|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  91 92 [93] 94 95   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: Vaše porođajne priče
4.1.2015 21:19:11   
Bubydina

IZVORNA PORUKA: Andy_Bec23

Ma nek siju ja srzim svoje zlato u rukama ... Gledam nogice jesu zdrave rukice, brojim prstice ;) sve na broju ;) presretna :)


Ljubimo te prstićeuser posted image user posted image

_____________________________

"Naša nas djeca promatraju i ono što jesmo govori glasnije od bilo čega što bismo mi sami mogli reći."Wilfred A. Peterson

15.08.2014. >Bambi<

(odgovor članu Andy_Bec23)
Neposredna veza do poruke: 2301
   RE: Vaše porođajne priče
6.1.2015 13:08:43   
Andy_Bec23
Vanchi divna prica .... Obozavam ovakve price sa sretnim zavrsetkom ....

_____________________________

Andjeo broj 1 (8 nedelja)

Anna Lina 12.04.13'-12.04.13' uvjek u nasim srcima

16.12.14' Rodilo se nase sunce, mamin zivot :-))

25.08.17' Rodio se nas mjesec, Bakin život ;-))

(odgovor članu irenaSA)
Neposredna veza do poruke: 2302
   RE: Vaše porođajne priče
6.1.2015 13:09:34   
Andy_Bec23

IZVORNA PORUKA: Bubydina


IZVORNA PORUKA: Andy_Bec23

Ma nek siju ja srzim svoje zlato u rukama ... Gledam nogice jesu zdrave rukice, brojim prstice ;) sve na broju ;) presretna :)


Ljubimo te prstićeuser posted image user posted image



Bubyyyyyy dragaaa ljubim ih stalno evo i od tebe cu :) ljubimo i mi vas puno


_____________________________

Andjeo broj 1 (8 nedelja)

Anna Lina 12.04.13'-12.04.13' uvjek u nasim srcima

16.12.14' Rodilo se nase sunce, mamin zivot :-))

25.08.17' Rodio se nas mjesec, Bakin život ;-))

(odgovor članu Bubydina)
Neposredna veza do poruke: 2303
   RE: Vaše porođajne priče
25.4.2015 14:07:42   
mommyToBe
Evo,da i ja s vama podijelim moju porodjajnu pricu,od prijcu. Porodila sam se prirodnim putem u Vojnoj bolnici,za cije osoblje imam samo rijeci hvale,izuzev higijenicarki koje ne kazu ni DOBAR DAN kada udju u sobu,wc "predju" za minutu ali,necemo o tome ovaj put :) termin je bio 25.4. ali mi je moj doktor nakon redovnog ctg-a uradio i uzv i uocio da imam redukciju plodne vode,te predlozio da sutradan dodjem u bolnicu da mi inducira porod. Jako sam se na prvu prepala,jer sam mastala o spontanom prirodnom porodu,o odlasku u bolnicu s kontrakcijama na 5 min,itd. Ali,covjek snuje-Bog odredjuje :) moram napomenuti da nista nije ukazivalo na tu redukciju plodne vode,nisam primijetila curenje ili sl. Uglavnom, taj dan pred porod sam cio dan radila po kuci, otisla na dvije kafe,samo da skrenem misli i opustim se.Samo sam MM rekla za sutrasnji susret s nasom bebom,mamu i ostale nisam htjela unaprijed brinuti.Cijelu noc nisam mogla zaspati,smjenjivali su se osjecaji ushicenja,nervoze,straha,...Sutradan ujutro smo se uputili ka Vojnoj bolnici,gdje je uradjen ctg,obavljeno klistiranje i ja sam smjestena u pripremnu sobu.Tad sam bila vec 2-3 cm otvorena.Ukljucen mi je drip u 11h,lagano je kapao,a ja bila opustena,zezala se s babicama,doktorima. Oko 12h su poceli bolovi,dosta blagi poput menstrualnih.Bolovi su se zatim naglo intenzivirali da bi oko 14 h postali poprilicno intenzivni i ucestali.Babica me cesto obilazila,pregledala grlic,masirala ga da se dilatira i radila ctg. Bebi je bio vec dosta nisko spusten sto me jako radovalo i nadala sam se skorom porodu. Jaki bolovi su se nizali jedan za drugim,cini mi se bez prestanka,ja sam se preznojavala ali sam slusala babicu Zlatku,koju ne mogu a da na sva usta ne pohvalim,nisam tiskala vec nastojala da ih predisem i uspjevalo mi je.Vjezbe za trudnice su se ipak isplatile :) negdje oko 17 h sam osjetila uzasnu potrebu da kakim,tad sam prvi put vrisnula i pozvala babicu koja je odmah doletila i pregledala me, rekavsi : sreco,super,idemo se poroditi. Mojoj radosti nije bilo kraja, odvukli su me na krevetu u porodjajnu salu, popela sam se na sto. Jos jednom mi je babica dala upute kako da se ponasam i pocela sam da tiskam,na vrhuncu bola,prvi put uz jak vrisak.Rekla mi je da mi to samo oduzima snagu,da pritisnem bradu na grudi i dam jak napon kada bas bude boljelo,sto sam opet ucinila, nakon cega su babice vidjele kosicu :) na treci napon je glavica bila vani a na cetvrti je moj sin ugledao svjetlo dana,20 minuta od ulaska u porodjajnu salu. odmah mi je stavljen na grudi,a ja sam imala osjecaj da je cio zivot uz mene. Neopisivo...za to vrijeme je izasla i posteljica a obzirom da sam imala manju rupturu dr me zasio,sto sam dozivjela vise kao nelagodu nego neku bol. Zatim je bebac izvagan,izmjeren i upakovan,ja sam uz pomoc babice otisla do sobe a odmah mi je donesen i on,da se mazimo i ucimo sikiti :) malo sam odmorila a onda se uz pomoc babice okupala i presvukla,jela. Tu nasu prvu noc nikad zaboraviti necu,cijelu noc sam ga gledala,nisam oka mogla sklopiti jer sam se bojala da cu nesto propustiti. Nisam se mogla nagledati te ljepote, tog Bozijeg cuda,savrsenstva. Sutradan smo nakon pregleda mame i bebe otpusteni i otad uzivamo kuci,s nasim tajom,volimo se,mazimo,rastemo...

