|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: [1] 2 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   Vaše porođajne priče
11.9.2007 22:16:35   
STUHA
Drage mame,
 
jeste li spremne podjeliti sa nama svoje porođajne priče?
 
Kako se je odvijao porod vašeg djeteta, kako ste se osječale, da li je vaše dijete zaplakalo odmah?
 
Imal neka sretna mama da započne temu?
 

< Poruku je uredio Visnja RR -- 9.5.2010 22:29:16 >


_____________________________

Ti si sreča moja največa
ALVIN 04. avgust
Neposredna veza do poruke: 1
   RE: vaše porođajna priča
12.9.2007 13:51:19   
natasa
evo ja ću prva.moja hana je bila rodila se 17.9.2004 ,13 danaposlije roka.dali su mi umjetne popadke,jer nije htijela van..poćelo je u 8sati ujutro,rodila sam u 19.45.bilo je težko-priznajem user posted image ..mala nije zaplakala i morali su joj pomoći.a hvalabogu bilo je sve uredu.ja sam se osjećala super!kao da nisam rodila-samo da sam imala moju malu zdravu pored sebe..i još bi 5puta išla rodit ako bi imala te mogućnosti!!!!

(odgovor članu STUHA)
Neposredna veza do poruke: 2
   RE: vaše porođajna priča
12.9.2007 15:36:57   
STUHA
bravo user posted image user posted image user posted image super nataša da si započela!

kod mene je bilo nekako  ovako: u 7 sam stigla, svojih trudova nisam ni imala, nego samo umjetne, u 11 sati mi je odtekla voda,osječala sam se ko da piškimuser posted image user posted image user posted image i da samo curi iz mene, i onda su počeli sve jači i jači bolovi, dok nismo počeli za ozbiljno!

bilo je malo teže jer se mali bio zaglavio zbog pupčanice, koja mu se savila oko vrata ali eto hvala bogu rodio se je živ i zdrav bez problema. A naš user posted image nije nikako zaplako sve dok ga nisu počeli vagati i oblačit..

Rodila sam u 16:17 i nemogu opisati osječaje u meni kad sam vidjela svoje malo biče, koje su mi stavili na moj stomak za par sekundi!user posted image user posted image

Sve bolove i sve što ti se tad dešavalo zaboraviš u momentu dok si reko keks!! I sad tek vidiš kako vreme brzo leti, kako djeca brzo rastu,evoga več prohodo i samo gleda kad če šta garata uradit!!user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Ti si sreča moja največa
ALVIN 04. avgust

(odgovor članu natasa)
Neposredna veza do poruke: 3
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2007 10:39:59   
Anoniman
NAZALOST,MOJA PRICA JE UZASNA,BAR NA POCETKU.imala sam uzasne bolove u prsima i nisam mogla disati,u hitnoj su konstatovali pritisak 190-170 nakon cega se samo sjecam da su mi rekli da su mi sanse za prezivjet 2% a bebi 0%.kad se ovoga sjetim placem.prebacena sam odmah na sto jer je pretila opasnost da zbog visokog pritiska padnem u stalnu komu zbog edema mozga.kad sam se probudila nije bilo stomaka.nije bilo pola mene i jedva sam smogla snage pitati muza koji je sjedio s doktorima kraj  mene i cekao da se probudim je li beba ziva??ne mogu vam objasnit taj trenutak ,to moje ocekivanje,odgovora kad sam jedva rekla.je li beba ziva.jeste.ma mogla sam odmah umrijeti nakon toga bilo bi mi svejedno.samo nek je on meni ziv.ah.zivote.lezala sam u bolnici mjesec dana a da bebu nisam ni vidjela.boljelo me je kad su donosili druge bebe mamama a ja sam iz coska onako gledala i pitala se kad ce doci dan da ga vidim,a kad da ga uzmem jer je duuugo bio u inkubatoru.bog mi je dao sdnage da sve to prezivim.i danas kad ugledam njegov veseli osmijeh znam da mi je bog dao SVU SRECU SVIJETA.

