emma.L
|
A kao što Skvo reče, ja sam bila jedinica, navikla sam sama, dugo prije braka živjela sama, pa u braku s mužem imala svoje ćeifove i sve je to divno. Ali djetinjstvo solo ne bih željela za moju Emu, pa makar to mene deranžiralo ne znam kako. I danas nemam mamu, tata je star i bolestan, za par godina ni njega nema... Divno je imati svoju obitelj, ali i brata ili sestru jer je to za cijeli život podrška (makar nekada i nema nekog slaganja, druženja i sl.).
A što se tiče djece i izdržavanja s njima - neka mi je Bog na pomoći, jer ja imam problem sa bebama  (ostarilo se ipak i nema se baš toliko živaca). MM i ja već pregovaramo tko će s Emom, a tko oko bebe, pa ja onda to predstavim kao "ja ću sigurno morati sa Emily da joj ne bi zafalila mama i da ne bude ljubomore, a ti oko bebija sve osim hranjenja" . Čak i kad sam svoje odgojila ne mogu se složiti da su bebe uvijek divne. Nemaš povratnu informaciju, ne razumiješ ih, žao ti ih je ako im nešto fali a nagađaš kako im pomoći... OK, divno mirišu i slatki su, ali ja sam isto više za ove od godinu naviše i jedino to mi je malo frkovito. A ostalo - trudnoća, porod, odgoj poslije kad ih postaviš na noge, to mi je sve super!
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|
Ali ne odustajemo
opet moram reci da si mi be bas obradovala .... 
za ekskurziju u Mađarskoj 
Odštampaj
