/11 /11

U mojoj  okolini je to nekako prirodna stvar, a i dok sam trudna bila mnooooogo sam toga pročitala na ovom našem forumu i tako mi je sve to bilo sasvim prirodno da odmah počnemo dojiti.
Sve sam lijepo pripremila za bebu koja je trebala stići, samo nikad nisam uzela niti jednu flašicu, jer sam jednostavno smatrala da nam to ne treba. Ima mama i hranu i flašicu, sve lijepo Bogom dato!
Imala sam jako težak porod (prirodan), ali su mi bebu donijeli 2 sata nakon istog i dok mi  je sestrica prinosila, ja sam siku već pripremila (kao iskusna dojilja).  

Nekako sam tako i zamišljala naš prvi kontakt, i ona je odmah prihvatila, te su je pohvalili, a ja je kao u čudu gledala i topila se. Bože dragi, taj prizor mi je najljepše sjećanje u životu, nema milijeg osjećaja sigurno!
Tako smo u porodilištu učile da se stavljamo na sike, "štimamo",  i ja sam mislila ma savladale smo to mi, ali prvu noć kući se pokazalo da nismo... Ona je vukla,pa spavala, pa plakala, pa "sisala", da bih ja ujutro u 3h isto počela plakati, smorena od svega, i zamolila mm da mi zove mamu… da, da, moju mamu. Mislila sam nešto nije u redu, a kažem već slomljena od svega, bila sam na izmaku snaga. Moja mama je došla u roku od pola sata i kad nas je vidjela kaže pa gladna ti je, i tako ona nju lijepo opet "naštima", kad se najela zaspale smo obje kao da nam je ravno sve do mora.. I bilo je!
Još jedan mali problem imala sam 5-i dan kada mi je mlijeko baš nadošlo, ali masiranjem, tuširanjem, i čestim dojenjem i to se riješilo začas.

 I tako evo uspješno dojimo vec 9 mjeseci  kako sam u početku napisala.

/Hvala niki83 :) /