|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  1 [2] 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 12:09:09   
Blue rose RR
Uz dužno poštovanje, neko reče da doktori pristupaju svome poslu rutinski...nisu samo doktori takvi, svi smo mi rutinaši u svome poslu, i svi treba da pristupimo, bilo šta da radimo, kao da je to jedini slučaj, kao da ništa i niko prije, niti poslije će biti.
I tek onda ćemo pridavati bitnu pažnju čemu god pristupamo/radimo.

A doduše kakav narod, takva joj i država.

(odgovor članu travnicanka)
Neposredna veza do poruke: 26
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 12:17:38   
travnicanka
E dobro si rekla...ma tuga jedna...mi smo u biti jako vrijedan i pametan narod.Nismo zasluzili to sto nam se desava ali sta bi to je jaca sila.
Kad vidim ovdje ove kurde,somalijce,arape dosli iz pustinja i oni se sad nesto dizu.......a ovi svedi nas svrstaju u isti kos.Ako kazes da si musliman to je njima isto kao da si i arap.....a bogami nije...arapi su jako cudan narod...i mi se bosanci ubismo dokazivajuci da smo mi imali dobar zivot prije rata....obicno spominjemo bivsu jugu i tita kojeg zna cijeli svijet!!!!

Sta nam uradise od onakve drzave...crkli dabogda!!!!
Omosmo mi sa teme...izvinite hanume!!!!!

(odgovor članu Blue rose RR)
Neposredna veza do poruke: 27
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 13:10:31   
Nadi
Draga Sunčice tako je potresna tvoja priča. Ali hvala Bogu pa imaš to malo Sunce da te sada grije i nikom ga nedaj.
Ja se slažem sa maryam aminom da u bilo kojoj oblasti života i rada ima ljudi koji stvari rade rutinski, bez unošenja ni mozga, a ni emocija, a ni savjesti.

Ja sam imala sreću da je suprug u medicinskim vodama i znao je puno ljudi. Kad sam došla na Kliniku imala sam hiljadu preporuka, stalno su urgirali za mene da me pripaze. A posebno je potrebno urgirati da te sestre pripaze. Moj doktor koji mi je vodio trudnoću i koji me je porodio je bio pravo zlato ali za sve druge trebale su preporuke.
Ja nosim lično pozitivno iskustvo ali bi trebalo da ga sve žene imaju i da im ne trebaju preporuke.

(odgovor članu travnicanka)
Neposredna veza do poruke: 28
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 13:51:58   
M kao Mama
Drage moje mamice, od danas ću biti i ja redovna, pa ćemo razmjenjivati iskustva. Na početku puno da pozdravim sve mame, a posebno moju dragu drugarivu, pod nik nejmom makana.
Ona ovu priču zna napamet i molim je za strpljenje.
Moja draga Lajla na svijet je došla 1.februara 2007. godine u četvrtak, ujutro u 10.45. DA NIJE BILO DOKTORA SALKE MAŠIĆA IZ BOLNICE DR. ABDULAH NAKAŠ, PITANJE JE DA LI BI JE OVO SAD PISALA, A VI ČITALE. UPRAVO TAKO. no krenimo redom.
termin za moj porod bio je 18. februar, što sam saznala one noći kada sam primljena u bolnivu, a do tada su mi govorili ako bude sreće da ću na Valentinovo suprugu pokloniti najljepši poklon. ALi LAjla dođe 1. februara.
Budući da sam zadnje trudničke dane provodila kući, u utorak u toku noći dobila sam bolove koji su bili u razmaku od 20 minuta. Kako sam redovno išla na prihofizičke pripreme za trudnice ŠTO BI PREPORUČILA SVAKOJ TRUDNICI, znala sam da ću uskoro i prije vremena postati mama. Radovala sam se tom trenutku. Svanulo je jutro i ja sam suprugu rekla da će me uskoro voditi u porodilište. NAžalost, kao prvorotka mislila sam da će ići sve mnogo brže. On se samo nasmijao. Ostala sam sama kući i bilo me je strah. Lijepo sam se spremila i sa bolovima koji su bili spali na 7 minuta krenula sam iz Novog Grada u Stari Grad. da skratim, navečer su trudovi spali na pet minuta i u razgovoru sa jednom doktoricom koja je pedijatar, kazala mi je da hitno idem u porodilište. Krenula sam i primio me je dr. Bečiragić. To nikada sebi neću oprostiti što me je ubijednio da otvorena dva prsta ostanem u porodilištu. Mom suprugu je "obečao" da ću ja biti "gotova" do jedan sat iz ponoći. Drage moje ja sam sa stomakom i bolovima dočekala jutro i vizitu u kojoj je došao moj dr. Mašić. To jutro 1. 02.2007. trebala sam ići kod njega na kontrolu, a došla sam mu na sto. Kada je vidio kakva sam iscrpljenja i da se nikako ne otvaram, a beba hoće vanka, sav sluđen je upitao dotičnog kolegu zašto mi nije probio vodenjak i dao infuzion. On se pravdao, a u tom momentu u sobu je ušla dr. Jasna Gutić, šefica odjela koja je kazala da sam ja za sale i carskog reza. Moj doktor je kazao da bi on ipak pokušao prirodno. Tako je i bilo, nakon što mi je sestra pukla vodenjak i uključila infuziju, a zaboravila sam vam reći da se Bečiragić sjetio da mi da trodon pred vizitu, kako bi mi ubrzao otvaranje i intenzitet bolova kako bi sebe oprao što me pustio da se na suho porađam 12 sati, nije prošlo više od pola sata, možda 45 minuta, doktor mi je rekao da je beba krenula. Na svojim nogama otišla sam do sale. Tada sam se sjetila riječi moje drage makane koja mi je rekla, alma kada kreneš u salu, znaj da je blizu kraj. Tako je i bilo, ušla sam u salu, gdje sam ugledala supruga, poletila na sto, sva srećna, dala tri napona i Lajla je zavrištala i digla u vis svojih desetak prstića. To je moja priča, sve u svemu prošla sam dobro zahvaljujući strućnosti i brzini dr. Mašića. Neki dan sam ga srela i kazala da ću roditi 10 djece, ako će me on porađati.

