sam imala neki osjećaj  da će beba stići prije.

Stigao je i taj 27-i, i prošao a beba nije imala namjeru da izađe. Već sam  prestala da se nadam kad me je u ponedjeljak 10.05. ujutro počeo boljeti stomak, imala sam bolove svakih 10 minuta. Otišla sam na redovni pregled, a dr. kaže da sam otvorena samo jedan prst i da idem kući i čekam da bolovi dođu na 3 minute.

Vratila sam se kući, a tako su i bolovi prestali. Naveče sam sa MM izašla da šetam a bolovi su ponovo počeli. Od 20 sati do 5 ujutro su ponovo bili na 10 minuta, a onda su počeli i češće. Ja i dalje nisam mogla da vjerujem da se to dešva.

Opet krenuli na redovnu kontrolu, a ja sam razmišljala da li da ponesem svoje stvari. Sreća ponijela sam.

Kada sam stigla u bolnicu bolovi su već bili skoro na 4 minute. Dr. me pregledao, rekao 3 prsta otvorena, i da ostajem! Dobro sam se načekala dok su me primili u sobu jer je taj dan,  bio opšti haos u bolnici. Smjestila sam se i nakon sat vremena stigla je vizita i pregledala nas sve. Bila sam otvorena 4 prsta, a bolovi za poželjeti. Na 3 minute a jedva da se osjete.

Nakon pola sata sestrica mi je ukljucila infuziju, a ja kao zbunjena pitala šta je to. Nije mi morala ni odgovoriti jer sam istog trenutka osjetila jake bolove. Onda je poceo  baš teški dio. Bolovi su bili na svake 2 minute i jedva sam uspjevala da ih predišem. Kada su došli na minut, više nisam znala ni šta da radim ni kako da dišem. Nakon sat vremana dosao je dr. probio mi vodenjak i rekao da će sve biti brzo.

I ubrzo su počeli naponi, koji su mi bili ustvari došli kao olakšanje. Znala sam da se blizi, a i lakše sam ih podnosila nego obične bolove. Nakon 15 minuta osjetila sam da se svakim naponom beba sve više spušta, dok u jednom trenutku nisam osjetila da je bebina glavica već počela izlaziti. Zovnula sam doktora, pogledao me je i rekao hitno u salu. Mojoj radosti nije bilo kraja.

Nisu stigli da me na krevetu odvezu do sale, kao ni da obujem papuče. Bosa sam se lagano prošetala do sale, legla na onaj krevet, i nakon 2 minute koje uopšte neznam kako su prošle, i nakon samo dva napona moja beba je bila vani. Nisam bila ni svjesna šta se dešava a moja princeza se rodila. Zaplakala je nakon2-3 sekunde.

Krenule su suze radosnice i nisam više mogla da sklonim pogled sa nje. Moja melena ljepotica se rodila teska 4300g i duga 55 cm. Niko nije mogao da vjeruje da sam tako brzo rodila tako veliku bebu, bez ikakvih problema. Šivenje epizotomije nije bilo bolno, jer me beba gledala iz mog naručja. 
Ja da sam birala kako zelim da moj porod prođe, ne bih bolje izabrala.

Želim svim budućim mamama da im porod prođe poput mog i da uživaju sa svojim bebicama kao i ja.
Ljube vas sve Nejla i njena mama...

Napišite nam i Vašu porođajnu priču ovdje >KLIK<