/11 /11

U utorak sam bila kod dr. kad mi je rekla da misli da će mi termin i prešišat  jer sam još skroz zatvorena. Sve je dosta tvrdo i beba je sasvim visoko ali da se ipak sve može promijeniti u jednom danu te da budem spremna za svaki slučaj. Nisam se plašila. Sve sam prihvatila kao normalno i jedva sam čekala da držim svoje čedo u rukama te da mi spadne bar nešto od dvadeset kilograma više...
U subotu ujutro probudilo me mokrenje. Kad sam primjetila na gaćicama neku sukrvičavu sluz. Pomislila sam da je to sluzni čep i nazvala ipak svoju dr. Rekla je da je to-to ali ako mi ne pukne vodenjak i ako nemam nikakvih bolova (a nisam imala) da porod može biti i za tri dana a može i tu noć. Probudila sam muža i krenuli smo da pokupujem neke stvarčice koje još nisam kupila. I satima kasnije to nešto iz mene je polako curilo. Tada sam otišla kod dr. na pregled (za svaki slučaj) i rekla mi je da mi je to sluzni čep, da sam otvorena tek jedan prst i da budem strpljiva te da dođem u nedjelju ujutro (na termin) da mi uradi CTG u bolnici (inače sam išla privatno) jer je ona u nedjelju dežurna.

Tu noć negdje oko sedam sati osjetila sam snažnu bol u leđima... Otišla sam se istuširati, spremila sve za bolnicu i legla oko 23h. Oko 3 ujutro probudili su me bolovi, ali sam odmah  poslije zaspala. Primjetila sam da me bude otprilike u istom vremenskom razmaku. U 4 više nisam mogla izdržati pa sam ustala. Trudovi su bili jaki i dugi, pa jači i duži. U 7:30 bili su spali na 4 minute. Opet sam nazvala dr.i rekla je da odmah krenem u porodilište. Kad me pregledala, ja otvorena samo 3 prsta a bolovi nesnošljivi. Dala mi je neku injekciju za omekšavanje grlića, jer sam bila i dalje tvrda, beba visoko. Nije me htijela mučit na porodiljskom stolu pa me smjestila u sobu na krevet. Ja sam se gubila od bolova. Poslije kad me pregledala pored injekcije polako sam se otvarala te su mi stavili braumilu i dali još jednu dozu. Dr. je dolazila i grijala mi leđa i masirala me. NIKAD joj to necu zaboraviti. U 13:30 bila sam otvorena 7 prstiju te su mi probili vodenjak i uključili indukciju. Bolovi su resetali ali moja dr.andjeo od žene mi je kvasila gazom usne i rekla da ležim na strani jer me manje tako boljelo sve dok se nije vidjela glavica. I još koji napon zaplakalo je moje luče u 14:10h. Zdrav od 3850g i 56cm. U tom trenutku kad je nestala sva bol a moj Erol odmah upiškio babicu. Dr. je izvadila svoj mobitel i rekla:"Aida cestitam, nazovi svog muža!" Plakala sam od sreće. Izvadili su mi posteljicu a nisam ni osjetila. Dala mi je neku injekciju dole da me ne boli dok me šivala. Prošla sam sa samo jednim koncem.
Zahvaljujem Bogu na zdravom sinu i osobama poput dr. Munevere Šuvalić kojoj ću biti zahvalna dokle god budem imala sjećanje na porod, a imat ću ga dok postojim.
Moj Erol je zdrava i napredna beba, a moj muž i ja najsretniji i najponosniji roditelji!

***

Napišite nam i Vašu porođajnu priču ovdje >KLIK<