(odgovor članu D_K)
Neposredna veza do poruke: 29
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 13:58:54   
Blue rose RR
IDIOTI.

A tebi draga moja...svaka čast...poslije tih bolova ..još 10 - toro djece.
UHHHH.

(odgovor članu M kao Mama)
Neposredna veza do poruke: 30
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 14:22:11   
D_K
Pozdrav mama alma. Hm - imam donekle slicno iskustvo. Dr. Beciragic je i mene primio u bolnicu kad mi je pukao vodenjak a nisam imala nikakvih bolova - znaci trudovi nisu poceli. Ukljucio mi je one indukcije i tako, dodje pogleda kaze ide, ide - samo tako. Trudovi udaraju, beba se ne mice a on samo govori ide, ide. Dok nije dosla doktorica Aida i odmah iskljucila indukciju (da ne muci bebi ni mene), pogledala bebu na UZ i predlozila mi carski - sto sam ja i prihvatila.
A dr. Masic je jedno zlato od covjeka - to sam vidjela dok sam lezala u bolnici i hvale ga mnoge zene koje je porodio..

(odgovor članu M kao Mama)
Neposredna veza do poruke: 31
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 14:35:39   
M kao Mama
drage, moje dr. bečiragić i slični njemu trebali bi biti tema ne ovog foruma nego tačka pod brojem jedan kod Udrugle ljekara. Od žena koje su ležale u bolnici naslušala sam se svega i svačega, do toga da žena prima kada je dežurni, u većernjem terminu i naplačuje pregled po 20 KM. Ne znam kakve su to jadnice, kada se puste onakvom jadniku u ruke. Ja sam rekla, ne daj bože drugi put bi se i kući porodila, al on me nevidio.

(odgovor članu D_K)
Neposredna veza do poruke: 32
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 14:47:29   
makana
hehhehe
zaboravila si da sam ja jedna od tih "jadnica"
moj dr otišao na godišnji i ja kad došla na kontrolu on me ostavio da se porađam, ne mogu duše griješiti stvarno mi se čovjek ništa nije zamjerio, ali ako je očekivao "nagradu" grdno se razočarao
moja je greška što sam ostala i što mi je uključena indukcija
ali hvala dragom alahu pa je sve uredio kako treba i porod prošao bez problema
ja rijetko i spominjem dr. bećiragića, meni je bila glavna babica binasa i sestra amra, te žene bih izljubila na ulici da ih sretnem user posted image
tako da drage moje user posted image  znate u koga ćete samo da se uzdate, idite na vježbe i pripremite se jer ostalo je sve u božijim rukama pa sve da je oko vas stotinu ljekara i babica

_____________________________

strpljen - spasen

(odgovor članu M kao Mama)
Neposredna veza do poruke: 33
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 14:59:31   
M kao Mama
slusaj me dobro frendice, nisam ja mislila na žene koje dobiju bolove ili slično, nego na one koje idu na redovne kontrole kod njega i to nakon 20 h, jeli ti sada išta jasnije.

(odgovor članu makana)
Neposredna veza do poruke: 34
   RE: vaše porođajna priča
9.1.2008 15:01:30   
makana
aaaaaaaaaa
jeste
nisam znala za to!
pa njih treba namlatiti, on tu nije ništa kriv