(odgovor članu Andy_Bec23)
Neposredna veza do poruke: 2304
   RE: Vaše porođajne priče
27.4.2015 13:27:00   
*nur*
momy ToBe divna prica user posted image Sve najbolje za vasuser posted image

(odgovor članu mommyToBe)
Neposredna veza do poruke: 2305
   RE: Vaše porođajne priče
27.4.2015 15:40:15   
elmaL
mommyToBe cestitke, hB da je sve dobro proslo, uzivaj s bebicom, i pridruzi nam se ovdje imamo mnogo zanimljivih tema o bebama, kao i chat temu.

_____________________________

E i A=<3
"Ako se svaki dan malo brinete, izgubit ćete nekoliko godina vašeg života. Ako nešto nije kako treba biti, popravite ako možete. Ali učite se ne brinuti. Brige nikad nisu ništa popravile."

(odgovor članu *nur*)
Neposredna veza do poruke: 2306
   RE: Vaše porođajne priče
27.4.2015 18:15:47   
mommyToBe
Hvala,cure. oglasavala sam se ja ovdje vise puta,o serklazu i indukciji,prosla kroz oboje. user posted image

(odgovor članu elmaL)
Neposredna veza do poruke: 2307
   RE: Vaše porođajne priče
28.4.2015 11:09:27   
bejbibi

IZVORNA PORUKA: mommyToBe

Evo,da i ja s vama podijelim moju porodjajnu pricu,od prijcu. Porodila sam se prirodnim putem u Vojnoj bolnici,za cije osoblje imam samo rijeci hvale,izuzev higijenicarki koje ne kazu ni DOBAR DAN kada udju u sobu,wc "predju" za minutu ali,necemo o tome ovaj put :) termin je bio 25.4. ali mi je moj doktor nakon redovnog ctg-a uradio i uzv i uocio da imam redukciju plodne vode,te predlozio da sutradan dodjem u bolnicu da mi inducira porod. Jako sam se na prvu prepala,jer sam mastala o spontanom prirodnom porodu,o odlasku u bolnicu s kontrakcijama na 5 min,itd. Ali,covjek snuje-Bog odredjuje :) moram napomenuti da nista nije ukazivalo na tu redukciju plodne vode,nisam primijetila curenje ili sl. Uglavnom, taj dan pred porod sam cio dan radila po kuci, otisla na dvije kafe,samo da skrenem misli i opustim se.Samo sam MM rekla za sutrasnji susret s nasom bebom,mamu i ostale nisam htjela unaprijed brinuti.Cijelu noc nisam mogla zaspati,smjenjivali su se osjecaji ushicenja,nervoze,straha,...Sutradan ujutro smo se uputili ka Vojnoj bolnici,gdje je uradjen ctg,obavljeno klistiranje i ja sam smjestena u pripremnu sobu.Tad sam bila vec 2-3 cm otvorena.Ukljucen mi je drip u 11h,lagano je kapao,a ja bila opustena,zezala se s babicama,doktorima. Oko 12h su poceli bolovi,dosta blagi poput menstrualnih.Bolovi su se zatim naglo intenzivirali da bi oko 14 h postali poprilicno intenzivni i ucestali.Babica me cesto obilazila,pregledala grlic,masirala ga da se dilatira i radila ctg. Bebi je bio vec dosta nisko spusten sto me jako radovalo i nadala sam se skorom porodu. Jaki bolovi su se nizali jedan za drugim,cini mi se bez prestanka,ja sam se preznojavala ali sam slusala babicu Zlatku,koju ne mogu a da na sva usta ne pohvalim,nisam tiskala vec nastojala da ih predisem i uspjevalo mi je.Vjezbe za trudnice su se ipak isplatile :) negdje oko 17 h sam osjetila uzasnu potrebu da kakim,tad sam prvi put vrisnula i pozvala babicu koja je odmah doletila i pregledala me, rekavsi : sreco,super,idemo se poroditi. Mojoj radosti nije bilo kraja, odvukli su me na krevetu u porodjajnu salu, popela sam se na sto. Jos jednom mi je babica dala upute kako da se ponasam i pocela sam da tiskam,na vrhuncu bola,prvi put uz jak vrisak.Rekla mi je da mi to samo oduzima snagu,da pritisnem bradu na grudi i dam jak napon kada bas bude boljelo,sto sam opet ucinila, nakon cega su babice vidjele kosicu :) na treci napon je glavica bila vani a na cetvrti je moj sin ugledao svjetlo dana,20 minuta od ulaska u porodjajnu salu. odmah mi je stavljen na grudi,a ja sam imala osjecaj da je cio zivot uz mene. Neopisivo...za to vrijeme je izasla i posteljica a obzirom da sam imala manju rupturu dr me zasio,sto sam dozivjela vise kao nelagodu nego neku bol. Zatim je bebac izvagan,izmjeren i upakovan,ja sam uz pomoc babice otisla do sobe a odmah mi je donesen i on,da se mazimo i ucimo sikiti :) malo sam odmorila a onda se uz pomoc babice okupala i presvukla,jela. Tu nasu prvu noc nikad zaboraviti necu,cijelu noc sam ga gledala,nisam oka mogla sklopiti jer sam se bojala da cu nesto propustiti. Nisam se mogla nagledati te ljepote, tog Bozijeg cuda,savrsenstva. Sutradan smo nakon pregleda mame i bebe otpusteni i otad uzivamo kuci,s nasim tajom,volimo se,mazimo,rastemo...