(odgovor članu STUHA)
  Neposredna veza do poruke: 4
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2007 11:47:01   
Mama1
Termin je bio 27.11.2006 godine ...
Otisla sam na pregled 20.11.2006 godine ... Na pregledu doktor je rekao da je sve u redu i da ce to biti otprilike kad i jeste termim ... Poslije pregleda zajedno sa muzem smo otisli po gradu da hodamo da se zezamo... Nazvala me mama da pita sta je doktor rekao.. A ja kao i uvijek volim se saliti pa tako i tada.. Rekla sam : " ma kaze doktor da cu se poroditi veceras ili sutra" ... Mama me odmah napala... Pa jesi normalana sta hodas onda idi kuci itd. Dosli smo kuci sve normala ... Legli spavati. Oko 5 h ujutro probudili su me bolovi... Nisu bili iste jacine niti u istim vremenskim razmacima.... Bol je bila ne toliko jaka da nisam mogla izdrzati tako da nisam ni pomislila ici u bolnicu... I tako od  pet ujuto do 24 h kada sam odlucila otici doktoru radi pregleda. Na doljnjem vesu se pojavila sluzav crvenkast cep pa reko stro je sigurno sigurno ... Moji su isto bili za to da odem na pregled...
Otisli smo i doktorica me pregledala... Njen  savjet je bio da ostanem u bolnici jer mogu se svakog trena poroditi a mozda i za nekoliko sati jer mi je prvo dijete.... I tako meni moji ostavise :) ...
Odveli su me u pripremnu sobu odmah do sale za poradjanje... Tu su mi svakih pola sata mjerili otkucaj srca bebe...
U 7h dolazi doktor da me pregleda....
Ja na onom stolu uhhhhh .... Pregleda me i kaze .." ma super je ovo sace to ...sestro daj iglu" ..
i tako mi probi vodenjak.... Stavljaju me za sto ... Onaj sto neudoban , tvrd ..Haj sve to okrenu me nastranu .. Stomak mi u zraku visi... U tom polozaju mene sve BOLIIII.... Dadose mi nekakve inekcije te infuzije .... A grlo mi se sasusilo hocu da crknemmmm... Bila neka mlada medicinska sestra te nju zamolim da mi gazu  pokvasi vodom i da mi da.... Stvarno bi ljubazna pa mi to ucini... Tako da sam sa onom vlaznom gazom pomalo kvasila usta.... U medju vremenu dosla je jos jedna zena ... Odmah sto pored mene ... Lezi i suti ... A ja vamo kocu da crknem... Nije malo proslo prvorotkinja je uzvikala ..."sestro izadje mi djete"  nije uspjela 3 puta da izgovori porodila se... Ma ni beknula nije... hehe a ja ustala da vidim...Nemogu sebi da dodjem ... pomislim u sebi  " da je meni tako" ... Malo poslije toga dolazi moj doktor... Pregleda me ...Pita sestre stasu mi dali? Kada su rekle on se uhvati zaglavu... Ma mijenjaj to sve .... Ponovo mi dadose inekcije... A on me  ponovo vrati u pripremnu sobu jer su tamo kreveti mnogo udobnij... I od tada pa do ponovog povratka na glavni sto jedno me 20 puta pregledao.. jer bebici se glave nekako okrenula drugavije..pa  bih on tokom svakog pregleda je okretao da bude pravilno ... a ja se otvorila 3 prsta te mi doktor pri svakom pregledu utvori na 5 a poslije pola sata ono se ponovo vrati na 3 i sve tako..... Neznam sta mi je gore bilo ...Pregled ili poradjanje ... Pregleda me posljednji put i kaze " e sada cemo u salu" ...  U medju vremenu dok sam bila u pripremnoj sobi porodile su se jos 2 mame .... A kada sam dosla 2. put u salu odmah zamnom je dosla jos jedna mama ... I tako jedna pored druge uzdisemo izdisemo ...:) Hop ona se porodi 10 minuta prije mene ... A ja sve do momenta dok me nisu rezali neisam se toliko derala ...Al u tom momentu culo me citavo sarajevo :)... I odmah nakon rezanja rodi se moja curica ...teska 2900 gr.. maljusno celjade... stavise je na moja prsa da je vidim i zagrlim ...A ja nakon 36 sati provedenih budna nisam vise imala snage ni da ruku dignem... Poslije toga su me usili ...Tokom sivanja vise nista nisam osjecala... Bila sam toliko iscrpljena da sa skoro pa zaspala...  Vise se niceg nesjecam...

Eto gaa!


_____________________________

Mnogi ljudi će ti prolaziti kroz život, ali samo pravi prijatelji će te voljeti i ostaviti trag u srcu.