_____________________________

strpljen - spasen

(odgovor članu M kao Mama)
Neposredna veza do poruke: 35
   RE: vaše porođajna priča
26.2.2008 8:09:51   
ebru
Evo i moje price s poroda.
Termin je bio 20.12.2007 medjutim 11.12 sam ustala nesto ranije oko 7 sati ujutro i osjecala sam se "cudno"svakih pola sata u wc,reko sta je ovo!!!?Tu je i mama bila i moj muz napravili smo kafu popili mene nesto sve ko steze dole.Reko hajd nista.Mama moja kaze hajmo mi u bolnicu ti ces se porodit.Ma ja se samo nasmijala na to.To "stezanje"je ucestalo svakih 20 minuta i prelazilo u bol.Pocelo je bolit tako da sam se pocela preznojavat .Stvari za bolnicu su vec odavno bile spremne i oko 12 sati stigli smo u bolnicu.Prime oni mene,ono ispitivanje odkad su bolovi  poceli,kad je termin itd.I odma u sobu za poradjdanje.Prikljuce mi ono za CTG-valjda da vide otkucaje srca u bebe.Bolovi su ucestali i postajali sve jaci.Samnom je bila jedna od babica koja mi je dodavala vodu,jer mi se grlo susilo,a druga me masirala po krstima.E onda sam ustala i babica mi je rekla da malo hodam i da radim vjezbe sa konopcem.Uhvatim se ja za onaj konopac i sad treba da radim cucnjeve,uradila ja jedan nemoze vise,tjelo vec klonulo.Vrate me na krevet,i ponovo isto prikljuce CTG,ma mene jos vise boli sad svako par minuta.Tu je jos bio mm i moja mama.oko15 do 1 mm je otisao na posao.Mama je ostala samnom.
Sve vrijeme dok su bolovi trajali mislila sam o savjetu svoje mame "nemoj se napinjat dok ono stvarno ne moras",i tako je i bilo,Cuvala sam snagu jer sam znala sta me ceka.
E onda je pocela prava vriska,grlo mi se osusilo hocu trazim vode,a nemogu moram vristat.Onda je dosla i glavna babica( koja me porodila).Ova druga govori disi na nos izdisi na usta,ma ja nista nemogu.Samo sto sam mogla to je da trazim nesto protiv bolova.Donijeli su inekciju protiv bolova,ali mi je nisu uspjeli dat,infuziju su mi stavili koju sam odma pokidala,kaze ova babica digni noge i guraj -jedan napon bebina glava izasla i vodenjak puko,drugi napon beba vec napolju.Odma je beba moja zaplakala a ja se ko malo pridigla da vidim kakva je,i sad ova babica sto me porodila dala mojoj mami da presjece pupak.Beba se rodila u 1,19 minuta
Odma su je zamotali u peskir i stavili meni na grudi.Onda je jedna od sestara promjenila posteljinu utom je dosao i moj doktor koji mi je vodio trudnocu da mi cestita.Onda smo ja i mama ostale same u sobi sa bebicom...taj dan bas nikad necu zaboravit.Beba je bila teska 3,610 grama i duga 55 cm
Nakon dva sata otisla sam u svoju sobu u kojoj sam ostala 3 dana
 




_____________________________

MONIKA 11.12.2007
Jeder Mensch begegnet einmal dem Menschen seines lebens,aber nur wenige erkennen ihn rechzeitg!
http://www.youtube.com/watch?v=P6WlXmHrnyU

(odgovor članu makana)
Neposredna veza do poruke: 36
   RE: vaše porođajna priča
26.2.2008 9:26:46   
budućamama
bravo za obe mame! user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Una 18.10.2009.
Azra 05.08.2013.
_____________________________

Ako želiš dugu, prvo se moraš pomiriti s kišom....

(odgovor članu ebru)
Neposredna veza do poruke: 37
   RE: vaše porođajna priča
27.2.2008 10:25:17   
amdi
Eh, evo i moje price. Naime, moja prva beba trebala se roditi 17.3.2005. Kako se blizio termin, tako su ucestaliji bili pregledi, svaka 2-3 dana. I to svaki put mi je dr.govorio "eto samo sto nisi". Mozete misliti kako to utice na trudnicu koja je pred porodom, ionako je nervozna, jedva ceka da to prodje a u isto vrijeme je strah. Medjutim, meni se to oduzilo, 5 dana sam prenijela ko 5 godina. I taj dan dosla sam na pregled(22.3.) ujutro u 9 h. Doktor je odlucio da indukuje porodjaj. Koja sam budala ja, ko da je 5 dana nasto puno, ali eto...Poslao me je na porodiljski odjel,kaze eto sacu ja doci...A u meni nervoza...U 11h jedan drugi dr. koji je bio u dezuri probio mi je vodenjak i dali su mi infuziju., tako da se nisam mogla micati sa kreveta...uzas...Odmah su pocele kontrakcije na 5 minuta,isprva ne tako jake, ali vec u 1h znam da sam se previjala od bolova...i to svake 2-3min. Sjecam se dobro jer sam mjerila po uputi doktora. U neko doba dosao je i moj dr.i sve govorio sace,sace...A ja onako sva znojna,nIkakva, vicem mu...VODI ME VISE U SALU!!! NEMOGU VISE!!! Koliko li su puta samo to culi od porodilje, i naravno okrene se i ode...I ti bolovi su trajali sve do 11 navece,dakle punih 12sati. Moj doktor je u medjuvremenu otisao nije mogao cekati i dosao je u dezuru dr.Puzic koji me i porodio. Kada je vidio kakva je situacija, naime beba je bila jos uvijek visoko, (dakle uopste nije bilo vrijeme za porod) rekao mi je da se pocnem napinjati i naredio sestri da spremi salu. Vratio se poslije nekog vremena, pogledao me i kaze"moracemo vakumom a ako ne uspije sekcijom". Odveli su me u salu,gdje sam ugledala mm...Tad mi je vec bilo lakse...Porod je zavrsen za 5 min.doduse vakumom, ali na svijet je dosao moj preslatki Amar...Premda kazu da se porod brzo zaboravi ipak je to je traumaticno iskustvo za majku, ovim ne zelim da preplasim buduce mame, vec da ih upozorim da budu na sve spremne.
A taj dr. koji mi je vodio trudnocu je dr.Masic i moram da kazem da je on super ovako, ulijeva ti pouzdanje, ali me je zeznuo do bola.

