/11 /11

Prije nekog vremena, srela sam kćerku moje prijateljice, koja mi se u razgovoru pohvalila, kako, hvala Bogu, neće više morati da izgovori ni riječ na francuskom, jer je napokon položila ispit iz tog jezika. Koliko god da je ona bila srećna u tom trenutku, vjerujem da je u suštini bila veoma tužna i nezadovoljna, jer je ulagala mnogo truda i vremena, radeći nešto, od čega niko neće imati koristi, odnosno, radimo stvari bez cilja i svrhe.

Obrazovanje u Finskoj fascinira sve stručnjake svijeta, jer đaci ove zemlje već godinama postižu vrhunske rezultate u PISA testiranju, a nerjetko su i prvi u svijetu. U Finskoj je obrazovanje besplatno za sve, na svim nivoima obrazovanja, imaju bespalatne obroke, socijalno i zdravstveno osiguranje, a đaci tokom  osnovnog školovanja dobijaju i besplatne udžbenike. Školama je najstrožije zabranjeno da prikupljaju bilo kakav novac od roditelja. U petom razredu škola plaća čak i kampovanja, izlete, pozorišta… Osnovna škola traje 9 godina ( 6 + 3 ),  a srednja škola 3 godine, mada oni koji žele mogu srednju školu da završe i za dve godine, a đaci koji imaju problema sa učenjem ili svakodnevne treninge mogu da idu po "sporijem programu" četiri godine.

Mnoge države su jednostavno  htjele da prekopiraju finski sistem, ali, ne možete dobiti finski sistem tako što ćete preslikati programe i knjige. Tamo je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore.

Svi oni, da bi uopšte radili sa djecom, moraju imati najmanje univerzitetsko obrazovanje. Zato je u Finskoj najteže upisati medicinu i Učiteljski fakultet. Plate prosvjetnih radnika su im nešto niže od državnog prosjeka, ali tu je kao nagrada, poštovanje koje to zanimanje nosi. Budući nastavnici tokom studiranja moraju imati praksu i u školama za odrasle, da rade u multikulturalnim sredinama, da se dobro služe savremenom tehnologijom, kao i da prođu trening za rad sa djecom sa specijalnim potrebama. Kako nije dobar nastavnik samo onaj ko odlično poznaje svoj predmet, dobar nastavnik mora da obavlja istraživanja i da piše naučne radove, kako bi olakšao i poboljšao metode u radu sa djecom. Djeca sa posebnim potrebama idu u iste škole sa ostalom djecom, ali  samo jedno dijete sa specijalnim potrebama može biti u razredu. Oni  imaju i dodatnog učitelja-asistenta, koji im pomaže pri učenju, jer im je bitno da svi, osim obrazovanja, steknu i socijalnu inteligenciju.
Nastavnici se doživljavaju kao prijatelji, pa im se obraćaju po imenu, a formalnije ophođenje se odnosi samo na direktora i dosta starije predavače. Nastavnici vole da ih đaci pitaju, da razgovaraju, da iznose svoje stavove i da te stavove brane. Nadareni đaci, ukoliko brže rješe zadatak, pomažu ostalima ako je nastavnik zauzet. Nastavnici tu nadarenu djecu ne forsiraju, stave im do znanja da su donekle posebna, ali ne toliko da bi time obeshrabrivali druge.
Na svakih sedam nedelja svi đaci pišu šta je bilo dobro, šta smatraju da nije, šta bi trebalo da se poboljša u nastavnom programu, što je neka vrsta samoocjenjivanja školskog sistema. Jedna od stvari kojima se Finci najviše ponose kada je reč o njihovim školama je što su škole jednake za sve, što djeca sa entuzijazmom stiču nova znanja, što nisu opterećena izradama domaćih zadataka, već to vrijeme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju, jer je prmena praktičnih znanja veoma cjenjena. Kursevi su u matičnim školama, pa tako recimo nastavnik biologije, koji je često i doktor nauka, drži kurs iz botanike itd. Od šestog razreda do kraja srednje škole, djeca imaju neke obavezne predmete, ali većinu predmeta biraju sami i prave svoj raspored, odnosno, svi važni predmeti se moraju pohađati, ali sami određujete da li želite niži ili viši nivo, u zavisnosti od interesovanja. Jedan od obaveznih predmeta je "Finska ", gdje uče o vrijednostima, ljudima, ekonomiji Finske, društvu, partijama itd. Imaju razne projekte, recimo časove roka, popa itd.

Velika matura se polaže na kraju srednje škole i to iz četiri predmeta: finski, matematika, engleski i švedski (koji je obavezan jezik jer je u Finskoj jedan od dva službena jezika). Jedan ispit mora biti sa znanjem na naprednom nivou.
Radi se na tome da svi imaju laptope na nastavi, kao i pametne table. Država zaista ulaže mnogo u obrazovanje, ali im se to vraća na najljepši način. Jedna su od najrazvijenijih zemalja svijeta i nema odliva mozgova. Svi stručnjaci su tu da pomognu zemlji koja je na najljepši način ulagala u njih.
Naravno, nisu ni u Finskoj pošteđeni nekih sitnijih problema. Jedan od problema je nedovoljno aktivno učenje stranih jezika, jer Finci odlično govore engleski, svi moraju znati i švedski uz finski, pa su za sve ostale vanškolske jezike totalno nezainteresovani. Kao i svuda, i u ovoj zemlji postoje problematična i hiperaktivna djeca, pa se od takve djece prave zasebna odjeljenja kako ne bi ometali one koji su željni znanja, a sa njima rade posebno edukovani stručnjaci koji su u stanju da sa njima izađu na kraj.
U skladu sa državnom politikom Finske, školovanje na finskim univerzitetima je besplatno za domaće studente i državljane Evropske unije. Ipak istraživanja su veoma skupa, pa u pomoć priskaču mnoge kompanije, kao što je Nokia, pa svaka od kompanija izdvaja oko 15000 evrau te svrhe. Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje uloži oko 1500 evra.
Nastavni kadar je ono suštinsko, od njih država traži najviše obrazovanje, ali im je zato data široka autonomija. Prije je model obrazovanja bio više centralizovan, zatim  su nadležnosti  pripale lokalnoj zajednici, da bi na kraju nastavnik odlučivao o svemu. Čak i kada je reč o finansijama. Reforma obrazovanja je u Finskoj počela sedamdesetih godina, posle dosta proučavanja, ali su promene išle korak po korak Nisu željeli radikalne skokove i rezove, kako bi se izbegao stres. Tako se to radi, kada se vodi računa o svakom detalju, pogotovu kada je u pitanju obrazovanje, esencija svakog društva.

Izvor:

http://mojafinska.blogspot.com/2012/03/finski-model-obrazovanja.html