ellma
Elmini


(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 5
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2007 13:00:37   
Blue rose RR
Moj termin je bio 27.10.2005. godine, i do tog datuma ja sam se snabdjela kojekakvim skriprtama, od začeća djeteta, do postporođajnog perioda. 26.10. oko 23,00 sati kada sam legl osjetila sam da me stomak polahko počinje boljeti, da bi oko 23,15 sati morala ustati jer sam osjetila da su počele kontrakcije, ali svakih pola sata. u 01,00 sati otišla sam u toalet, i vidjela krvavu sluz na unutrašnjem vešu. Odmah sam otrčala do računara da protabirim šta to tačno može značiti...POROĐAJ,  a šta drugo.
S obzirom da sam već desetak dana prije bila spremila torbu, dogovorila sam se sa mužem da ne idemo u bolnicu dok kontrakcije ne postanu česte do 5 minuta.
Boljelo jeste, ali tu je bila i ona doza straha i nesigurnosti- da li ću ja to uspjeti.
oko 05,30 smo se spremili i išuljali iz kuće, ali od moje mame još niko nije pobjegao. sjećam se da je ostala na prozoru, mašući nam. a ja se nešto raznježila i počela plakati...ah mi žene.
Kada samo došla u bolnicu pregledala me je dežurna doktorica, medicinska sestra mi je uzela lične podatke, i konstatovale su da sam otvorena samo tri prsta. Ali pošto je trebao da muž prisustvuje porodu, rekle su mi da će me poroditi šef te gin.sale na Koševu (dr.Begić), a meni bilo u tom momentu svejedno, stvarno je svako dva - tri minuta boljelo. odjednom me je safatao neki smijeh, mogla sam se smijati kao luda (jadnica valjda od straha). oko 06,30 sati sam se popela u sobu za pripremu, i tu sam dočekala ženu koja se previjala od bolova, mene još nije tako boljelo. oko 07,30 su mi odradili onu glupu cjevčicu, te sam posjetila toalet- olakšanje.
Doktor je došao oko 08,00 sati, i tada mi je probio vodenjak, rekao da me priključe na infuziju, te sam umarširala u salu, legla na tvrdi krevet, naravno na stranu, tako da mi je pibo visio, i ruka mi je otrnula. a BOL--joj al bolil. Moj mužek je bio - svaka mu čast, ja bih se rasplakala da se on morao porađati, a i da se derao kao ja.
Doktor je vodio porođaj, i govorio još samo malo, guraj, a ja jadna prava mala lršavica, govorim da nemam snage, a on opet još samo malo guraj. Ja jadna ja kada mi se babica svom snagom pružila po mom somaku. rekohz sebi gotovo je umirem. Vrištim u sebi : "glupačo silazi sa mene, umrijet ću".
u tom momentu kada su mi rekli još jednom, i s tom grdosijom na svom stomaku, prošaputala sam : "ne mogu više".
Valjda je i Bog providio meni, i u tom momentu sam je čula kako vrišti.
HVALA BOGU moja kikica se rodila.


Mala kikica se rodila

(odgovor članu Mama1)
Neposredna veza do poruke: 6
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2007 13:24:46   
AIDA P
Strahovala sam citavih 9 mjeseci...jer ne PODNOSIM bol.Termin je bio 28.12.To jutro me probudilo nekakvo curenje iz mene,kontam oslabio mi mjehuruser posted image .Ustanem totalno smirena,probudim muza(oko 7h)da podje sa mnom u wc.Ispod mene je bila ogromna krvava fleka,a pidjama se nije prepoznajala od krvi.Prepala sam se,sta mi je s bebom.Dodjosmo do wc-a,sjednem na dasku od wcsolje,a ono lije li lije!Zovne muz svekrvu,pricekamo da se otvori granap,kupe mi uloske,i oko pola 9 u bolnicu(opstu,super su).Tamo smo cekali dok su me primili,doktorica me pregleda,kaze posteljica nisko.Mene nista ne boli,nevjerovatno!Uzeli mi podatke,pregledase me opet,presvukoh se i u 11h u sobu.Jos me sestrica pita hocu li sama u sobu ili s nekim,kaze bolje ti je sama da ih ne slusas kako vriste,ma rekoh bolje meni da sam s nekim.Usobi vec zena,otvorena 4 prsta ko i ja,a urla po sobi.Boze dragi rekoh,ova ce brzo,valja meni izdrzati.user posted image Dodje doktor,pregleda me opet,donese iglu i prsnu mi vodenjak,ni to nije bolilo!Pocese bolovi,ali ne tako strasni...Negdje oko 12:15 je praaaaaaavo bolilo,pregledase me opet,ja sam vec bila iznemogla od bolova,kaze sestrica,evo glavice,hajd u salu,a ja se obradova,evo rekoh jos malo i gotovo.Aona zena i dalje vristi....Usla u salu,legla,opustila se,a njih 100 oko mene!Ajedna mi sve spusta glavu prema prsima...3 napona i vriska,12:40 ugledam svog prelijepog Seada.....Zasili me(ni to nije bolilo,vratim se u sobu,a ona i dalje vristi..........To je to,jedino me rana od rezanja izmucila,ali sve u svemu super je proslo.Eto,cica mica,gotova prica...........user posted image

(odgovor članu Blue rose RR)
Neposredna veza do poruke: 7
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2007 13:27:22   
AIDA P
Zaboravih napisati da se to sve desilo 2 sedmice pred termin 14.12.PUSA

(odgovor članu AIDA P)
Neposredna veza do poruke: 8
   RE: vaše porođajna priča
18.10.2007 10:53:20   
SMIRI
Imam dva sina! Veliki ima 2 godine a ovaj drugi se rodio prije 2 mjeseca...
Porod mi je bio kao iz bajke (HVALA DRAGOM BOGU)...jeste da se kaze, da se to sve zaboravi kad je beba vec tu...al ja sam stvarno imala ludu srecu...

Zivimo u Austriji i kad sam ja imala termin 08.08. svi su bili na odmoru u bosni! Tako da smo zadnje sedmice trudnoce muz i ja provodili sami! Meni vec bila dosadila monotonija...nit imas gdje izac nit skim kafu popit ;-)

U pon. 06.08, moj muz predvecer priprmeao garderobu za posao za sljedeci dan...a ja se nasalila i kazem mu ! " Ma ne treba ti to, neces ti sutra na posao...rodicu ja danas!"