_____________________________

veliki 22.3.2005
mala 17.7.2007

(odgovor članu budućamama)
Neposredna veza do poruke: 38
   RE: vaša porođajna priča
29.3.2008 9:30:12   
irmma
"Kako je na svijet dosla nasa Nahla"   user posted image

Iskustvo poradjanja je tesko opisati, individualno, lijepo i tesko na svoj nacin, ali vrijedi user posted image .
Tokom cijele trudnoce, kao i vecina sadasnjih i buducih majki, razmisljala sam o svemu i svacemu, pa tako i porodu. Protivnik sam carskog reza, tako da sam se iskreno nadala da cu se poroditi prirodnim putem, te nisam doktoru koji mi je vodio trudnocu ni postavljala pitanja o tome. Nisam imala strah od bolova, niti od bilo cega sto se tice mene, bojala sam se samo za bebu i za njeno zdravlje. Nisam dozvolila da mi bilo ko unese strah i ruzne misli u razmisljanja, te sam s nestrpljivoscu iscekivala termin poroda. Najteze mi je bilo u posljednjih 15-ak dana pred porod, ali psihicki. Iscekivanje, iscekivanje ... Svaki dan isti, a ne znas sta ces. Termin za porod bio je 23.03.2008., a ja sam se potajno nadala da ce to biti koji dan prije. Tako je i bilo.
Sa suprugom sam 15.03. cijeli dan setala ne razmisljajuci da bi to moglo isprovocirati kontrakcije, iako sam znala za taj podatak, da bi me 16.03. u 6 ujutro probudio jaci bol u donjem dijelu trbuha, slican menstruacionim bolovima. Probudila sam supruga, on se malo uznemirio. To se ponovilo u 7, a ja sam pomislila da su to lazne kontrakcije i nastavila lezati razmisljajuci sta ce dalje biti. Ponovilo se opet u 9. On je morao na put, ispratila sam ga i cekala ... Malo sam razgovarala sa zenicama na forumu, trazila savjete, ali ipak nisam otisla u bolnicu, jer sam i dalje smatrala da su to lazne kontrakcije, javljaju se u nejednakim intervalima, razlicitog trajanja i intenziteta, sluzno krvavi cep se nije pojavio. Prosetala sam kratko s mamom, odspavala i u toku popodnevnog sna u dva navrata osjetila iste tegobe. Peglala sam jos neku baby garderobicu, pregledala stvari koje cu ponijeti, napravila spisak sta trebaju kupiti kad se porodim, i tako je dosla ponoc. U medjuvremenu sam jos 4-5 puta imala bolove. Nisam mogla spavati, bolovi su se javljali svakih 10 minuta, ali nisu bili tako strasni. U 2 sata sam nazvala porodiliste, i rekli su mi da dodjem zbog bebe i CTG-a, a ja sam se dvoumila, jer sam znala da moj doktor nije dezurni i da dolazi tek ujutro u 7. Sve sam se nadala da cu izdrzati do tada. Medjutim, strah za bebu je pobijedio i otisla sam u bolnicu. Bila sam otvorena dva komotna prsta, i dezurni doktor mi je rekao da setam do ujutro. Ja sam u intervalima izmedju kontrakcija pokusavala po malo odspavati i tako sam docekala 6 sati i stala na prozor, cekajuci svog doktora. Pojavio se user posted image , sunce me je obasjalo. Odmah je dosao da me vidi i rekao da ce me pregledati poslije vizite. Nikad vizite, a bolovi sve ucestaliji. U 9 me zovu, idem u salu. Dolaze i moji, donose mi sok i jabuke, pitaju sta ima. Reko´: "Idem u salu",a oni u cudu. Odmah sam legla na sto, prikljucena na CTG, pregled pokazao da sam otvorena za malo veci dlan i prokinuli su mi vodenjak. Komentar dr : "Dobro ti to trpis, sacekacemo jos malo." Oko mene babica, doktorica na stazu, ostale sestre, a bolovi na 5-6 minuta. Znojim se, povraca mi se, ali trpim. Babica mi je izmasirala grlic, pitam je :"Hocu li do 11?", a ona ne zna sta da kaze. 10 sati, dolazi dr, ukljucuju mi Ergometrin (drip) i pocinje najgori dio ovog cina. Povracam u dva navrata, znojim se, kvase mi lice, usta, derem se u par navrata tokom kontrakcija. Dolazi i moja najbolja prijateljica da me vidi, a ja se derem i masem joj sa porodjajnog stola. Mozda je ukupno bilo 6-8 jakih kontrakcija u 50-ak minuta. Eto doktora opet, kaze mi da podignem noge i drzim se za koljena, a ja nemam snage. Odjednom svo osoblje rodilista se naslo ispred mene, bodre me i hrabre, kao na filmovima. Bol je krenuo, duboko sam udahnula, zatvorila oci, napela se koliko god sam mogla, sestre su mi drzale noge i tacno u 11 sati Nahla je zaplakala. Bila sam iznenadjena brzinom kojom je moja beba napustila svoj vodeni svijet, dali su mi je da je poljubim i poslijeporodjajni postupak je krenuo. Posteljica, sivanje, lezanje u sali, odlazak u sobu. Sve je tako brzo proslo, a ja sam cekala da mi donesu moju bebu.
Neizmjerno sam zahvalna prvo, doktoru koji mi je vodio trudnocu, a zatim osoblju rodilista i svim ostalim koji su i u mislima bili sa mnom.
Sada sam mama, imam kraj sebe neprocijenjivo bogatstvo i zelim svakoj zeni, buducoj majci da cin poroda dozivi na ovakav ili makar slican nacin.


