/11 /11

Moj Hamza je začet u Beču a to nisam ni znala. Sedam dana nakon što sam došla u Bosnu sam saznala da sam trudna. Cijelu trudnoću sam čekala na vizu i hvala Bogu javili su mi  deset dana prije termina. E tek sad počinje prava priča!  Ja vam na rizik krenem za Sarajevo iz Tuzle pošto sam svaki dan isčekivala porod. Kada sam došla u Sarajevo rekoše mi dođi sutra po vizu a ja u ovakvom stanju! Na  sreću  rekoše I da  može neko drugi podići pa se ja  vratim kući.

Sutradan mama krene za Sarajevo a ja se nisam ni spakovala jer mogu se džaba spakovat a mene slučajno zaboli. Tako da sam čekala da mama krene iz Sarajeva i ja nazovem muža da pošalje nekog po mene jer je on bio u Beču. I tako dođe mama u 17 h kod mene, mužev rođak iz Beča u 19h i ja krenem  za Beč. E sve je bilo ok dok nisam ušla u Austriju. Pomalo sam osjećala nešto me stomak boli. Sve mislim od puta. Par puta smo stajali da se odmorimo a sve me više i više boljelo. Opet mislim to je od sjedenja. Dođem  ja ispred zgrade u Beču u 3 h ujutru izađem iz auta uuuuu a mene boli. Uđem u stan pa u wc kad ono krv, e tad je počeo srah i briga. Malo legnem I  mislim hajde nije to to, procice mozda. Međutim sve više i više počinje i mi lijepo nazovemo hitnu i krenemo prema  bolnici. U bolnici sam bila oko 4 h ujutru. Odem na pregled a doktor kaže da ću se poroditi u toku dana jer sam otvorena 4 prsta. Odem ja na tuširanje i u sobu za porod.

U sobi su sa mnom bili muž  i rodica pošto ja neznam njemački.  Ona je mogla biti tu a muž svakako može. I tako ja legnem i čekam a sve više i više boli i tako sve dok nisam bila otvorena 10 prstiju.  Meni bolovi nepodnošljivi a beba već spremna za izaći a mene ne porađaju. Babica se nešto šetka po hodniku a ja umirem od bolova a da ne pričam kako su bili grubi kad su me  pregledali. Moj Hamzica navalio napolje a nemože pa su me počeli sjeći pa opet ne može  pa dođe drugi doktor. Sjede pored mene na krevet i počeo mi pomagat pritiskom na stomak. I tada  moj Hamzić izađe. Bio težak 3420 g dug 51 cm. Muž presječe pupčanu vrpcu i tako sam vam ja postala mama. Trebalo mi je skoro dva mjeseca da se oporavim.  Sve živo me boljelo, nisam mogla podignut bebu ali hvala Bogu sve je na kraju prošlo ok. Mogu vam reći da se sad mislim da li da opet rađam. Nadam se da nisam bila dosadna i što sam odužila priču ali teško je nešto izostaviti… Veliki pozdrav iz Beča od mene i mog Hamze koji je rođen 5.2.2010 g

Napišite nam i Vašu porođajnu priču ovdje >KLIK<