Tako da je on oko 19:00 sati otisao leci posto ustaje u 4. Ja sam ostala sjedeci i gledajuci tv...tamo oko 8 sati me je pocelo boljeti...al stvarno nije bilo strasno! Ja kontala cjelo vrjeme nije to nista...rekoh ajd ledja onako malo od umora!
Negdje oko 22:00 sata kad nije prestajalo kontala sam da ce tu biti nesto...al nisam muza jos htjela budit....onda poslje ponoci su me bolovi tako stegli, bez pauze...al bila sam hrabra... ;-)
Pokusavala sam probudit muza da krenemo...al taj tako slatko spavao da sam se morala proderat da cu zvati taksi ako ne ustane za sekund! Odmah je on skocio i krenuli smo u bolnicu!
Kad smo dosli u bolnicu ja onako raspolozena i vesela, zato sto mi bilo drago da cu napokon rodit...vec mi bio dosadio i stomak a i bila sam radoznala sta cu rodit jer smo htjeli da bude iznenadjenje!
A babica se uhvatila za glavu...Pita ona mene..." Zeno draga, pa jesi li ti htjela roditi kod kuce!" Ja gledam u nju...kaze ona da sam 7cm otvorena!
Odmah su me pripremili tamo ovamo...tako da sam oko 7 sati ujutro rodila svog malog sincica! Hvala bogu ziv i zdrav! Uopste nije bilo strasno... to sve me je proslo kao 5 minuta!
Uopste nisam vristala... sve je proslo tako brzo!
Bila sam tako sitna trudnica a mali je bio za mashallah! Imao je 57cm i bio je 4410g tezak!

(odgovor članu AIDA P)
Neposredna veza do poruke: 9
   RE: vaše porođajna priča
21.10.2007 12:29:11   
sanjo
e drage moje ja sam bila uzasne sreće na porodu.....trudnoca je bila ok termin mi bio 13.7.i zadnji dani stalno sam isla na kontrolu da vidim otvram li se....psihicki sam bila totalno spremna...jer citala sam dosta literature..inace sam psiholog po profesiji.....tog 12.7.otisla sam na rutinsku kontrolu i pri pregledu pukao mi vodenjak.....muz je bio sa mnom nisam zelila da bude prisutan porodu jer imam misljenje da je to prestresno za oca i da mi u tom trenutku nemoze pomoci jer mi je potrebna totalna koncentracija na sebe i bebu ali cakao je ispred....
od 11h 11.7. do 3 i 20 min. 12.7. trajao je porod...........Na indukciji sam bila od 5 h a u 11h prije indukcije dobila gel za otvaranje al....uzalud prirodno nisam se kako treba otvarala tako da nijednog prirodnog bola nisam imala......srecu sam imala sto je babaica bila moja najbolja prijateljica i sto je bila uz mene citavo vrijeme....nisam vristala vec sam snagu cuvala za najveci cin......posto sam u 1h poslije ponoci dobila temperauru i groznicu razmisljali su o hitnom carskom zahvaljujuci mojoj doktorici ipak prirodno sam se porodila sto mi je zelja bila.......po sto  je beba bila 17h bez vode morali smo ostati duze u bolnici sto ne bi pozeljela nikome.....................e tu sam se psihicki slomila kad je sve ok sa bebom kakav god porod bio treba ga smatrati lakim................al na svu srecu crp nalaz bebe je bio boljenakon nekoliko dana i sretno sam izasla iz bolnice i zaboravila bol poroda kao da nikad se nisam poradala.................bol pri porodu je individualna i treba mu samo prici tako da gledas kao najljepsi cin na ovom svijetu i da iza njega slijedi ogromna sreca......treba citavo vrijeme misliti na to malo stvorenje koje se nemoze ni sa cim uporediti i buduce mame sretno nemate razlog za strah.....................user posted image user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu SMIRI)
Neposredna veza do poruke: 10
   RE: vaše porođajna priča
21.10.2007 12:30:47   
sanjo
zaboravih reci da je moj mali sada jedna zdrava vesela beba koja je na porodaju imala 3kg 850 grama a sada tri mjeseca poslije ima 7kg

(odgovor članu sanjo)
Neposredna veza do poruke: 11
   RE: vaše porođajna priča
25.12.2007 20:13:29   
stella
ostala sam u bolnici zbog silentnog ctg-a.lezala sam 9 dana prije poroda na ginekologiji.4 dana posle termina je rodzena nasa mala princeza.zdrava bebica 4450 teska duga 58.malo smo se napatile al sve je proslo ok.sutradan smo izasle kuci.


posle smo malo imale problema sa djecijom zuticom al i to je proslouser posted image user posted image user posted image