_____________________________

Irmma

(odgovor članu amdi)
Neposredna veza do poruke: 39
   RE: vaša porođajna priča
29.3.2008 9:54:53   
Anoniman
svaka cast na hrabrosti i snazi.. hvala ti puno sto si sa nama podijelia ovu prelijepu pricu, tako fino napisanu... evo jos uvijek placem ko beba user posted image user posted image user posted image

ljubim te puno, i tebe i tvoje malo pile user posted image user posted image
cmok

(odgovor članu irmma)
  Neposredna veza do poruke: 40
   RE: vaša porođajna priča
29.3.2008 10:51:14   
akica b
EVO DA I JA ISPRICAM SVOJU PRICU...
UJUTRO U 11 ME PROBUDILA BOL DA MORAM ICI U WC..I TAKO VAM JA ODEM I BOGA MI SE ZADRZIM PODUGO A BOL KO PRODJE...MALO POSLIJE,NAPRAVIM JA SEBI KAFU I POLAKO PIJUCAM KAD ONO OPET ISTA BOL..JOJ ,JA OPET U WC I OPET ISTO...VRATIM SE I NASTAVIM PITI KAFU.POCNE ME NESTO KO MALO ZIGATI U STOMAKU I LEDJIMA..MA JA SAMA SEBI GOVORIM NIJE TO TO JER MI NIJE TERMIN(TERMIN JE BIO POCETKOM JANUARA)..I TAKO MOZDA 7-8 PUTA SAM JA ISLA U WC(ORGANIZAM SE PRIPREMA ZA POROD,CISCENJE) SA MALOM BOLOVIM..NAVECE U 8 SATI SE CUJEM SA MUZEM I KAZEM DA ME TO KO NESTO BOLI(A MUZ NIJE TU,RADI U AFGANISTANU,TREBAO DOCI 5.1)I ON ME NATJERA DA ODEM SAMO DA SE PREGLEDAM DA VIDIMO STA JE??? I JA SE TAKO SPREMIM,OBUCEM SJEDNEM SAMA U AUTO I GORE NA KOSEVO(PONAVLJAM,BOLILO JE ALI NE STALNO I CESTO I NE TOLIKO MNOGO KAKO ZNA DA BOLI)..DOSLA JA GORE,NIGDJE NIKOGA..PRAZNA BOLNICA.PRIMI ME DOKTOR ASOTIC,PREGLEDA ME I KAZE DA SAM OTVORENA 8 PRSTIJU...OBRACA SE ONOJ TAMO SESTRICI I KAZE HAJMO KLISTIRANJE ,CTG I U SALU....A JA,JA NECU DA SE PORODIM..NECU DA SAM SAMA...I TAKO JA U SALU USLA U 20 DO 9 I IZASLA IZ SALE U 20 DO 10...MALO MI JE UBRZANA BOL DA SE JOS KAO OTVORIM TA DVA PRSTA I STVARNO JE BILO VEOMA BRZO..MALO SE ME IZREZALI I VISE SE ZADRZAO NA SIVANJU NEGO DOK SAM SE PORADJALA ALI ETO,PRODJE I TO....
UGLAVNOM,TEK KAD SE SVE ZAVRSILO,UZELA SAM TELEFON I NAZVALA PRVO MUZA..PLAKALI SMO ZAJEDNO ..PRVO OD SRECE,STO SAM SE PORODILA,STO JE SVE DOBRO PROSLO,PA ONDA OD TUGE...OD TUGE STO NIJE PORED MENE,DA ME ZAGRLI,POLJUBI I DA VIDI TO MALENO PILE,NASE BLAGO......POSLIJE SAM JAVILA MOJIM RODITELJIMA I ONI SU DOSLI PO MENE U BOLNICU....UZ JE STIGAO ODMAH SUTRADAN PRVIM LETOM KOJI JE UHVATIO...
ETO,TO JE MOJA PRICA...

(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 41
   RE: vaša porođajna priča
3.4.2008 16:38:17   
Sonja
ah drage moje mamice citam redovno vase price i svaki put se rasplacem na kraju...
svaka vam cast....user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image


_____________________________

Adin- 1.5. 2009
07:30h 3500g 55cm
pile moje pametno

Arian- 8.12.2011 - 29.03.2012 :(((
17:00h 4000g 55 cm
Smjesko moj uvijek ces biti moj ponos,moj borac i moja najveca ljubav

