/11 /11

Prva priča:

Svoj porod sam zamišljala kao porod u kadi, išla na vježbe za trudnice, nisam osjećala strah, trudnoća uredna, ja sebi najljepša, bez imalo mučnine a termin mog poroda je bio 7.11... dr. mi je govorila kako je beba sitnija pa eto možda i zakasni a ja sam se potajno nadala da će se roditi na moj rođendan, 15.11., međutim ona je ipak htjela samo svoj rođendan... Već kad sam prešla termin, redovno sam išla na ctg, svaki drugi dan, oticala sam već od 17-e sedmice pa je sreća da je vrijeme bilo prelijepo a ja mogla stati u svoje sportske cipele koje sam potpuno razvukla, u 9-om mjesecu mi je skočio pritisak pa smo to kontrolisali tabletama...9.11. me dr. Mašić pitao "imaš li ti namjeru poroditi se ove godine?" misleći da sam otvorena jedva 1 prst a vec 12.og sam ga pitala misli li ovo moje dijete uskoro i rekao je moglo bi za dan-dva (a ja posmislih kako će ipak na moj rođendan )... Mislim da sam već bila 2-3 prsta otvorena, poslije pregleda sam otišla kod muža na posao, popila kafu i sok od jabuke i lagano kući... Savladao me umor kao i proteklih dana te sam zaspala. On je došao kući oko 5 i spremao nam nešto za jelo i kad je klopa već bila gotova, okrenula sam se na drugu stranu i osjetim kao da sam pišnula... Ustala sam do wc-a i nakon obavljenog posla, skontam da posao još nije obavljen i da ja curim bez kontrole, skontam da moram ići jer mi je pukao vodenjak, kažem mužu i on je u sekundi bio spreman a ja sam ipak morala skinuti šminku koja je ostala od tog dana, u to je nazvala moja mama i kažem joj da mi je pukao vodenjak te da idem u bolnicu...

Stigli smo za par minuta, ja bez bolova, presvukla se, ctg, dr. Drljević dežurni pregleda me i kaže lezi neće ovo još, te tako se vratim u sobu... Iskoristim što me ne boli da zajedno dišem s jednom trudnicom koja je već bila u velikim bolovima, da joj malo masiram leđa, kažem mužu da mi donese nešto za jelo i čitanje... Elem, pored mene tu je bila još jedna bez bolova... Uskoro se ta koju sam zatekla u bolovima i porodila 5 minuta nakon što je otišla u salu... Onda u sobu dođe još jedna, ekspresan porod, pa još jedna i kod nje isto... Skontam da je ključni momenat kad ih odvedu u salu i tada je sve brzo gotovo... Polako me počinje stezati oko leđa...ne znam koliko je sati ali mislim da je već negdje 9,10... Ova preostala trudna cimerka i ja dišemo na smjenu, samo što jednoj prođe kontrakcija, drugu uhvati...bio je red šetanja, red disanja, pa ležanje i čuvanje za šipke, disanje...dok ne odvedoše i nju...za 5 minuta se čulo da beba plače...

Sada sam u sobi sa 4 tek porođene žene...sada se samo ja čujem... Mislim da me već malo stid jer ovo moje traje i trajeee... U neka doba je i babica došla, masira mi međicu, sluša ctg...a u momentu kada ja već klonem, i srce moje princeze se usporava i već me strah da će joj se nešto dogoditi, oni se šale... Pričaju o torabiju samo da ne zaspu, već je kasno ali ja nemam predstave koliko je sati, sestra mi vlaži usne vodom i govori mi da napone predišem...a to je tek bilo teško za odraditi... U neka doba sestra mi govori da idemo u salu...ja sretna jer znam da je sve gotovo za 5 minuta...znam, tako je i njima bilo...ustajem, idem do sale, penjem se na sto, dr. je tu... Čekam napon, guram, ništa...opet napon, guram, ovaj put se on laktom naslanja na moj stomak, ništa...već me panika hvata, bojim se da ne uzmu vakuum ili forceps...ova moja se zainatila i ne izlazi... Kontam što me ne recnu više, dr. mi kaže hajde da ovo odradimo, nemoj da sada moramo carski raditi...napon, lakat na stomak, blago peckanje i moja princeza zakmeča u 04.35 ujutro, 13. novembra, sva bijela od verniksa...nose je da je obrišu i gledam, češljaju joj kosu već u prvoj minuti zivota ...umotaju je i stavlaju u box a ona otvorenih okica, šuti i zmirka... Ljubav na prvi pogled...