_____________________________

HANA 26.09.2007
SARA 10.12.2012

(odgovor članu sanjo)
Neposredna veza do poruke: 12
   RE: vaše porođajna priča
3.1.2008 23:41:35   
mummy
Kod mene je prvi put bilo ovako: termin je bio 14.04. S 38. sedmica, tačnije 31.03. sam bila na prvom ginekološkom pregledu u mom životu i molila Boga da se porodim prije toga samo da to izbjegnem jer sam se naslušala kako užasno boli što uopšte nije tačno. Pregled je trajao 10 sec i dr je rekao da je moj porod počeo te da će sutra biti idealno vrijeme, pa da spakujem stvari i javim se dežurnom doktoru na Koševu sutra u 13.00. Bila sam otvorena 2 cm. i osjećala bolove u krstima i neki pritisak dolje, ali ništa osim toga. U toku tog dana i noći me i to popustilo a ja sve mislila biće nešto. Sutradan se tako javim gore, ovaj dr kaže to 2 cm nije ništa, nećemo ništa potencirati, ali poslije pregleda izvuče krvavu rukavicu i kaže sad je 4 cm, ostajejte. Priprema, sala odmah, prokidanje vodenjaka, infuzija, lijevi bok. To je startalo u 14.30. Do 17 sati bili neki smiješni bolovi koji su se lahko riješavali prvim tipom disanja sa vježbi na Otoci. Eh kasnije navališe jači pa kad ni drugi tip nije pomagao ja počeh da se grčim. To bi još gore te se vratih na disanje koje me makar psihički zaokupljivalo. Ustala sam i malo se njihala pored kreveta, pa mi rekoše čim se vratim da počnem napinjati, ali mi to nije išlo najbolje jer nisam osjećala potrebu da napinjem. Tada je ušlo nekih 20 ljudi u salu i svi su čekali da porodim. Sjećam se samo neke plave žene koja mi se navalila na stomak i zamahnula glavom, kaže ne ide ovo. Onda se kod slijedećeg napona navalio moj cijenjeni doktor i istisnuo bebu. U 19.05 sam rodila svog sinčića što je totalno super, ne znaš bi li plakao ili se smijao. Nisam ga od panike ni čula kako plače, pa mi je žena koja je ležala na susjednom stlu rekla da ga ona čuje, Sve u svemu porod za poželjeti. Bilo je brzo i bez komplikacija, što je najvažnije.
Sada sam u 39. sedmici, termin mi je 11.01. i već 15 dana sam 1 cm otvorena, a ništa konkretno. Odavno me bole krsta, pri dnu stomaka koji se spustio odmah na početku devetog, svako par dana idem na ginekološki pregled, ctg i čekam. U suštini i ne znam kako izgledaju ti bolovi ili neki drugi simptomi. Ovo od prvog poroda sam već pozaboravljala, a i nisu nastupili spontano, već su bili izazvani. Priželjkujem da se ponovi prvi porod, ali sve je drugačije. 

(odgovor članu stella)
Neposredna veza do poruke: 13
   RE: vaše porođajna priča
5.1.2008 15:13:08   
Nadi
Meni je termin bio 10.04.2007
Noć 04.04 prolazila je nekako sporo. Ja koja sam uvijek dobro spavala pa čak i u trudnoći tu noć sam se budila svako pola sata. Osjećala sam neku nelagodu u stomaku. Oko pola pet ujutro pukao mi je vodenjak. Probudila sam supruga.  Nelagoda u stomaku se napokon počela manifestirati kao blaga bol koja se ciklično javljala na svakih pola sata.
Sačekali smo pola 8 i javili doktoru na Koševu koji mi je vodio trudnoću. Doktor je rekao da dođemo u 8 h. Pregladao me i sopštio da sam otvorena za jedan prst i da zbog opasnosti od infekcije trebam ostati u bolnici. Uključili su mi antibiotik. Bila sam u sobi sa još 5 žena. A kupatilo se dijeli sa skoro 30 žena. Tri sobe na jedno kupatilo.
Dan poslije ujutro oko 7 bol se počeo javljati na 5 minuta. Bila sam otvorena 3 prsta. U porodilište su me poslali oko 9 h. Suprug je odlučio biti sa mnom na porodu.
Žene sa kojima su partneri na porodu imaju odvojenu sobu pa nisam slušala jauke drugih porodilja. Uključili su mi infuziju. Suprug mi je masirao leđa, vlažnom maramicom brisao lice..., i bio je tu da zajedno podijelimo taj jedinstveni trenutak u životu, da zajednmo dočekamo rođenje naše male bebice. I tako kako se bol pojačavala pomislila sam da ustanem. Ponovo je bolilo. Probala sam da ćućnem. Ponovo je bolilo. Vratila sam se na stol. Babica me pregledala i rekla da se glavica spustila te da kreće druga faza poroda: faza istiskivanja bebe.
Beba je vrlo brzo izašla. Čula sam prvo njen plač. Suprug je prerezao pupčanu vrpcu i onda su mi je dali u ruke. Sva krpka, snažna, flektirana, ružičaste kože i zamazana krvlju bila je nešto najljepše što sam vidjela u svom životu.
Bebu su odnijeli da je okupaju i nahrane. Prethodno su i meni i njoj stavili identifikacijske narukvice. Placenta nije hjela da se porodi. Ispostavilo se da je jako srasla i da će me uspavati da urade lizu.
 Nakon lize, probudila sam se. Odveli su me na odjel sa porodiljama. Mirovala sam 2 h a onda su me sestre okupale, presvukle u čisto.
Sutra smo otišle kući.
I zato želim vam svima savjetovati da partneri budu sa vama na porodu, i osoblje se nekako u bolnici bolje ponaša prema vama a zajedno ste jači pa ni bol ne izgleda tako jaka.