Darian 27.05.2013
16:40h 4150g 56cm
Nase sunce

(odgovor članu akica b)
Neposredna veza do poruke: 42
   RE: vaša porođajna priča
29.4.2008 21:44:00   
Amrino
Nikome nista nisam platila, nisam trazila nikakvu stelu i nisam insistirala na tome da mi trudnocu vodi samo jedan doktor. Na samom pocetku trudnoce odlucila sam da cu se potruditi da budem sto smirenija i da se oko tih stvari necu previse zamarati- te da je najbolje pustiti da sve ide svojim, prirodnim tokom. Mnogo sam citala i informisala se i zakljucila da je tako najbolje. S muzem sam se odmah dogovorila da ni u jednom tenutku necemo panicariti- a da kada taj dan D dodje da nikome nista ne govori. Mojima- da se ne bi sikirali a njegovim- jer su ogromni panicari.
Termin  mi je bio 21.12.2007. mada smatram da je termin upravo onda kada se porodite (bez izazivanja) i da je nesto tako nemoguce izracunatii  nekom matematickom operacijom. Po tom doktorskom zargonu- prenjela sam 8 dana- i tu zadnju sedmicu svi su mi se „natovarili“ bezbrojnim „kad ces“ i „jesi li“ ali ja sam nekako ostala smirena. Odbila sam bilo kakvu mogucnost namjernog izazivanja porodjaja, isla na ctg svaki drugi dan i strpljivo cekala. Muz i ja smo uspjeli do zadnjeg dana ostati potpuno cool. 28.12. sam ustala oko 9 ujutro i odmah sam shvatila da se nesto desava. U WC-u sam vidjela da mi je izasao sluzni cep i na ustima mi se pojavio onaj blesavi kez...pocelo je pocelo.user posted image Obukla sam se, doruckovala, sredila kucu (mi zene smo ponekad stvarno kriticne user posted image ) i oko pola 12 krenula u bolnicu. Taj dan sam ionako u 12 bila narucena na redovni pregled. Nakon pregleda- nista. Bila sam otvorena tek jedan prst. Vratila sam se kuci. Pregled je bio odvratno bolan i njegove posljedice sam osjecala cijeli dan. Oko 20. sati neugoda i bol su se pojacavali ali sam i dalje bila ubijedjena da je zbog pregleda. Gledajuci moju facu...mm je odlucio da uzme sat i da stopa. Ja sam odlucila vec ranije da cu u bolnicu tek kada mi bolovi budu na 5 minuta. Oko 1 sat ujutro to se i desilo i krenuli smo u Vojnu. Bolovi su bili jaki i ja sam mislila da je to- TO. Medjutim- nakon pregleda- sok. Porod je poceo ali otvorena sam tek 2 prsta! Odlucila sam da se vratim kuci a muz me u toj odluci podrzao. Kuci smo stigli oko pola 2- po belaju ni lift nije radio pa smo morali pjeske na 4. sprat. To je definitivno bila najduza noc u mom zivotu. Od tog momenta pa sve do kraja imala sam silne i uzasno jake bolove svakih 2-5 minuta. Disala sam, mijenjala polozaje, svaki cas trcala u WC (tako da nije bilo potrebe za klistirom- to valjda priroda tako uredi), mm mi je masirao ledja, bauljala sam po stanu unezvjerena...jaukala, jecala, stenjala, ucila sve sto sam znala a onda oko pola 8 kao da mi je neko sapnuo na uho- znala sam da je vrijeme da krenemo. Nikad necu zaboraviti trenutak kada sam, izlazeci iz stana, slucajno vidjela svoj odraz u ogledalu- katastrofa. Same sam se sebe prepala. Stigli smo u bolnicu oko 8. Prijemna soba, pregled- maksimalno otvorena! Pozdravila sam se s mm i sestra me odvela u sobu. U sobi sam lezala jos nekih 20 minuta- bio mi je crnjak da jaucem jer je samnom u sobi bila tek porodjena zena sa bebom koja je spavala ali nisam se mogla kontrolisati (tek noc poslije sam skontala da se u bolnici svi redom drece te da nije bilo razloga za moju nelagodu). Odveli su me u salu. Najjasnije se sjecam one svjetiljke na plafonu. Drip u venu (nije mi jasno zasto- ali nisam pitala) a odmah zatim nagon. Potrgala sam infuziju mahinalno se uhvativsi  za rucke. Od siline tog osjecaja i od jakog napinjanja sam mislila da se mi glava eksplodirati. Doktorovo navaljivanje na stomak me iznenadilo ali nisam prestala da se napinjem. Pauza. Cujem sebe kako se molim Bogu. Cujem babice kako mi govore da disem polako. Slijedeci napon jos silniji a odmah nakon toga jos jedan. Osjetila sam rez a odmah zatim sam ugledala svog Hamzu.  Bio je ljubicast- i vidjela sam da place ali nisam ga cula, plakao je ali nekako ispotiha...ja sam zaplakala  naglas- umjesto njega a sestre su me smirivale...hajde, dobro je. Rodio se 29.12 u 09.05. Imao je 4050 g i 56 cm.   Onda slijedi moje pitanje- sta sad? Posteljica- odgovara jedna od babica. Posmatram doktora kako uvlaci konac, daje mi inekciju a odmah zatim slijedi uzasan osjecaj potezanja i trganja koze dok se zasiva. Bas kad je taj tupi osjecaj poceo prelaziti u jaku bol- dali su mi moje cedo u ruke. Poljubila sam ga- i neka prica ko sta hoce- za samo taj trenutak vrijedi izdrzati i sto puta jacu bol. U Sali smo u trenutku ostale samo ja i jedna od sestara. Ocistia me, stavila mi ulozak izmedju nogu i pomogla mi da ustanem. Tek u tom trenutku- dok poslije svega-  idete do sobe na svojim laganim nozicama- shvatite kakva je, zapravo masina ljudsko tijelo. Mi zene smo zaista cudesna bica. Lezala sam dva sata i ogovarala na telefonske pozive. Telefon je neprestano zvonio...Dosle su sestre i podigle me. Pomogle su mi da se presvucem. Tek tada sam osjetila slabost. Noge su mi drhtale a tijelo me izdavalo. Vratila sam se na krevet...pojela Snikers i popila sok- i odmah mi je bilo bolje. Donijeli su mi ga. Spavao je. Legla sam pored njega, zazmirila, mirisala ga i zahvaljivala Bogu sto je sve proslo i sto smo ja i moje dijete, nakon devet mjeseci- opet skupa.

