/11 /11

Pošto sam imala rizičnu trudnoću (prokrvarila u 7. sedmici, prijetio pobačaj), mislila sam i porod će biti katastrofalan.. Nije prošao ni jedan dan u trudnoći da nisam zamišljala kakav ću porod imati i hoću li puknuti, biti "masakrirana" itd... 
Na moje veliko iznenađenje, porod je zajedno sa kontrakcijama trajao ukupno 4 sata... 
Termin bio 17.3.2015... Ja sam prenijela i rodila 23.3...

Doktor mi je rekao da ako se ne porodim za vikend da će on u ponedjeljak, 23.3. da me porodi... Taj vikend sam ležala u bolnici. Srce mi se cijepalo jer sam svog troipogodišnjeg sina morala ostaviti kod kuće... Svaki dan je  dolazio sa mm u posjetu i svaki put bio ljut na mene što nisam s njim.
Helem, ja za vikend nikakvih bokova, naznaka, ništa... Stigao ponedjeljak i znala sam to je to.. Molila sam Boga da što lakše sve to podnesem i da bude brzinski... U 8 me doktor pegledao, kaže dva prsta otvorena ali to nije ništa jer sam već rađala... 
Oko 10 me opet zovu, opet pregled... Doktor mi stavlja neku tabletu dolje i govori mi da pola sata ležim i onda samo hodam... Tako sam i uradila. 
U 11 počinje nekakav pritisak dole... iz krsta prema stomaku ide pritisak, neki bolovi.... Vremenom postaju jači....dišem školski... udahni duboko kroz nos, izdahni na usta... 
Nisam išla na trudničke vježbe već mi je te vježbe pokazala jedna prvorotkinja s kojom sam dijelila sobu za vikend :) 
Vježbe pomažu, lakše prebrodim svaku kontrakciju. Skoncentrisala sam se na bol i prihvatila, prigrlila.. lakse mi je... U jednom momentu zove me babica da me masira dole... To boli užasno.. Kaže mi da to mora raditi, da ću se brze otvoriti.... Ok, slušam je... Dva puta mi je to radila... Napokon kaže mi, kad osjetiš jak nagon za wc javi se meni da te šaljemo u rađaonu.... Ok, nastavljam hodati i disati...jedna me fina ženica masirala po leđima...Uh koje olakšanje, baš joj hvala.... 
Dobijam nagon za wc, zovem babicu, kažem joj to a ona me uzme za ruku i u rađaonu... Legnem na stolicu, kontrakcije su me sastavile dobro već, babica masira, ja vrištim, boli.... 
Nemam pojma šta trebam raditi iako sam vec rađala, ali ne, prvi porod je u magli, ne sjećam se ničega osim konstantnih bolova koji su me iscrpili... Molim babicu da me uputi šta mi je raditi.... 
Kaže napni se jako nek se crijeva isčiste... Uh koja sramota zar i to u ovom trenutku...al nisu mi radili klistir pa kažu to je normalno.. Ok, crijeva očišćena, šta sad.... Masira me babica i jako boli, kaže otvorena si vidim glavicu, tiskaj.... Jaaakooo.... Tiskam svim silama, kaže ubrzano diši, dišem, tiskam, babica me otvora prstom kružeći, tiskam opet i u 15.00 izlazi moja princeza :)))

Koje olakšanje, nit pukla, nit "masakrirana"... Ne mogu da vjerujem, pitam babicu jel sigurna da nisam pukla, kaže nisi, ne brini.... Ma jok ne vjerujem... Dolazi doktor da šije ženu koja se do mene porađala, opet pitam jel stvarno nisam pukla, kaže ma nisi uživaj :))... Pritišće mi stonak i izvlači posteljicu ali mene i dalje kontrakcije blage lupaju... Ona kaže sve je to normalno... Ok,vjerujem.... Na trenutak mi je dala mrvicu moju na grudi, nisam je htjela pustiti ali pravila su pravila, moraju se ispoštovati... Prebrisali su je i dali sestrici sa ostalim bebicama.... 
Bila sam jedina u sobi koja nije sječena nit pukla, mogla sjediti normalno i hodati :)....