/11 /11

Eh da počnem, 16.11.2015. sam bila na kontroli u 15:00 h.  Moj dr. na UKCu me nije mogao primiti, primila me neka druga doktorica i kaže gotovo je krenulo. Ako želiš da ubrzaš proces otvaranja imaj odnos s mužem. I ja nju i poslušam.

Navečer legla oko 21:30 s nekim laganim bolovima koje čak nisam ni registrovala u svom mozgu od umora taj dan. U nekakvoj skitnji čitav dan provela. Oko 01:45 probudi me da idem piškiti, odem piškim, gledam sve na mjestu, osjećam bolove, opet ih u polusnu ne registrujem, vratim se u krevet... Prolazi 15 minuta a ja ne mogu da zaspim i tek tad skontam da mene u stvari boli stomak, da su to oni menstrualni bolovi koje su žene spominjale i kažem mm-u: mene boli stomkak. Ustade on, ustajem i ja iz kreveta i kako ustajem vodenjak puca, razli mi se po helankama, vode nekakve do koljena. Meni drago, ja mislim da sam se počela crveniti od dragosti. I govorim mm-u počelp je počelo...  Presvučem se, napravimo ja i mm jedan selfie i krenemo prvo do Hitne, jer mi je taj dan dr. uzela uputnicu koju sam imala, u Hitnoj mi govore da mi daju sanitet, a ja im rekoh: ma kakvi nisam ja bolesnik. Stvarno nisu neki jaki bolovi, a i da su jači ne bih sanitet uopšte uzimala. U putu nas zaustavi policija, ali pošto mm reče "vozim ženu porađa se", nisu tražili nikakve dokumente, samo nas pustiše dalje.

Dođem na UKC, pregleda me dežurna dr. ja otvorena samo 1 prst, kad sam to čula, razočarala sam se, jer sam prst bila otvorena zadnjih desetak dana, ništa se nije pomaklo. Odem u rađaonu, nađu mi krevet, i oni me pregledaju, kaže ne smijem ustajati nikako ni hodati jer nije glavica bebina nalegla pa mogu lako udovi da prolete kroz porođajni kanal ili pupcana vrpca.

Ukočila sam se na tom krevetu do ujutro oko 8, pola 9 kad je došao moj dr. i pregledao me. Opet nikakvog pomaka sa otvaranjem i nekako ga zamolim da odem u wc, nije mi se toliko išlo, koliko mi je bilo samo da ustanem, da protegnem noge. Dr. kaže sestrama da mi uključe indukciju. Odem u wc, vratim se u krevet. Sestre ništa ne uključuju.

Opet kroz pola sata meni se ide da piškim, pitam sestru smijem li otići ponovo do wc-a, kaže ne smijem i donosi urinarni kateter da me izmokri i "tuka" nije namazala kateter ničim da bi lakše ušao , da me ne boli, kad mi je stavljala toliko me boljelo. Ma kakvi porođajni bolovi i kad je vadila opet isti bolovi. Što joj je bilo toliko mrsko namazati malo gela da mi olakša!!! Ali hajd prođe i to.

U 10 dolazi opet moj dr da me obiđe, kaže "pa gdje je indukacija?". Da kažem da su imale taj dan previše posla, pa da su smetnule s uma, a vala nisu, prije mene samo jednu ženu porodile. Ali eto šta je tu je. Uključe mi indukciju. Počnu jači bolovi. Do tad sam isto imala bolove na 6-7 minuta ali izdržljivo.

Indukcija teče, ne ustajem iz kreveta, dođe pregleda me, kaže jos glavica nije nalegla, otvorena jedva 2 prsta. Prolazi vrijeme, 12, 13, bolovi češći od 5 minuta ne pustam glas, okrećem se s lijeve na desnu stranu i tako u krug, ponavljam u sebi "Allahu dragi olakšaj ne otežaj". Prolazi vrijeme... 14 h.  Pitam mogu li malo ustati do wc-a da protegnem noge, kaže mogu, jedva sam dočekala, ustanem malo prošetam i hajd usput da piškim aaaa kako me boljelo da nisam mogla piškiti, zbog katetera što mi je predhodno stavljala haman tamo izritirala mokraćni kanal. 

15 h, dolaze sestre da nam rade CTG. Moj CTG loš, tonovi se jedva registruju. Urade mi PH METRIJU - uzimanje krvi iz bebine glave da se utvrdi koliko još može čekati. Dr. koja mi je to radila pita me boli li me, kažem da ne boli, a ona me potapša po ramenu i kaže : "stvarno si hrabra ženica". Kad je završila ode dalje, ja ostanem tu ležati. Dolazi nalaz PH METRIJE. Loš. Pedijatri preporučuju da se završava porod, jer je beba potrošila sve nekakve rezerve snage, ma ne znam ni ja, nisam zapamtila šta, samo sam pustila suzu, beba predugo bez vode 14,5 sati, pregledaju me opet 6-7 prstiju otvorena, više 6 nego 7... Dr. dođe govori da se ne sikiram, da će sve biti uredu, da će me pripremiti za CR. Tako je i bilo.

Pripreme me za CR, sad kateter namazaše gelom, majku mu, nije nikako zaboljelo. Uvezu me u salu. Porode u 16:23. Nešto kasnije se probudim iz anestezije, vani već mrak pao, neznam ni koliko sam dugo bila pod anestezijom ali ženica do mene u intenzivnoj mi kaže da se ona probudila vrlo brzo kad su joj vadili cijevi iz usta - tako to ona opisivala. Dođe sestra da me provjeri, kaže beba je dobro, u dječjem boxu, zatražim da mi donese stvari i mob. a on se gotovo ugasio. Javim se svojima. Kašlje mi se nenormalno, ne mogu pričati, samo tipkam. Dolazi još jedna sestra moja školska drugarica, pitam je kad ću vidjeti bebu, kaže da će reći u dječjem boxu da mi donesu. Tako je i bilo. Donesoše mi malog smotuljka 3650 gr teškog i 55 cm dugog. Zamotanog u zelenu dekicu baš kako sam ga i zamišljala. Gledali smo se 5-6 min. pa su ga odnijeli ponovo u box. sutradan u 12 mi ga donijeli u sobu i dok nismo pošli kući sve je bio pored mene.