/11 /11

Moja princeza se rodila 06.07.2010. u 22:05 3,55kg  i 54cm duga, a sve je počelo tri dana prije, sva ta trauma od silnih kontrola, čekanja itd.
Tri dana ranije, tačnije na termin, sam bila na kontroli, čekanje, pa ctg, pa ginekološki pregled... Poslali me kući, kaže dr. otvorena 2,5 cm ali haj ti kući. Sutradan ispao mi sluzni čep i počela krvariti, a ja laik uputih se u bolnicu, tamo me, nakon sat vremena i kontrakcijama svakih 7 min., primi "divni" dr. Puzić nalijepi ko malo dijete i uputi kući, ma da ne detaljišem. Pošto mi je prethodni dan dr. rekao da imam kontrolu ja opet sutra dan na ctg, pregled, ctg morala ponavljati umrla od straha, doktor me uputi na aminoskopiu, užas ja od silnog čekanja i napetosti dobijem ogroman herpes k’o nikada u životu, helem plodna voda mliječna haj kući. Ja kući i u 02 poslije ponoći dobijem kontrakcije svakih 5 min sve intezivnije.

Ustanem, istuširam se, probudim MM i u bolnicu. Tamo stižemo u 7:00, prijemna, pregled otvorena 5 cm i ostaviše me u bolnici. Ja se fino smjestim u sobu, namjestim se i čudim ženama koje vrište, kontam pa šta misle da neće boliti, naravno mene boli ali ja to predišem. Dolazi jutarnja vizita dežurni dr. Drljević me pregleda i kaze super ko iz knjige, sve ok, probija mi vodeljak i ja ga pitam kada bi otprilike  se mogla poroditi jer MM želi da bude uz mene , kaže on oko 12h jer ti si super otvorena i otvaraš se i beba se spušta, i ja tako ležim dišem boli itd. Auuuu kuku meni kada poče da boli pa boli pa i nije baš zanimljivo kontam ja i sve se nadam 12 sati. Tako prođe 12., 13., 14., 15., kaže dr. 8 cm otvorena uključuje drip jer sam iscrpljena. Auuu tek onda nastaje taj dio vrištanje, bolovi užas bar meni i tako to traje sat vremena, i ja pogledam ne curi drip, zovem sestricu ona dođe i kaže pukla ti vena, priključi ponovo i opet bolovi sada urlanje. U 17 h puca druga vena pa ponovo priključe i ona opet puca. U 20 sati dolazi divna babica i dr. pregledaju me ja otvorena 10 cm ali beba neće da se spusti. U jednom momentu dr. gleda infuziju i poče da urla:  “pa jeste li vi normalni, nova infuzija, dignite je da hoda i za sat vremena ja dolazim”. Tako ja hodam gore dole, soba sva od krvi umazana i ja, u 21 dolazi dr. pregleda me i uključuje on infuziju. Babica me masira, ctg se priključuje po ko zna koji put, zlo mi od njega, čak sam ga čula nekoliko dana nakon poroda.  A u silnom tom bolu i iscrpljenosti ja konstantno ponavljam vodite me u salu jer ko god je prošao u salu nakon 10 min. je izašao i ja tako ponavljam pa ponavljam. Helem u 21:50 me vode u salu, MM dolazi i konstantno ponavlja ti si moj heroj i ti si moj heroj i ja rađam princezu u 22: 05 iz drugog napona sa jednim koncem. Drage moje 14 sati je sve trajalo ali definitivno sam sretna sa jednim koncem jer poslije me više on iscrpio i imam osječaj više bolio nego sam porod jer nakon rađanja sve se zaboravi i prestane boliti.  Sve pohvale za dr. Drljevića, ja sam imala divno iskustvo sa njim.

Malo preduga, možda naporna priča, ali ja bih opet rađala i  ako Bog da hoću.

Amna je imala 25 dana kada je njena mama pisala ovu priču.

Napišite nam i Vašu porođajnu priču ovdje >KLIK<