Divnouser posted image rasplakala si me draga

_____________________________

M 03.08.11-----> BABIN SIN ;)

A 23.03.15------> MAMINA CURA ;)

E 12.03.17------> BABINA KOPIJA ;)

"Sa djetetom treba ovako: do 7g igraj se, od 7-14g odgajaj, od 14-21 g budi prijatelj, od 21+ pusti"

Neki autor...

(odgovor članu mommyToBe)
Neposredna veza do poruke: 2308
   RE: Vaše porođajne priče
15.7.2015 11:56:49   
Vanne
Porodila sam se prije godinu dana,ali ne prodje dan a da se ne sjetim svoje trudnoce,porodjaja i dana kada sam upoznala ljubav mog zivota...
Voljela sam je i mnogo prije nego je zaceta...uvijek sam zamisljala malenu vrckavu curicu,maminih zelenih ociju i malog orcastog nosica,koju cu zvati Sarah...konacno i zatrudnih...uzivala sam u trudnoci,iako sam strahovala svakog trena jer jee trudnoca bioa rizicna od samog pocetka...
Desetak dana prije termina,kao i obicno,morile su me lazne kontrakcije,samo ovaj put su nekako bile cudne,ne bolne vec jako neugodne...oko 2 h iza ponoci ustanem u wc...
Sjedim na wc skoljki i cekam da prodje kontrakcija,odavno vec ne mokrim,ali osjetim kako nesto curi...pomislim plodna voda,to je to! rasirim noge,protrljam oci,ne vjerujem sama sebi.solja puna krvi... osjetim kako ugrusci izlaze...zavristim,zovem mm,govorim kako hitno moramo u bolnicu...ne osjetim vise ni pokrete,tresem stomak,zovem je kroz plac,ali nema odgovora..ucim sto znam i molim Boga da nije kraj...konacno stizemo u Sarajevo...ulijecem bez kucanja u akusersku ambulantu i trazim da me stave na ctg,usput objasnjavam situaciju...prislanja mi sestra sondu,i cujem najljepse otkucaje,odahnem konacno...na uzv sve ok,ne znaju odakle tolika krv...stavljaju me u pripremnu i citavu noc provodim na ctg-u,prate stanje bebe...ujutro se kontrakcije smirile i posalju me na patologiju...tu lezim jos 7 dana,i dalje krvareci,strahujuci na svakom ctg-u...
02.07. Ujutro dobijem neke sitne bolcice...prijavljujem dr...pregleda me i govori da necu jos roditi,grlic tvrd...medjutim bolovi se pojacavaju...oko 14 h postaju bas jaki,ponovo zovem dr da me pregleda,otvlrena samo 1 prst,kaze mi da cu tek ujutro roditi...mama me zove,lazem joj da je sve ok i da ce mi inducirati porod na dan termina,necu da je sikiram...
Oko 16h bolovi nepodnosljivi,kontrakcije na minutu...zovem mog dr na mob jer je otisao kuci,trazim carski,kontam takve kontrakcije a tek 1 prst,ko ce izdrzati 24 sata tako...on kaze da ce nazvati dr Imsiriju pa neka me ona pregleda i vidi sta ce sa mnom...Imsirija dolazi u 17h i odmah me bez pregleda spusta u pripremnu sobu...dole me napadaju zasto sam dosla jedan prst otvorena...sestra me vrijedja,naziva me razmazenom cmizdravicom,stipa mi stomak i govori kako je mekan i kako nema nista od mog poroda...smisljam psovke u sebi,zelim i ja nju da uvrijedim,krenem da opsujem a nova kontrakcija me sastavi sa zemljom,zanijemim...samo disem i slusam njeno zvocanje...
Disem,disem,moram izdrzati...stavlja me na ctg a ja grizem ruku od muke,kaze mi ona mora da si se i na patologiji tako bacala pa su te dole poslali,nisu te vise mogli gledati...sabura,samo sabura.....osjetim kako se beba vrti,rasteze me usred kontrakcije...i dalje disem,pocnem se tresti,izdrzavam...
18:56 disanje mi postaje plitko,ustanem,pocnem lupati glavom od zid,nagon da tiskam ...kazem da moram tiskati,govori mi dr ne tiskaj tek si jedan prst otvorena,molim ga da me pregleda,kaze evo sad cemo strpi se malo... prekrizim noge i stisnem se,uzasno boli,moram da tiskam,ponovo se stiscem....lupam glavom od zid,tresem se...
Posaljem sve dovraga...kleknem rasirim noge i osjetim kako klizi iz mene,zaderem se IZLAZIIII IZLAZIII ...dotrca dr i sa njim sestra,vuku me za ruke,trcim kroz hodnik do porodjajne sale...lijezem na sto,proucim bismilu na glas,ne stizu ni drip da mi ukljuce...dr me pregleda,kaze dijete ne znas koliko si sretna,nisam u karijeri vidio da se prvorotka ovako otvorila...prvi napon,tiskam,osjetim rez,osjetim da glava izlazi,drugi napon citava je vani...cujem blag plac...daju mi je,gledam je,ljubim je onako mokru i toplu,preestala je plakati,pokusava da otvori oci...gledam svoj prcasti nosic i muzeve usne...citav svijet mi je u rukama...
Uzimaju je da je izvagaju,3450 gr,kazem molim??? svi su mi govorili da je beba sitna user posted image slijedi sivanje koje mi je bilo gore nego porod,nisu zeljeli da mi kazu koliko imam konaca...beba je imala popucane kapilare u ocima mjesecima nakon poroda zbog mog stiskanja,sto niko nije bio u stanju da me pregleda...
I tako sam ja rodioa dijete jedan prst otvorena user posted image
Nikad od Boga nissam trazila lagan porod,uvijek sam govorila neka se poradjam i pet dana samo da je rodim zivu i zdravu ..i eto dobila sam oboje,lagan porod,i zivu i zdravu kcerkicu....