(odgovor članu STUHA)
Neposredna veza do poruke: 14
   RE: vaše porođajna priča
5.1.2008 19:28:01   
BUBU
moj termin je bio 19.05.2006. O porodu uopće nisam razmišljala jer mi je prijateljica babica i ona me trebala porodit pa sam znala da će me paziti. 02.05. ujutro u pola 6 u krevetu sam osjetila da mi nešto curi, probudila muža i nazvala babicu. Spremili se i usput pokupili babicu jer je trebala ionako ići raditi, već prije 6 došli u bolnicu. Doktor me pregledao, skroz zatvorena, na ctg nema trudova, a vodenjak puknuo. Onda mi rekli da moram roditi u roku od 12 sati jer ćemo inače ja i beba dobiti infekciju, ako ne rodim idem na carski. Tad me uhvatila panika da ću se mučiti 12 sati pa će me onda rezat na stolu. Obavili pripremu za porođaj, dali mi drip da dobijem trudove i nakon 6 sati dripa bila otvorena samo 3 cm, moja babica svako malo zabrinuto dovodila doktore da me pogledaju. Tad su mi pojačali drip na maksimum, digli me sa stola i vodili po hodniku da lakše izdržim bolove, a bolilo je neopisivo bez prekida. U pola 6 naveče bila sam otvorena 8 prstiju i doktori odlučiše da me neće staviti na carski već da pokušamo prirodno. mučila se još sat i po. u 18h i 57 min nakon trećeg tiskanja, i reza rodila svog sinčića od 2980g i 49 cm. dali mi ga, zagrlila ga, onda ga odnijeli i zašili me. Nikakvu bol više nisam osjećala, bebi i meni davali antibiotike 7 dana. Maleni je bio u inkubatoru zbog jake žutice, i nakon toga nas pustili kući....

(odgovor članu Nadi)
Neposredna veza do poruke: 15
   RE: vaše porođajna priča
5.1.2008 19:45:57   
travnicanka
Cao svima!
Evo ja cu opisati svoj drugi porod koji je bio prije11 mjeseci.Prenijela sam 7 dana.Svaki dan poslije predvidjenog termina je bio pun iscekivanja i sati provedeni odgovarajuci na pozive rodbine i prijateljica.
Prve bolove sam dobila kasno u vece i trajali su dan i po.Posto mi je drugi porod mislila sam da ce to ici puno brze ali eto nije.U bolnicu sam dosla u jedan popodne.Bila sam otvorena 5 cm.i svi su me vec nakon sat vremena vidjeli sa bebom u ruci,ali nije bilo tako.Bolove sam imala koji nisu bili stalni.Citav dan sam provela zezajuci se sa muzem i otvorila sam se samo 1 cm.Oko 19 sati dobila sam jace bolove i otisla u bazen sa toplom vodom kako bi ih lakse podnosila.I zaista prijalo je nakon sat vremena probili su mi vodenjak i dobila sam prave kontrakcije.Nakon samo pola sata rodio se moj sin.Tezak 4200gr. i dug 53cm.Dobio je sve desetke.Prava momcina.Pukla sam macice,i usili mi jedan konac.Prenocila sam u bolnici vec sutradan pozelila da idem kuci.Kako smo se obadvoje dobro osjecali izisli smo kuci taj dan.
Sve u svemu,proslo je ok.
Prvi porod mi je bio jos laksi,i meni cesto prijateljice govore da je grehota da ostanem na dvoje djece kad imam zaista lagane porode.
POZDRAV

(odgovor članu BUBU)
Neposredna veza do poruke: 16
   RE: vaše porođajna priča
6.1.2008 23:08:47   
almai
meni je puno bilo laksi drugi porod od prvog.Stvar je samo za pozelit.
ujutro oko 7h osjetila sam neki pritisak u stomaku i znala sam da ce biti taj dan
i pravo se radovala posto sam 7dana prenijela.Odmah sam oprala kosu i izfenirala se
samo da nemislim na porod.Vec oko 14h su poceli bolovi,gdje sam se zatvorila u kupatilo i od silne muke generalno ga ocistila i nasminkala se.Nazvala sam muza da se malo pozuri sa posla
i kad je dosao prvo sto je rekao bilo je'jel se ti spremas u diskoteku ili u bolnicu?'user posted image
Ja jadnica sve sam zivo radila samo da nemislim na bolove.vec u 15i30h nisam mogla vise tako da sam se uputila u bolnicu.Doktorica kad me je pregledala bila sam 8cm otvorena i odmah nakon 15min.rodila sam predivnog user posted image ljubi ga majkauser posted image

