/11 /11

Mala beba, tamnoputa, izražene crne, ravne kosice sa dvije rupice na obrasčićima. Prelijepo biće.

Rođena je u 35 sedmici trudnoće i par dana što doktor računa kao 36 sedmica. Par dana nakon rođenja ostala je u bolnici zbog žutila. Svega dva  dana na fototerapiji što je za mene bila vječnost. Svaki trenutak sto je dolazio bio je teži od onog što je prošao. Bez nje. Čvrsto sam primila mali rozi prekrivač što je mirisao na nju i pokušavala zaspati no bezuspješno, jer svaki san iz kojeg sam se budila vidjela sam nju, no tada nije bilo tako. Znala sam da će bol biti jača i nisam željela spavati  nadajući se da je ona dobro, zdravo i da sestrice lijepo brinu o njoj. Lagani bolovi u donjem dijelu stomaka i krvarenje počeli su u četvrtak navećer, u 23h. Nisam mislila da bi to mogli biti znaci skorašnjeg poroda. Bolove koji nisu bili redoviti prebrodila sam gledajući filmove cijelu noć. Remetili su me odlasci u toalet skoro svakih 5 minuta. Izgubila sam apetit. U 6 sati ujutro bolovi su bili jači, no ne toliko da se ne mogu prevazići. Pomogli su mi pravilno disanje i masaža donjeg dijela leđa, posebno trtične kosti. U bolnicu smo krenuli u 8h kada je bol bila svakih 5-7 minuta i trajala je 45 sekundi.

Otišli smo taksijem jer je naše auto bilo kod automehaničara. Možete zamisliti trudnicu kako stoji na cesti, diše, šetka se, hvata se čas za leđa, čas za stomak. Bolnica je udaljena 2-3 minute od stana no taksijem smo išli mnogo duže. Nisam mogla sjediti već sam zauzela neki čudan položaj i zagrlila sjedalo ispred. Taksista je vozio 10 km/h.
U jednom trenutku sam povikala: Yalla ya habiby! (Hajde, dragi). Kada smo stigli, čuvari nisu dozvolili da se parkiramo ispred bolnice pa sam morala intervenisati. Kada su me vidjeli u vanrednom stanju, samo su odmahnuli rukom. Momak koji je došao po nas sa kolicama bio je isprepadan. Ruke su mu se vidno tresle, muža je oblijevao znoj dok su me na tri točka vozili u hitni prijem. Bio je i četvrti točak..poluslomljen. U hitnoj na dežuri bio je mladi doktor..30-ak godina. Dočekao me je pitanjem: A šta vas boli, madam?
Samo sam mu rekla: Ah, šta me ne boli. Ne pitaj mnogo. Zovi dr-a Hafifija. (Doktor Afifi mu je pravo ime, Hafifi znaci slabi).

Nakon 10-ak minuta stigao je njegov asistent u pidžami i papučama, a preko doktorski mantil. Petak, vikend, i tada doktori dolaze iza džume-namaza. Hvala Bogu pa zive u okviru bolnice u zgradama i za ne daj Bože su tu jako brzo. Pregledao me je i rekao 4 prsta otvorena. Tada je počela neka moja loša računica. Svaki prst jedan sat čekanja.
I strah me je obuzeo. Bila sam gladna, žedna i nisam mogla vjerovati da mogu toliko izdržati. Prebacili su me u jednu sobu gdje mi je sestrica obukla plavu spavaćicu i potom vožnja do porođajne sale. Lift se zaglavio i kada smo konačno došli, sestrica i medicinar su se posvađali jer se nisu mogli dogovoriti u kojem pravcu da me voze. Kuda je bliže. Ponudila sam im da ustanem pa da prošetam sama dok se oni dogovore. Nisam plakala, vrištala ali jesam znala zagalamiti. Pa napraviti pauzu i izgovarati sure Tin, Fil, spominjati Uzvišenog Boga. Pa opet zagalamiti..na bosanskom i turskom jeziku da me ne razumiju.

Porod mi je bio kao musaka. Red galame, red zikra. Nije me više bilo strah jer sam jedva čekala da je vidim. Kada sam osjetila potrebu da tiskam, pitala sam doktora je li vidi glavicu, kosu i nakon što je potvrdio, smogla sam snage da se pridignem i uvjerim. Doktor mi je rekao: Nemoj tiskati. Rekoh moram. Kaže: Nemoj još. Rekoh: Lahko je tebi govoriti iz te perspektive. Ubrzaj. Trebalo mi je 15-ak minuta i par napona i Aisha je bila vani. Prelijepa, čista, plačljivica mala. Dva oka se je nisu mogla nagledati. Dok sam porađala posteljicu, a doktor kasnije šio rez, tehničar joj je proučio ezan, ikamet i pozvao je njenim imenom. Okupana je zemzem vodom. Dva sata nakon poroda bila sam u mogućnosti sama hodati. Polahko no sigurno. Jako brzo sam se oporavila hvala Bogu. Jela sam dosta hurmi, pila maslinovo ulje i radila masazu. Stoga sam se tako brzo otvarala.
Porod je bio jedno veliko iskustvo i aBd radujem se narednom iskustvu.

Napišite nam i Vašu porođajnu priču ovdje >KLIK<