_____________________________

02. 07. 2014. 18:56 Sarah.....zjenica oka moga....

(odgovor članu bejbibi)
Neposredna veza do poruke: 2309
   RE: Vaše porođajne priče
15.7.2015 12:22:19   
vila_7
Uh Vanne prodje ti svasta zbog idiota , al nek je sve hB dobro završilo i da uzivate user posted image

_____________________________

Život je prekratak ili predug da bih dopustila sebi luksuz da loše živim

(odgovor članu Vanne)
Neposredna veza do poruke: 2310
   RE: Vaše porođajne priče
15.7.2015 13:22:03   
Vanne

IZVORNA PORUKA: vila_7

Uh Vanne prodje ti svasta zbog idiota , al nek je sve hB dobro završilo i da uzivate user posted image


Opet bi sve isto prosla user posted image

_____________________________

02. 07. 2014. 18:56 Sarah.....zjenica oka moga....

(odgovor članu vila_7)
Neposredna veza do poruke: 2311
   RE: Vaše porođajne priče
15.7.2015 14:25:32   
loptica7
Vanne hB sve dobro prošlo.user posted image Plakala sam čitajući.

_____________________________

"Nitko se ne može vratiti u prošlost i stvoriti novi početak. Ali svatko može početi danas i stvoriti drugačiji završetak."

(odgovor članu Vanne)
Neposredna veza do poruke: 2312
   RE: Vaše porođajne priče
15.7.2015 23:24:45   
anonimna♥
Vane,ova tvoja prica me ostavila bez rijeci no comment (al u pozitivnom smislu)
Stvarno..hvala Bogu koji je dao da opet ispadne u sve najboljem redu..Jesi se napatila,ak vjerujem da bi bas kao sto kazes opet to ponovila..Samo mogu zamislit koja sreca kad si dobila u ruke svoje blago ^^ahh *_*..user posted image

I ja se svaki dan nadam,i iscekivam aBd..Iskreno straha nemam i nadam se da ce proc sve u njaboljem redu,normalno,bolovi ko bolovi ne moze bez toga..:)
Jos ovako kad nesto procitam,vise mi snage dadne i motivise me hehe...:* <3 user posted image user posted image user posted image
I ps.aBd-a nadam se da cu i ja uskoro da vam napisem ""roman" o svom iskustvu ;) :)

