emma.L
|
Drage moje,
zanima me vaše mišljenje o ovome.
Evo što ja mislim- svjesna sam da drugi imaju dosta utjecaja, posebice oni s kojima beba provodi dugo vremena (tete u vrtiću, tete čuvalice, nane, dede). Eh sad, dozvolite li da oni sa djetetom postupaju kako žele ili insistirate na vašim metodama?
Npr. meni nije baš važno u koliko će jesti i hoće li spavati ili hoće li biti presvučena iste minute kad se ukaki. Ali mi je jako važno da jede u svojoj stolici, a ne da trčimo po kući za njom. Da spava u svom krevetu i svojoj sobi jer je tamo najmirnija (ma koliko je netko želio uspavljivati i ljuljati). Isto tako mi je bitno da se ne igra hranom- tipa da joj daju kilu kocke šećera da nosa po kući. Već sada dosta razumije i mislim da je sada presudni trenutak da postavimo temelje. Ne dam da udara i grize ljude.
Eh sad, dosta čujem da se sa nanom igra "ovo je moje i samo moje", a nana je jako ratoborna i ako se netko ne oduševi Emom, ona bi ga razbila, psovala, odgovarala mu i raspravljala. Dijete na igralištu je 'lukavo jer joj ne da svoju loptu'  . Mislim, dijete od dvije godine ne treba da čuje od tete neke da je lukavo (po meni je to faza, a i ako ne da svoje, opet ga je netko odrasli naučio možda), a s druge strane možda se mama trudi da ne bude tako, a onda od neke žene na igralištu čuje da joj se tako obraća djetetu.
Ne znam, znam da je svijet okrutan i nekada će naučiti da ima svašta okolo, ali želim da joj usadim da se ne svađa s ljudima i djecom, da se ne igra 'istući ćemo medu' nego 'dragi medo', da nije 'ružni cuko koji nam ne da da se igramo s njegovim cukom'.
Eh, da još dodam, jutros sam nanu zamolila da pred njom i preda mnom ne govori takve stvari. Ipak mislim da je moja zadnja u načinu odgoja. A vi?
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|
ide u vrtić i naravno tete iz vrtića puno utiču na njegovo ponašanja ali do sada sam primjetila samo pozitivne stvari što se tiče onoga što je naučio u vrtiću..ako neko (hmm svekriva) pokuša da mu nametne nešto svoje od prije 100 godina odmah to sasjećem u korijenu i kažem nema šanse da on to uradi/pojede/igra se sa tim i do sada je funkcioninisalo a vidjećemo ubuduće..činjenica je da naše 
Moje dijete je vec razmazeno, od strane naravno moje svekrve...Ja sam govorila,i MM,pricali,ma nema sta nisam radila,ali dzaba...Sad ja pokusavam ispraviti tu gresku,pa vidjecemo...Ali sa drugim djetetom znam sta cu i kako cu aBd,na greskama se uci,ali mi je krivo sto je sa prvim djetetom ovako ispalo
Odštampaj