U međuvremenu mi dr uzima uzorak za matične ćelije i pokazuje ga...ide rađanje posteljice...a ova iskidana sva...kaže dr. treba li revizija...e sad već tražim anesteziju ako je misle raditi...elem babica je poslaga nekako i vide da ne fali ništa...šivanje, boli...kaže babica, diši kao kod trudova...predisah i to, na trenutak mi moju princezu dadoše u ruke... preslatka je i liči na tatu...idemo u sobu...konačno i ja se pridružujem svojim cimerkama s osmijehom  ..

U sobi tiho...čak i njihove bebe koju se već tu s njima se ne čuju...slijedi ležanje od dva sata koje sam prekratila slanjem sms-a mužu, roditeljima i prijateljima...nastavak sms-a s mužem da ne bih zaspala...nakon 2 sata mi je donesoše, zovem muža i opisujem mu je, govorim mu da liči na njega, ona spava u mojim rukama a ja se pitam šta sad da radim, kako da se brinem o njoj...elem nekako se snalazimo i od toga dana je počela naša avantura i traje već slatkih 3.5 mjeseca  

Usput...da imam porodiljsko od godinu dana i malo više pomoći oko bebe...ja bih već planirala drugo dogodine....moj porod koliko god u tim momentima mi se činilo da traje dugo, zapravo nije bio ni bolan, ni traumatičan  ili sam ja to sve zaboravila.... 

Druga priča:

Najlogičnije mi je napisati drugu odmah nakon prve,,,usporedbe radi... 

Dakle poznajući sebe, znala sam da se moja druga curica neće roditi na termin već koji dan poslije...tj možda je postojala mala šansa da požuri jer je druga..al nisam puno vjerovala u to...računala sam da će se roditi ne 14 augusta kako mi rekoše...već tu negdje 20 augusta... 

Dan prije termina sam bila na pregedu gdje je dr. već drugi put konstatvao da je beba visoko i da neće još...da dodjem na ctg u subotu da prate preko vikenda i u ponedjeljak da se javim drugom dr, jer ovaj prvi ide na godišnji... Dodjoh subotu, ctg uredan, naruče me u nedjelju...ctg uredan...u ponedjeljak na UZV savršeni uslovi, plodove vode dovoljno, posteljica dobra, protoci uredni...zaključak može ona jos (3 dana preko termina)...kontrola sutra i pregled...

Kako kući vec imam jedno dijete nekako sam mastala da moj porod počne tako što ću doći na kontrolu gdje će dr konstatovati da sam već otvorena prilično i zadržati me...zanimljivo to se i desilo u utorak....na kontrolu, par sati čekanja...pregled kaze dr 4-5 cm, ostaješ... Mene ništa ne boli...ima li ljepšeg osjećaja da se nešto dešava da sam na pola puta a da me ništa ne boli!!! 

Muž donese stvari, ja na patologiju....jedva čekam večeru jer krepah od gladi...to je bila najukusnija buranija ikad...pregled na patologiji otvorena 5-6 cm...napredujemo a ne boli!!!...kaže dr bušim ti vodenjak za pola sata...a ja u međuvremenu se minglam sa zenama...njih boli a mene ne...žao mi ih al mi drago zbog mene...ja napredujem kako sam željela ....nakon sat i po...kaže dr hajde ti u salu...još me ništa ne boli al on valjda zna...elem dole pregled 7 cm se pretvori u 9 cm...bez bolova...skopčaše me na ctg, ležim na boku i tek sada kao nešto bolucka..ja dišem...buše mi vodenjak...i nakon minute prvi veliki bol koji jedva predišem...dr je negdje otisao.... nakon minute drugi koji već ne mogu predisati već ga "uhcem"  ...rastrčaše se, doktorica trči....treći bol...beba gura...valjda se spustila čim je vodenjak probušen...postavljaju sto u položaj za rađanje...imam dozvolu da guram...kažu vide glavu...vjerujem im jer mi kažu da beba ima kosu...nema šanse da ja rodim ćelavu bebu  ...guram do iznemoglosti...glas ne puštam al guram...govore m ako me nisu sjekli samo sam malo pukla i čestitaju...čujem sukciju nosa i grla i moja beba plače iz petnih žila...urla i ne zatvara usta ...nije tiha ko seka  ...kasnije ide ono starndardno posteljica, par končića i oporavak..al je ovaj put moj porod trajao cca 15 minuta...ne računam ono otvaranje jer nisam to ni osjetila, moja cura br. 2 se rodila 18.08 u 21,53, 4 dana nakon termina, nije mamu namučila sekunde, da mi je živa i zdrava puno godina zajedno sa svojom sestrom.

Ovaj put sam se porodila na GAKu i imam samo riječi pohvale za sve, ljekare, medicinsko osoblje, njihove reakcije i djelovanje, čistoću objekta, ljubaznost i profesionalnost....i najvaznija stvar...nikom marke nisam dala da bih dobila neki poseban tretman.