(odgovor članu loptica7)
Neposredna veza do poruke: 2313
   RE: Vaše porođajne priče
21.8.2015 18:32:53   
Anoniman 1
Evo i moje price.Nije bas da je nesto sto se nije dogadjalo,i samim tim mislim da je tragedija veca.
Nosila sam blizance.Sreci mojoj nije bilo kraja kada sam saznala jer u porodici vec imam blizance.Trudnoca je prosla skoro pa po ps -u.Bez ikakvih tegoba,osim anemije u sedmom mesecu,i u osmom su pocele noge da mi oticu.Imam pesak u bubrezima i dobih krajem osmog meseca nesnosne bolove.Medjutim lekar kaze da se javim u bolnicu gde cu se poradjati,da me upoznaju,urade ctg i proprate jos malo do porodjaja.Bolovi su bili zbog toga sto su plodovi bili bas napredni s obzirom da su blizanci pa su pritiskali glavnu venu.Kako god na moju nesrecu odem u Narodni Front.Hospitalizuju me jer kazu prema ctg zapisu ima kontrakcija,a i da vide sta je sa bubrezima.Nista specijalno.Sve analize uredne,i potvrdili da je to zbog pritiska na venu.Meni noge otecene,ali dobro to je i za ocekivati.Isprimah ja neku terapiju,besopotrebno,i nocima ne spavam od bolova.Desetog dana lezanja se smiluju da mi odrade uz i kazu jedna beba ima slabiji protok,ali kao nista specijalno.Da skratim dva puta izlazila na konzilijum,i treci put odluce nakon mog insistiranja i kukanja da mi urade CR.Inace se jednojajcani blizanci kazu ne radjaju prirodno.Pa eto skoro nikada.Dan pred CR meni pozli,ceo dan mucnina,povracam,uradili mi CTG ujutru i uvece i niko nista ne komentarise.Odem da se pozalim oko 5 popodne da mi je jako lose i da sam povracala obilno ko zna koji put,sestra kaze,dobro,ne mogu sada da ometam razgovor izmedju koleginice i nacelnika.Nakon dva sata pojavi se druga sezurna doktorka,prst u grlic,nije me ni saslusala,i odredila infuzije.Jedva isprimah,bolovi...Samo sto sam zavrsila opet povracala,opet bolovi.Nekako dodje jutro.Dodje moja doktorka,kaze da li ste uzbudjeni?Ja na izmaku snage kazem kako mi je bilo lose i td...Ona otrca uspaniceno negde i kroz deset minuta su dosli hitno preko reda da me odvezu u salu.Vec mi je nesto bilo sumnjivo...
Budim se i vidim supruga,nikada necu zaboraviti taj iznenadni talas tuge koji sam osetila i grc u stomaku jer sam znala da nesto nije u redu,inace on ne bi buio tu.Radio je,i uveravao me da ne panicim,i da je to rutinska operacija CR,i td...DOKTORI STOJE SA STRANE CUTE...pITAM GA JESU LI BEBE DOBRO?oN SA SUZAMA U OCIMA KAZE NISU!Srusilo se sve,gotovo,pozelela sam da me nema.Kaze jedna beba mrtva,druga u teskom stanju na Neonatologiju hitno prebacena.Sa ponekim otkucajem srca.Od tada svakoga jutra ustajem sa mislju i pitanjem zasto ja nisam bila ta koja se nije probudila,samo da je moje dete bilo dobro.Prosle su dve godine i dalje se to pitam.Da se vratim na taj dan.Davali su mi sedative,ali oka sklopila nisam.Najduza noc u mom zivotu.Tamo govore ako prezivi prrvih 48 sati ima nade,ovako nema prognoze.Moram da napomenem da su me posle takve noci i svega sto se dogodilo sestre ujutru terale da ustanem.Razumem da moraju.Rekoh polako,nemojte me vuci,zateze me kateter,vrti mi se u glavi...Jedna uze pune sake ledene vode i sasu mi u lice.Reci nemam o njihovom ponasanju,kao da sam krmaca pred klanje.Iz soka je najljubazniji bio tehnicar,koji je imao strpljenja i naravno sama sam ustala kasnije.Dalje se secam kroz maglu.Dani su odmicali u mislima i suzama.Pitanjima lekara,sklanjanju pogleda,i mojim pokusajima da se suzdrzim od razgovora.Bebac je bio dobro.Brzo je izasao iz intenzivne,mada na Institutu proveo 28 dugih dana i ja sa njim.Otpusten zdrav.
Odgovora nema...Nadzori i komisije jasno kazu njihov propust,Dana kada mi je pozlilo otkucaji srca umrle bebe su pali ispod 90 i po njihovom nalazu trebalo je uraditi hitan carski.Doktorka me ni saslusala nije.Pitam se da li je pogledala nalaz?Ili nije toliko znala,ili je nije zanimalo...Ono sto su jos rekli je da se predugo cekalo.Nisam znala da je odlaganje znacilo da treba da platim.Svi me pitaju kako?Radis u zdravstvu?Rekoh u grani medicine gde ja radim nikada tako nesto nisam cula.Eto...sudski postupak poceo,i stao...Vec skoro dve godine nikakvih vesti.Trebalo je da nas obaveste sta dalje.Znam da moje dete nista nece vratiti.Zatvorska kazna im nece naneti patnju,koju su oni meni.Zelim da se istera pravda zbog svakog buduceg deteta koje treba da dodje na ovaj svet.Zdravstvo nam je postalo dno,i mislim da naznaka boljem nema.
Kako gledam svoje mezimce koje raste samo zamisljam da je trebao biti jos jedan isti takav.To ce me pratiti do smrti.

(odgovor članu anonimna♥)
Neposredna veza do poruke: 2314
   RE: Vaše porođajne priče
21.8.2015 23:26:14   
bejbibi