(odgovor članu travnicanka)
Neposredna veza do poruke: 17
   RE: vaše porođajna priča
7.1.2008 11:51:20   
mirjana
Ja sam svoj porod opisala u forumu Trudnoca pod "Razgovori u 0cekivanju (djeteta)" pa koga interesuje prica o jednom jako teskom porodu nek procita
Pozdrav

(odgovor članu almai)
Neposredna veza do poruke: 18
   RE: vaše porođajna priča
7.1.2008 12:09:58   
makana
uoči poroda 13.11.2006. sve živo što je nosilo suknju oko mene gnjavila sam istim pitanjima kako je bilo, šta su osjetile, kako počinje, je li ih bilo strah...huh davila sam žene uprkos tome što sam čitala sve što mi je padalo pod ruku, pa čak i o tome (haman sam naučila na pamet) postupak kako da se porodite sami u situaciji da nema nikoga pored vas, a porod počne i ne možete otići u bolnicu (eto kakve sam ja sve crne situacije zamišljala hihihi)
od svega se najviše sjećam rečenice moje prijateljice da učim sve što znam i da se ništa ne bojim jer dijete izaći mora
te onoga što mi je rekla moja mama - da je s prvim djetetom tj mojom starijom sestrom ništa nije bilo strah jer nije znala šta je čeka, a sa mnom i sa mlađom sestrom jeste
e pa to je zaista tako, bilo mi je lakše jer nisam znala kako je to ustvari, sad već ...huh....huh...želim drugo i hoću akbgd i nadam se da će biti dobro, ali pokušavam sve one slike s poroda potisnuti duboko
kada čujem kako su neke žene prošle ja kažem super sam hvala bogu, ali nikada više ne bih dala da mi isprovociraju porod i sada mogu da napipam mjesto - tačku na sredini stomaka gdje je počinjao bol koji se razlivao cijelim tijelom, činilo mi se kao vječnost i poslije poroda onih prvih 15 dana mislila sam da više nikada u životu neću moći sjesti kako treba
ali, drage moje sve to prođe i dođe na svoje
legla sam u krevet u 11, a almedina se nakon tri tiska u sali rodila naveče, deset minuta prije 20 sati, od tog momenta samo sma čekala kada ću je dobiti u ruke i ništa više nije bilo važno 

_____________________________

strpljen - spasen

(odgovor članu mirjana)
Neposredna veza do poruke: 19
   RE: vaše porođajna priča
7.1.2008 12:13:34   
travnicanka
Makana zar ne dobijes odma bebu na prsa?

(odgovor članu makana)
Neposredna veza do poruke: 20
   RE: vaše porođajna priča
8.1.2008 23:30:20   
almai
Draga Alma nije ovo zapad da ti daju odmah
bebu jedino mozda u Sarajevu.U Travniku sam ja rodila
prvo dijete i znas kako su odvratni ma to je uzas jedan.Ja na stolu se poradam a babica pise poruku na tel. i kad je vidjela da je glava na pola izisla onda me jos i napade sto ne vicem da dobijam napone a ja jadnica nemam pojma ni ocemu a jos me neki strah savlado.Porodila me je u 20i15h i smjestila u neku sobu gdje zive duse nije bilo i tek ujutro u 5h su mi je donijeli.To mi je bila najduza noc u zivotu zedna,umorna,iscrpljena,radoznala kakva je beba a nigdje nikoga ni da poviri.Nasi doktori gori su nego mesari jer se odvratno ponasaju prema pacijentima mozda ima neki izuzetak ali ja ga nepoznajem.