(odgovor članu Sonja)
Neposredna veza do poruke: 43
   RE: vaša porođajna priča
30.4.2008 15:19:16   
Emina*
Kao sto neka rece, molim i ja za malo strpljenja,
jer cu haman roman da napisem.... user posted image   user posted image
Kao sto su mi svi govorili, ne idi rano u bolnicu,
tako sam se i bila pripremila,
otici cu kad pukne vodenjak ili kad bolovi dodju na 5 minuta,
i budu trajali vise od pola minute....
aha......
To vece (19.04.) sam pricala s vama,
i rekla vam da idem kod doktora ujutro jer me mora vaginalno pregledati....
Nista mi nije davalo nikakve naznake da cu se uskoro poroditi...
Bolovi su me probudili oko pola 1..
Nekako sam osjetila da je to to...  Pokusala sam da ponovo zaspim, boljelo jeste, ali ne toliko....
Okrenula sam se na drugu stranu, i nije proslo 5 minuta, ponovo bol....  
Ustala sam polako, otisla u wc i primijetila krv na gacicama ( nije bio cep, nije bilo sluzi, samo krv)...
Malo sam se uspanicila, ali sam se smirila....  Ponovo bol, i ponovo dugo traje...
Napravila sam sebi kafu, uzela sat u ruke i mjerila ( uspanicila se zena user posted image )...
Bol je trajala minutu, a pauze su bile tacno 5 minuta.....  đI tako naredna 2 sata sam mjerila bolove i pauze....
Spremila sam jos par stvari, probudila muza,
i rekla mu "Hocemol se poradjati?"
Otisli smo u bolnicu, tamo me sestra primila, uradila mi CTG,
i onaj za kontrakcije, i rekla mi da sam rano dosla... 
Kako sam rano dosla kad su bolovi na 5 minuta, a tako mi je dr rekao da dodjem,
samo je slegnula ramenima...
Odvela me u sobu ( bilo je oko 3 ujutro), i rekla mi da doktor nije tu,
nego ce me tek ujutro pregledati...  Nisam mogla da vjerujem....

Pokusala sam da spavam, ali su se bolovi pojacavali, i trajali tacno po minutu....
Disala sam onako kako smo ucili na vjezbama....  Mislila sam na druge stvari.....  Nisam mogla da spavam...  Zaspala bih onih 5 minuta koliko bi pauze trajale, a cim bi bol poceo, odmah bi se probudila....
Ujutro je dosao doktor Beciragic, pregledao me je, rekao je da sam otvorena 5 cm, i otisao....
Bolovi nisu prestajali....
Oko 9 sati, kad je bilo vrijeme vizite, dolazi dr.Drljevic, pregleda me, nista me ne pitajuci, probijaju mi vodenjak, i pitajuci me hocel muz da prisustvuje porodu....  Odgovaram potvrdno, i on govori da muz dodje u 11 sati, jer tad bih kao mogla da se porodim.....
U 10 sati dolazi babica (odvratna), prikljucuje me na drip, i odlazi.....  Niko mii nista ne govori, a bolvi me ubijaju......
Rekla mi je da nista ne smijem da jedem, da ne bih povratila, samo malo vode da uzmem....
Bolovi su se jos vise pojacavali, i pauze su se smanjivale.....
11 je vec proslo, a nigdje nikog, i 12, i 13.....
Babica ponovo ulazi, pregleda me.....  Ja je pitam koliko sam otvorena, ona mi odgovara drsko i bezobrazno "Nedovoljno"...   Molim je da mi kaze koliko, ona samo izlazi iz sobe.....
Ne treba ni da govorim da se dr nije pojavljivao nikako vise do pred sam porod.....
Iz mene je curila krv, voda, plahta mi je bila odvratno prljava... fuj, fuj....
Niko da udje da to promijeni....
Jastuk je bio ravan, uzela sam deku i stavila pod glavu, da bih lakse mogla da pretrpim bolove, i babica kad je usla, izderala se na mene, kako se ja to tako ponasam......

Negdje oko 14h pauze izmedju bolova vise nisam ni osjecala, osjecala sam bolove, jaukala sam,plakala, molila da dodje neko,
ali niko nije htio da udje u sobu....
I tako naredna 2 sata, ja nisam prestajala da jaucem.....
Kad bih ustala da odem u wc,
slucajno bi babica usla u sobu i galamila na mene zasto ustajem s infuzijom u rukama.....

U 18h sam pogledala infuziju u boci, nije uopste curilo nista, boca je bila do pola puna, pogledala sam ruku, bila je sva natecena.....   Nisu mi dobro ukljucili drip......
Zvala sam babicu, sestru, vristala da dodju, da im kazem, jer sam znala da nije u redu....
Jer vodenjak mi je davno probuse, a njih boli briga....
U sebi sam molila Boga samo da je moja beba ok,i da se njemu nista ne desi...
Nakon sat vremena dozivanja sestre, dosla je grozna babica, i pokazala sam joj infuziju, i skontala je ona da je ona pogrijesila prilikom stavljanja igle u venu....
Ali se ponovo izderala na mene u smislu, nisi jedina koja se poradjas.....
Prikljucila mi je infuziju na drugu ruku, ponovo me pregledala, rekla mi da vise ne smijem ustajati ni na wc, i otisla.....
Rekla mi je da jos uvijek ne smijem nista da jedem....