IZVORNA PORUKA: Anoniman 1

Evo i moje price.Nije bas da je nesto sto se nije dogadjalo,i samim tim mislim da je tragedija veca.
Nosila sam blizance.Sreci mojoj nije bilo kraja kada sam saznala jer u porodici vec imam blizance.Trudnoca je prosla skoro pa po ps -u.Bez ikakvih tegoba,osim anemije u sedmom mesecu,i u osmom su pocele noge da mi oticu.Imam pesak u bubrezima i dobih krajem osmog meseca nesnosne bolove.Medjutim lekar kaze da se javim u bolnicu gde cu se poradjati,da me upoznaju,urade ctg i proprate jos malo do porodjaja.Bolovi su bili zbog toga sto su plodovi bili bas napredni s obzirom da su blizanci pa su pritiskali glavnu venu.Kako god na moju nesrecu odem u Narodni Front.Hospitalizuju me jer kazu prema ctg zapisu ima kontrakcija,a i da vide sta je sa bubrezima.Nista specijalno.Sve analize uredne,i potvrdili da je to zbog pritiska na venu.Meni noge otecene,ali dobro to je i za ocekivati.Isprimah ja neku terapiju,besopotrebno,i nocima ne spavam od bolova.Desetog dana lezanja se smiluju da mi odrade uz i kazu jedna beba ima slabiji protok,ali kao nista specijalno.Da skratim dva puta izlazila na konzilijum,i treci put odluce nakon mog insistiranja i kukanja da mi urade CR.Inace se jednojajcani blizanci kazu ne radjaju prirodno.Pa eto skoro nikada.Dan pred CR meni pozli,ceo dan mucnina,povracam,uradili mi CTG ujutru i uvece i niko nista ne komentarise.Odem da se pozalim oko 5 popodne da mi je jako lose i da sam povracala obilno ko zna koji put,sestra kaze,dobro,ne mogu sada da ometam razgovor izmedju koleginice i nacelnika.Nakon dva sata pojavi se druga sezurna doktorka,prst u grlic,nije me ni saslusala,i odredila infuzije.Jedva isprimah,bolovi...Samo sto sam zavrsila opet povracala,opet bolovi.Nekako dodje jutro.Dodje moja doktorka,kaze da li ste uzbudjeni?Ja na izmaku snage kazem kako mi je bilo lose i td...Ona otrca uspaniceno negde i kroz deset minuta su dosli hitno preko reda da me odvezu u salu.Vec mi je nesto bilo sumnjivo...
Budim se i vidim supruga,nikada necu zaboraviti taj iznenadni talas tuge koji sam osetila i grc u stomaku jer sam znala da nesto nije u redu,inace on ne bi buio tu.Radio je,i uveravao me da ne panicim,i da je to rutinska operacija CR,i td...DOKTORI STOJE SA STRANE CUTE...pITAM GA JESU LI BEBE DOBRO?oN SA SUZAMA U OCIMA KAZE NISU!Srusilo se sve,gotovo,pozelela sam da me nema.Kaze jedna beba mrtva,druga u teskom stanju na Neonatologiju hitno prebacena.Sa ponekim otkucajem srca.Od tada svakoga jutra ustajem sa mislju i pitanjem zasto ja nisam bila ta koja se nije probudila,samo da je moje dete bilo dobro.Prosle su dve godine i dalje se to pitam.Da se vratim na taj dan.Davali su mi sedative,ali oka sklopila nisam.Najduza noc u mom zivotu.Tamo govore ako prezivi prrvih 48 sati ima nade,ovako nema prognoze.Moram da napomenem da su me posle takve noci i svega sto se dogodilo sestre ujutru terale da ustanem.Razumem da moraju.Rekoh polako,nemojte me vuci,zateze me kateter,vrti mi se u glavi...Jedna uze pune sake ledene vode i sasu mi u lice.Reci nemam o njihovom ponasanju,kao da sam krmaca pred klanje.Iz soka je najljubazniji bio tehnicar,koji je imao strpljenja i naravno sama sam ustala kasnije.Dalje se secam kroz maglu.Dani su odmicali u mislima i suzama.Pitanjima lekara,sklanjanju pogleda,i mojim pokusajima da se suzdrzim od razgovora.Bebac je bio dobro.Brzo je izasao iz intenzivne,mada na Institutu proveo 28 dugih dana i ja sa njim.Otpusten zdrav.
Odgovora nema...Nadzori i komisije jasno kazu njihov propust,Dana kada mi je pozlilo otkucaji srca umrle bebe su pali ispod 90 i po njihovom nalazu trebalo je uraditi hitan carski.Doktorka me ni saslusala nije.Pitam se da li je pogledala nalaz?Ili nije toliko znala,ili je nije zanimalo...Ono sto su jos rekli je da se predugo cekalo.Nisam znala da je odlaganje znacilo da treba da platim.Svi me pitaju kako?Radis u zdravstvu?Rekoh u grani medicine gde ja radim nikada tako nesto nisam cula.Eto...sudski postupak poceo,i stao...Vec skoro dve godine nikakvih vesti.Trebalo je da nas obaveste sta dalje.Znam da moje dete nista nece vratiti.Zatvorska kazna im nece naneti patnju,koju su oni meni.Zelim da se istera pravda zbog svakog buduceg deteta koje treba da dodje na ovaj svet.Zdravstvo nam je postalo dno,i mislim da naznaka boljem nema.
Kako gledam svoje mezimce koje raste samo zamisljam da je trebao biti jos jedan isti takav.To ce me pratiti do smrti.


😢😢😖 pretuzno...

Da ti dragi Bog cuva to maleno sto imas ...

Za ostalo no comment!!!

_____________________________

M 03.08.11-----> BABIN SIN ;)

A 23.03.15------> MAMINA CURA ;)

E 12.03.17------> BABINA KOPIJA ;)

"Sa djetetom treba ovako: do 7g igraj se, od 7-14g odgajaj, od 14-21 g budi prijatelj, od 21+ pusti"

Neki autor...