(odgovor članu travnicanka)
Neposredna veza do poruke: 21
   RE: vaše porođajna priča
8.1.2008 23:52:58   
Suncica*
Mada ne volim da se secam, ali ispricat cu vam. 26.07.2006. krenem sa Draganom da kupimo plafonjere za predsoblje. Na pola puta meni tek nesto pocne da curka niz noge. Ja posto zadnjih 15 dana pred porodjaj nisam mogla da kontrolisem mokrenje kazem njemu da sam se upiskila. A covek pocne da se valja od smeha, ja se naljutim i dodjem kuci. Za 10-tak minuta ponovo ista stvar. Sednemo u auto i u bolnicu. Pregleda me dezurni lekar i kaze da je vodenjak poceo da puca. Odmah su me klistirali i prikljucili na indukciju. Samnom u sobi su lezale jos dve zene. Nisam imala nikakve bolove dok nije dosao jedan magarac od doktora(ispricat cu vam zasto je magarac) i probusio mi vodenjak. Nakon pola sata poceli su bolovi. Posto sam isla u skolicu za trudnice znala sam metode disanja, pa sam lakse podnosila. Kako je koji doktor nailazio gurali su mi ruku, a meni se bolovi pojacavali. Te zene sto su lezale do mene su otisle u porodjajnu salu, tako da sam ostala sama. Kako je vreme odmicalo bolovi su postajali sve jaci. Odjednom sam shvatila da lezim u ogromnoj lokvi krvi i pri svakom mom pokretu krv je sljapkala ispod mene. Kakve sam bolove imala da sam padala u nesvest, dolazila sebi, povracala zuc, a nikoga nije bilo da me obidje. Bila sam prikljucena na CTG i od nekog momenta nisam vise cula otkucaje srca moje bebe. Ta agonija je trajala do 20.50 navece, kada je sasvim slucajno naisao neki doktor, priblizio mi se i stao. Ja sam bila sva ispovracana, krvava, oznojana..grozna. Odmah je covek uzeo mobilni i pozvao drugog lekara koji je bio primarius na patoloskoj ginekologiji. Covek je dosao, pregledao me, ustanovio da sam otvorena dva prsta, a lezala sam na indukciji 10 sati, a beba se nije spustila ni milimetar. Odmah nastaje panika, ko je to uradio zeni i javi se taj mladi doktor(magarac). On je pored vodenjaka zakacio jos nesto i ja da sam krvarila jos pola sata ne bi ostala ziva. Samo sto ga razapeli nisu na licu mesta. Odmah carski rez i ja pitam sta ce biti sa bebom. Nikada necu zaboraviti ovu recenicu:"Dete moje, brini se ti za sebe, bice beba jos u tvom zivotu". I cega se sledece secam, jeste da lezim u sobi i sestra me pita da li znam sta sam rodila. Posle sam saznala da je dolazila moja doktorka koja mi je vodila trudnocu, ali joj nisu dali da udje.
I sada kada se setim toga svega, dodje mi da vristim, ali u toku tog dana glasa nisam pustila. Taj dr. Ilic koji je dosao i koji je uradio carski me molio da se derem, da se osvestim, ali ja prosto nisam mogla..
Eto drage moje, bilo jednom i ne ponovilo se..I svaki put kada pogledam moju Lorenu zahvalim Bogu sto je imam, nosila sam je devet meseci, jedva cekala da se rodi, a mogla sam tako lako da je izgubim..

(odgovor članu almai)
Neposredna veza do poruke: 22
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 0:06:54   
Alex
Nisu bolji ni drugdje,jer je njima rutina ono što je nama SVE NA SVIJETU.Nama je porod,odnosno dolazak na svijet naše dječice važna,ako ne i najvažnija u životu,a njima je do svega više,jedino ako nije život u pitanju.Ali Bog nas čuva.Pamtim da sam na prvom porodu poskakivala na stolu kao da me je struja tresla,ali zato što sam bila izmučena bolovima koji su dugo trajali,a nisam mogla da se otvorim.Da bi se porođaj brže završio, izrezali su me kao dušmani.Hej žene,kuda dalje kad je doktor da bi me uštopao,sjeo na stolicu,upalio lampu,stavio naočale i kao da šije običnu ponjavu,počeo da krpi,zamislite 45 min.I na kraju riječi " eto te ko nova"

(odgovor članu almai)
Neposredna veza do poruke: 23
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 12:00:33   
travnicanka
O boze kad citam ovakva iskustva bas se zgrozim na taj nas mentalitet i na tu hladnokrvnost nasi doktora.Ja sta god da pocnem pricati moram se vracati na ovu ovdje zemlju gdje ja zivim.
Recimo za ovo sto je Suncica pretrpila neko bi ovdje odlezao u zatvoru.Prosto je nemoguce da se nesto takvo desi.Ljudi bukvalno bdiju nad pacijenticama pocevsi od njegovateljica koje dolaze svaki sat i pitaju trebali neki sendvic,nesto za piti pa do primarijusa koji dodju predstave se i ohrabre te da jednostavno strah nestane.Biras kako ces se poroditi u vodi,lezeci,stojeci ja sam naprimjer Adia rodila na koljenima.Nemogu opisati kako je taj polozaj dobar za roditi,nakon tri jake kontrakcije djete je vec izislo.Ja sam bila sva u krvi,noge katastrofa a sestre se sa mnom  sale i kazu"ovo ti je dobra prilika da ti neko pere noge".Ko bi u nasim bolnicama tako nesto pustio.Nasim sestrama je mrsko ono sto moraju a kamoli ovakvo nesto.
Klizma je ovdje proslost.Niko te ne muci i ne klistrira jednostavno sve ti puste na volju i neka se odvija prirodno.Ja neznam sta je greska sa tim nasim narodom pa sta su ovi ovdje bolji  od nas,jednostavno ne razumijem da tolika razlika medju ljudima moze biti.Vjerovatno je u pitanju neuredjen sistem tih balkanskih drzava i bahatost naroda.
A bit ce valjda bolje,gore nemoze!!!!
Pozdrav!!!

(odgovor članu Alex)
Neposredna veza do poruke: 24
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 12:08:12   
D_K
Draga suncice - katastrofa. To je tako potresno - ne ponovilo se..
Bozija je volja da ste obje zive i zdrave..

(odgovor članu Suncica*)
Neposredna veza do poruke: 25
Stranica:   [1] 2 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: [1] 2 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *