Koliko će neko dijete prosečno da poraste može lako da se izračuna. Foto: Freepik

/11 /11

Usporavanje ili potpuni zastoj u rastu treba otkriti prije polaska u školu. Do početka puberteta mališani dostignu 85 odsto konačne visine, a u adolescenciji mogu da narastu još oko 15 do 20 centimetara.

Do početka puberteta djeca dostignu 85 odsto konačne visine. Od adolescencije, u kojoj dolazi do ubrzanog rasta, ne treba previše očekivati, upozoravaju stručnjaci, jer u ovom periodu mogu da narastu još samo oko 15 do 20 centimetara. Veliku ulogu u ovom procesu ima hormon rasta koji luči hipofiza, i ako ga nema dovoljno u organizmu u dječjem uzrastu, primjetno je usporavanje ili čak i potpuni zastoj u rastu.

Koliko će neko dijete prosečno da poraste može lako da se izračuna, ako se saberu visina oca i majke, a dobijeni zbir podeli sa dva. Za dječake ovom broju treba dodati, a za djevojčice oduzeti 6,5 centimetara. To je tzv. očekivana visina u zavisnosti od visine roditelja. Da li će dijete i dostići prosječnu visinu, može lako da se prati na karti rasta još od rođenja.

– U prvoj godini dijete poraste od 22 do 25, u drugoj 12, a u trećoj osam centimetara – kaže dr Radmila Kosić, načelnica pedijatrijske službe Doma zdravlja Zvezdara u Beogradu i potpredsednica udruženja osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom HORAST. – Zatim, do početka puberteta godišnje dobije od četiri do šest centimetara. Tjelesna visina prati se na sistematskim pregledima do završetka školovanja. Ukoliko rast nekog djeteta nije u skladu sa prosečnim vrednostima za pol i uzrast, trebalo bi da se uputi na pregled kod endokrinologa.

Nizak rast može da bude fiziološki, kada je genetski i konstitucionalno uzrokovan, ili patološki, usled nedostatka hormona rasta, smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde, Tarnerovog sindroma kod djevojčica, hroničnih bubrežnih bolesti, teških oblaka astme ili urođenih srčanih mana.

Izvor tabele u nastavku je Univerzitet Stenford.



– Polazak djeteta u školu je idealno vrijeme da se otkrije zbog čega dijete zaostaje u rastu – objašnjava dr Kosić. – Iskustvo pokazuje da se roditelji za pomoć i savet obraćaju lekarima tek kada dijete uđe u pubertet oko 12,5 godina, kada izostane očekivani ubrzan rast. Do tog doba je već propušteno dragoceno vrijeme.

Uzrok koji je usporio rast djeteta može da se odredi na osnovu brojnih dijagnostičkih metoda. Rade se testovi iz krvi, standardna krvna slika, vrednosti šećera, hormoni štitaste žlezde i nadbubrega u krvi. Na osnovu ovih rezultata endokrinolog određuje u kom pravcu treba da se rade dalja ispitivanja.

– Standard za procenu koštane zrelosti tela je radiografija lijeve šake i doručja, a magnetna rezonanca i skener glave se rade da bi se isključile anomalije mozga ili tumorski procesi – navodi dr Kosić. – Dokazivanje nivoa hormona rasta radi se isključivo u bolnici, na osnovu dva testa, i ako se utvrdi da je to uzrok, kontrole se rade na od četiri do šest mjeseci.

Ova terapija se primenjuje kao potkožna injekcija, koja se daje svako veče pre spavanja. Igla kojom se ubrizgava je veoma tanka, oštra i obložena silikonom, tako da davanje hormona rasta ne boli.

– Dužina trajanja terapije i doza zavise od indikacije – objašnjava dr Kosić. – U slučaju kada ga organizam ne proizvodi dovoljno, uzimanje je doživotno. Hormon rasta, naime, ima značajnu ulogu i u odraslom dobu, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti, utiče na kvalitet kose i kože, koncentraciju i koordinaciju. Treba imati na umu da nizak rast nije estetski nego, pre svega, zdravstveni problem.

B. Laćarak

Izvor: Novosti/Zelena učionica