(odgovor članu Anoniman 1)
Neposredna veza do poruke: 2315
   RE: Vaše porođajne priče
22.8.2015 0:11:59   
bejbibi
Evo da i ja napisem svoju pricu :)

Drugi porod...iako kod vecina zena drugi porod ide brzinski,ja sam se plasila da ce moj biti tezak ko prvi ( imala kontrankcije 22 sata,izgubila puno krvi, primila krv,itd.)
Posto sam imala rizicnu trudnocu ( prokrvarila u 7. Sedmici,prijetio pobacaj), mislila sam i porod ce biti katastrofalan..nije prosao ni dan u trudnoci da nisam zamisljala kakav cu porod imati i hocu li puknuti,biti masakrirana itd...
Na moje velikoooo iznenadjenje,porod je zajedno sa kontrakcijama trajao ukupno 4 sata...
Termin bio 17.3.2015... Ja sam prenijela i rodila 23.3... Moj doktor mi je rekao da ako se ne porodim za vikend da ce on u ponedjeljak,23.3.,da me porodi... Taj vikend sam lezala u bolnici.srce mi se cijepalo jer sam svog troipogodisnjeg sina morala ostaviti kod kuce... Svaki dan dolazio sa mm na vizitu i svaki put bio ljut na mene sto nisam snjim :(
Helem,ja za vikend nikakvih bokova,naznaka,nista...stigao ponedjeljak i znala sam to je to..molila sam Boga sto lakse sve to podnesem i da bude brzinski...u 8 me doktor pegledao,kaze dva prsta otvorena al to nije nista jer sam vec radjala...gleda me dole,gura nesto metalno,jako neugodan osjecaj. Vracam se u sobu, cekam....
Oko 10 me opet zovu,opet pregled...doktor i stavlja neku tabletu dole i govori mi da pola sata lezim i onda samo hodam... Tako sam i uradila.
U 11 pocinje nekakav pritisak dole...iz krsta prema stomaku ide pritisak,neki bolovi.... Vremenom postaju jaci.disem skolski..udahni duboko kroz nos,izdahni na usta...
Nisam isla na trudnicje vjezbe vec mi je te vjezbe pokazala jedna prvorotkinja skojom sam dijelila sobu za vikend :)
Vjezbe pomazu,lakse prebrodim svaku kontrakciju.orjentisala sam se na bol i prihvatila,prigrlila..lakse mi je...u jednom momentu zove me babica da me masira dole...to boli uzasno..kaze mi da to mira raditi, da cu se brze otvoriti....ok,slusam je... Dva puta mi je to radila...napokon kaze mu,kad osjetis jak nagon za wc javi se meni da te saljemo u radjaonu....ok,nastavljam hodati i disati...jedna me fina zenica masirala po ledjima.koje olaksanje,bas joj hvala....
Dobijam nagon za wc,zovem babicu, kazem joj tto...uzme me za ruku i u radjaonu...legnem na stolicu,kontrakcije su me sastavile dobro vec,babica masira, ja vristim,boli....
Nemam pojma sta trebam raditi iako sam vec radjala,al ne,prvi porod je u magli,ne sjecam se nicega osim konstantnih bokiva koji su me iscrpili...molim babicu da me uputi sta mi je raditi....
Kaze napni se jako nek se crijeva istice... Uh koja sramota zar i to u ovom trenutku.al nisu mi radili klistir pa kazu to je normalno.. Ok,crijeva ociscena,sta sad.... Masira me babica i jako boli..kaze otvorwn si vidim glavicu, tiskaj.... Jaaakooo.... Tiskam svim silama, kaze ubrzano disi,disem,tiskam,babica me otvora prstom kruzeci,tiskam opet i u 15.00 izlazi moja princeza :))) koje olaksanje,nit pukla,nit masakrirana...ne mogu da vjerujem,pitam babicu jel sigurna nisam pukla, kaze nisi ne brini.... Ma jok ne vjerujwm... Dolazi doktor da sije zenu koja se do mene poradjala,opet pitam jel stvarno nisam pukllla,kaze ma nisi uzivaj :))... Pritisce mi stonak i izvlaci posteljicu al mene i dalje kontrakcije blage lupaju...kaze sve je to normalno... Ok,vjerujem.... Na trenutak mi je dala mrvicu moju na grudi,nisam je htjela pustiti al pravila su pravika,moraju se ispostovati...prebrisali i dali je sestrici sa ostalim bebicama....
Bila sam jedina u sobi koja nije sjecena nit pukla, mogla sjediti normalno i hodati :)....



_____________________________

M 03.08.11-----> BABIN SIN ;)

A 23.03.15------> MAMINA CURA ;)

E 12.03.17------> BABINA KOPIJA ;)

"Sa djetetom treba ovako: do 7g igraj se, od 7-14g odgajaj, od 14-21 g budi prijatelj, od 21+ pusti"

Neki autor...

(odgovor članu bejbibi)
Neposredna veza do poruke: 2316
   RE: Vaše porođajne priče
23.8.2015 15:40:40   
rose
IZVORNA PORUKA: rose

nisam htjela pisati porodjajnu pricu ali me ovi vasi postovi natjerase da i to uradim user posted image

