emma.L
|
IZVORNA PORUKA: Vinetu
Razgovaraj sa mužem... to je prvo. Nisu bitni ni svekar ni svekrva. Kako i sama kažeš ti i tvoj muž trebate odgajati svoje dijete.
Slažem se, jer opet je lakše kad oboje isto mislite ali to ni kod nas ne pije puno vode. Jer nana Emu čuva i neki dan ja dođem s posla i nana je još kod nas i igraju se prije spavanja. I krene Ema u krevet i kaže nana će je češkiti. Ja objasnim ženi da je oplakala par dana ranije jer sam ja bila s njom i ja ne pristajem na to uspavljivanje pogotovo sad pred treći rođendan i drugu bebu da počinje s tim. Ali nana je odlučila i otišla s njom u krevet i češkila je dok ne zaspi  . Sljedeći dan MM izišao s posla ranije jer je dobila proljev u vrtiću i on je uredno rekao nani da to ne dolazi u obzir, da je poljubi i on ju je odveo u krpe. Iskreno, više od dvoje ljudi se i ne može slagati oko odgoja, bar ja tako mislim, i stoga i ne treba sudjelovati u odgoju. Ja sam uvjerena da kada ja sad ostanem s njom da ćemo zavesti malo discipline u roku od 15 dana. Već sam najvila ono tipa 'bujrum na kavu i igranje, ali ja sam sad slobodna za hranjenje, kupanje, odgoj i slično'.
A i sada smo u fazi kontriranja debelog na sve živo (ako pitam hoće li sok, odbrusi 'e neću sok, neću, neću' i slične gluposti). Jučer u vrtiću nije željela na izlet. Ja pomalo puštam to jer mislim da će proći i da je postala jako svjesna dolaska bebe uskoro; jedno vrijeme je utvrđivala svoje mjesto u svemu tome,a sada je okrenula na agresiju.
E sad pošto je puno ružimo i opominjemo, počeli smo se truditi da ne govorimo njoj da je zločasta ona nego da je ružan/zločast njen postupak. Tipa 'ti možeš biti krasna djevojčica kao jučer kad smo se igrali, a ovo sad je bilo jako ružno što si rekla'. (Samo se pitam jesu li na našu psihu ovoliko pazili, nešto se ne sjećam  ).
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|
ako ovako nastavi). Nama je sada kazna sjedenje u njenoj sobi na krevetu i ne smije sići dok ne dođemo po nju, ne popričamo još jednom u miru zašto je bila kažnjena i šta je to ružno napravila (da budem sigurna da je shvatila), ne pomirimo se i tek onda idemo dalje. Ali i to ne pali uvijek - prekjučer je toliko histerisala i bacala se sa kreveta, grebala se po licu (pomislila sam sreća da sam joj odsjekla noktiće dan prije jer bi krvava bila), udarala po glavi 
. Ja sam morala apaurin popiti ali popustila nisam. I ostavila sam je i rekla da je ništa ne razumijem kad tako govori i kad odluči fino pričati da me zovne. Prvo se derala da će me istući, onda da ne idem jer "ja ne mogu bez tebe" (kad mi srce nije puklo), onda vrištala do iznemoglosti. Savjet nemam, samo izdržite. Ja se nekad osjećam tako bespomoćno, ali valjda to ide u staž roditelja.
zavisi kako ona skonta ko je kriv
Odštampaj