Citav dan sam lezala tu, pocela sam da se gubim, umalo da se onesvijestim, jer nisam vise mogla na oci da gledam, a bolovi su bili neprekidni, bez ijedne sekunde pauze......
Oko 18 sati nisam znala za sebe, molila sam se za svoju bebicu, jer nju vise nije nista stitilo..
Vodenjak mi je davno pukao, plodova voda iscurila njega vise nije nista stitilo, a meni se dusa cijepala.....
19 sati, babica ponovo ulazi, pregleda me i govori da necu jos..
Molim je da mi kaze jos koliko ima, ona me samo ruzno pogleda, i kaze trpi......
Jaukala sam, vristala,plakala, molila ih,
ja mislim da me citava bolnica cula......
U 20 sati smjena....
Dolazi druga babica u moju sobu, pregleda me, i miluje me po kosi, i govori mi izdzi sreco jos samo malo.....
Izlazi iz moje sobe, vraca se za 15 minuta, i govori mi sad cemo te odvesti u salu.....
Uzela sam je za ruku, i kroz suze joj se zahvaljivala...
Ona me i dalje milovala po kosi i rekla mi da se ne brinem....
Ko da me Bog pogledao kad mi je nju poslao.....
Polako mi je pomogla da ustanm, savijala sam se od bolova.......
Odvela me je do sal eporodjajne, i otisal po muza.....
Kad je on stao do mene, i uzeo me za ruke, sve mi je bilo manje bitno.....
Znala sam da je sve ok,i da ce sve biti ok.....
Porod je trajao 15-20 minuta, vise nista nisam znala..
U jednom trenutku kad mi je babica rekla da gurnem, usla je ona grozna babica i navalila se na mene sa svojih 150 kg.....
Tada sam pocela da se gubim....  Ovo mi je muz pricao, jer se nista nisam sjecala....
Nesto sam pricala, ni sama ne znam sta, ali sam bila u bunilu....

Tacno u 20:45 rodio se nas Bakir....
Muz me je ljubio i govorio mi na uho "Gotovo, proslo je, sad je sve proslo..."
Kad su mi ga donijeli, bio je plav kao sljiva,
rekli su mi da mu se pupcanik 2 puta omotao oko vrata...
Nisu mi ga donijeli nakon 2 sata, nego tek ujutro, ali oko 23:30 ustala sam iz kreveta i otisla da ga vidim....
Bio je sav modar, dusa moja mila....
Mogu samo da zamislim koliko se on napatio.....
On je mamin mali borac......
Ali sada, Allahu dragom hvala je sve u redu.....
2 dana poslije otpustili su nas iz bolnice........
Sad smo kuci i nista drugo nije bitno........

Hvala vam na razumijevanju mile moje, nadam se da nisam bla naporna.....
Vole vas puno Emina i Bakir.......





_____________________________

Bakir
20.04.2008.

(odgovor članu Amrino)
Neposredna veza do poruke: 44
   RE: vaša porođajna priča
30.4.2008 15:29:43   
Anoniman
ne da sam se isplakala.. evo 15 minuta ne mogu sebi da dodjem... uh

nemam comentara jer stvarno sad ne mogu da pisem
ljubim te eminice moja najvise i poljubi mi to malo pace...
napisem poslije mozda nesto vise.. dok dodjem sebi
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu Emina*)
  Neposredna veza do poruke: 45
   RE: vaša porođajna priča
30.4.2008 15:30:34   
mamsi
Žao mi je što si imala tako grozno iskustvo,ja se svog ne želim ni sjećati,bilo je nešto poput tvoga,

(odgovor članu Emina*)
Neposredna veza do poruke: 46
   RE: vaša porođajna priča
30.4.2008 15:33:25   
ebru
Nemogu da vjerujem da zenu koja se poradja ostave samu u sobi!user posted image
I u tim mukama jos drsko osobljeuser posted image
NO COMENT

Pusa tebi i malom Bakiru,i hvala dragom Bogu da je sad sve uredu,i kao sto kazes da ste kod kuce!

_____________________________

MONIKA 11.12.2007
Jeder Mensch begegnet einmal dem Menschen seines lebens,aber nur wenige erkennen ihn rechzeitg!
http://www.youtube.com/watch?v=P6WlXmHrnyU

(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 47
   RE: vaša porođajna priča
30.4.2008 15:38:59   
sanja.sa
draga eminice, bas si nas rasplakala...
hvala dragom Bogu da ste Bakir i ti dobro i da je sve proslo...
ne mogu da vjerujem kakvih ljudi, naruciti zena - babica ima, pa zar je tako tesko dati rijec podrske i biti ljubazan...
milion poljubaca za Bakira i tebe

(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 48
   RE: vaša porođajna priča
30.4.2008 15:40:29   
Blue rose RR
Draga moja Eminice, neka je tvoja bebača živa i zdrava, a ti hvala Bogu i tu brigu preko glave preturila.

Nego, tražih sada po tvojim starim postovima, ali nikako da nabasam...koji doktor je tebe vodio, i u kojoj bolnici si se porodila?

_____________________________

"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“
W. B. Y

(odgovor članu ebru)
Neposredna veza do poruke: 49
   RE: vaša porođajna priča
30.4.2008 15:43:44   
jupajdi
Draga Emina,
ne mogu  ni ja da dođem sebi nakon što sam pročitala ovakvu porođajnu priču.
Ne mogu da vjerujem da nam je takvo medicinsko osoblje. user posted image
Kako samo mogu biti tako drski i bezobrazni, da ženu ostave samu da se izbori i jadno dijete da se napati.

Tebi svaka čast, hrabra si i dobra majka. 
Najgore je hvala Bogu prošlo, ali da žena ima takvo ružno iskustvo koje bi trebalo da bude najljepše na svijetu. Ne mogu da vjerujem.

Neka si sa nama podijelila svoju priču da znamo kako se ponašaju, da bi znale reagovati na vrijeme. A ko zna, možda i nama bude isto.
Stvarno, NO COMMENT. user posted image user posted image user posted image  

(odgovor članu ebru)
Neposredna veza do poruke: 50
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  1 [2] 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  1 [2] 3 4 5   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *