Problem nije u tome što ga koriste. Problem je kako ga koriste Foto: Freepik

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vijesti iz svijeta roditeljstva i trudnoće odaberite Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

„Mama, moj telefon je prazan, napisaću zadaću kad se napuni. Ne mogu bez  ChatGPT-ja.“

Ako ste ovo nedavno čuli, dobrodošli u klub. Pridružujete se hiljadama roditelja koji gledaju svoju djecu kako sa jedne strane ekrana imaju udžbenik, a sa druge ChatGPT koji im „pomaže“. Ili možda čak i ne pomaže – samo radi umesto njih?

Ovo nije najgori scenario koji može da nam se desi kao roditeljima. Vaše dijete nije na krivom putu zato što zna da otvori ChatGPT. Polovina odraslih sa kojima radim isto to radi za mejlove, prezentacije i izveštaje.

Problem nije u tome što ga koriste. Problem je u tome kako ga koriste.

Razlika je ogromna.

U redu, ali kada je ovo zapravo problem?

Budite u blizini djece dok rade domaći. Ne da ih gnjavite, nego baš da vidite šta rade.

Ako vidite nešto ovako – e pa, tu imamo problem:

Dijete otvori zadatak. Prekuca ga riječ po riječ u ChatGPT. Prepiše odgovor. Zatvori svesku. „Gotov sam!“

Ili još gore: „Mama, ne znam kako da rešim ovo.“ – „Pa pokušaj malo.“ – „Ne mogu, ne kontam ništa!“ [10 sekundi kasnije dijete već kuca u ChatGPT]

Ukratko, bez umjetne inteligencije dijete je bespomoćno.

A kada je sve u redu?

Evo scene iz moje kuće od prije nedelju dana.

Ćerka (7. razred) ima zadatak iz srpskog – neka analiza pjesme. Pročitala je pjesmu triput. Napisala svoje komentare na papiru. Zapela na jednom dijelu. Onda je pitala ChatGPT: „Koje bi značenje bi ova strofa mogla imati?“

Dobila je odgovor. Pročitala ga. Nije joj leglo. Pitala je drugačije. Dobila novo objašnjenje. E, sad joj ima smisla. Vratila se na svoj papir i svojim riječima napisala svoje mišljenje.

To je saradnja. To je učenje. To je ono što želimo.

ChatGPT joj je bio kao tutor koji sjedi pored nje i kaže: „Hmm, pokušaj razmišljati i ovako.“ Nije pisao umesto nje.

Šta zapravo mogu učiniti kao roditelj ?

1. Pitajte „Kako?“, ne „Jesam li?“

Umesto: „Jesi uradila zadaću?“

Probajte: „E, objasni mi kako si došla do ovog odgovora?“

Verujte mi, ako dijete ne može da objasni – nije naučilo. Tačka. I imate o čemu razgovarati.

2. Napravite pravilo: prvo ti, pa AI

Ovo nije stroga zabrana, nego metodologija.

Matematika? Probaj sam da riješiš zadatak. Pa ako zapneš – onda pomoć.

Esej? Smisli temu, napiši uvod – sam. Zatim se možeš posavjetovati sa AI.

Učenje definicija? Prvo pročitaj i pokušaj zapamtiti. Zatim testiraj sebe sa AI.

3. Pokažite im da AI griješi (jer griješi!)

Ovo je bila omiljena lekcija moje djece. Pitali smo ChatGPT nešto o našoj istoriji. Dao je „činjenice“ koje su potpuno pogrešne.

Sad moja djeca znaju: „Aha, znači ovo nije uvek tačno. Moram da provjerim.“

To je možda i najvažnija lekcija – nikad ne vjeruj slepo ničemu što pročitaš na ekranu.

Šta je ono najvažnije što mogu da kažem?

Nemojte se plašiti tehnologije. Ali nemojte ni zatvarati oči. Vaša će djeca raditi poslove koji danas ni ne postoje. Vjerovatno će svaki dan koristiti neki oblik AI. I to je u redu.

Ali moraju naučiti razmišljati SVOJOM glavom. Da znaju kada da tražiti pomoć, a kada se boriti sami. Da razumiju razliku između alata koji im pomaže i alata koji misli umesto njih. A niko ih tome neće naučiti osim vas.

Izvor: Zelena učionica