svoj porod sam zamisljala kao porod u kadi, isla na vjezbe za trudnice, nisam osjelaca strah, trudnoca uredna, ja sebi najljepsa, bez imalo mucnine a termin mog poroda je bio 7.11...dr. mi je govorila kako je beba sitnija pa eto mozda i zakasni a ja sam se potajno nadala da ce se roditi na moj rodjendan, 15.11., medjutim ona je ipak htjela samo svoj rodjendan user posted image ...vec kad sam presla termin, redovno sam isla na ctg, svaki drugi dan, oticala sam vec od 17-e sedmice pa je sreca da je vrijeme bilo prelijepo a ja mogla stati u svoje sportske cipele koje sam potpuno razvukla, u 9-om mjesecu mi je skocio pritisak pa smo to kontrolisali tabletama...9.11. me dr. masic pitao "imas li ti namjeru poroditi se ove godine?" misleci da sam otvorena jedva 1 prst a vec 12.og sam ga pitala misli li ovo moje dijete uskoro i rekao je moglo bi za dan-dva (a ja posmislih kako ce ipak na moj rodjendanuser posted image )...mislim da sam vec bila 2-3 prsta otvorena, poslije pregleda sam otisla kod muza na posao, popila kafu i sok od jabuke i lagano kuci...svladao me umor kao i proteklih dana te sam zaspala. on je dosao kuci oko 5 i spremao nam nesto za jelo i kad je klopa vec bila gotova, okrenula sam se na drugu stranu i osjetim kao da sam pisnula user posted image ustala sam do wc-a i nakon obavljenog posla, skontam da posao jos nije obavljen i da ja curim bez kontrole user posted image , skontam da moram ici jer mi je pukao vodenjak, kazem muzu i on je u sekundi bio spreman a ja sam ipak morala skinuti sminku koja je ostala od tog dana user posted image , u to je nazvala moja mama i kazem joj da mi je pukao vodenjak te da idem u bolnicu...stigli smo za par minuta, ja bez bolova, presvukla se, ctg, dr. drljevic dezurni pregleda me i kaze lezi nece ovo jos, te tako se vratim u sobu...iskoristim sto me ne boli da zajedno disem s jednom trudnicom koja je vec bila u velikim bolovima, da joj malo masiram ledja, kazem muzu da mi donese nesto za jelo i citanje...elem, pored mene tu je bila jos jedna bez bolova...uskoro se ta koju sam zatekla u bolovima i porodila...5 minuta nakon sto je otisla u salu...onda u sobu dodje jos jedna, ekspresan porod, pa jos jedna i kod nje isto...skontam da je kljucni momenat kad ih odvedu u salu i tada je sve brzo gotovo...polako me pocinje stezati oko ledja...ne znam koliko je sati ali mislim da je vec negdje 9,10...ova preostala trudna cimerka i ja disemo na smjenu, samo sto jednoj prodje kontrakcija, drugu uhvati...bio je red set___anja, red disanja, pa lezanje i cuvanje za sipke, disanje...dok ne odvedose i nju...za 5 minuta se culo da beba place...sada sam u sobi sa 4 tek porodjene zene...sada se samo ja cujem...mislim da me vec malo stid jer ovo moje traje i trajeee...u neka doba je i babica dosla, masira mi medjicu, slusa ctg...a u momentu kada ja vec klonem, i srce moje princeze se usporava i vec me strah da ce joj se nesto dogoditi, oni se sale...pricaju o torabiju samo da ne zaspu, vec je kasno ali ja nemam predstave koliko je sati, sestra mi vlazi usne vodom i govori mi da napone predisem...a to je tek bilo tesko za odraditi...u neka doba sestra mi govori da idemo u salu...ja sretna jer znam da je sve gotovo za 5 minuta...znam, tako je i njima bilo...ustajem, idem do sale, penjem se na sto, dr. je tu...cekam napon, guram, nista...opet napon, guram, ovaj put se on laktom naslanja na moj stomak, nista...vec me panika hvata, bojim se da ne uzmu vakuum ili forceps...ova moja se zainatila i ne izlazi...kontam sto me ne recnu vise, dr. mi kaze hajde da ovo odradimo, nemoj da sada moramo carski raditi...napon, lakat na stomak, blago peckanje i moja princeza zakmeca u 04.35 ujutro, 13. novembra, sva bijela od verniksa...nose je da je obrisu i gledam, cesljaju joj kosu vec u prvoj minuti zivotauser posted image ...umotaju je i stavlaju u box a ona otvorenih okica, suti i zmirka user posted image user posted image user posted image ljubav na prvi pogled user posted image u medjuvremenu mi dr uzima uzorak za maticne celije i pokazuje ga...ide radjanje posteljice...a ova iskidana sva...kaze dr. treba li revizija...e sad vec trazim anesteziju ako je misle raditi...elem babica je poslaga nekako i vide da ne fali nista...sivanje, boli...kaze babica, disi kao kod trudova...predisah i to, na trenutak mi moju princezu dadose u ruke...preslatka je i lici na tatu...idemo u sobu...konacno i ja se pridruzujem svojim cimerkama s osmijehom user posted image ..u sobi tiho...cak i njihove bebe koju se vec tu s njima se ne cuju...slijedi lezanje od dva sata koje sam prekratila slanjem sms-a muzu, roditeljima i prijateljima...nastavak sms-a s muzem da ne bih zaspala...nakon 2 sata mi je donesose, zovem muza i opisujem mu je, govorim mu da lici na njega, ona spava u mojim rukama a ja se pitam sta sad da radim, kako da se brinem o njoj...elem nekako se snalazimo i od toga dana je pocela nasa avantura i traje vec slatkih 3.5 mjeseca user posted image

usput...da imam porodilsjko od godinu dana i malo vise pomoci oko bebe...ja bih vec planirala drugo dogodine....moj porod koliko god u tim momentima mi se cinilo da traje dugo, zapravo nije bio ni bolan, ni traumatican user posted image ili sam ja to sve zaboravila user posted image


najlogicnije mi je napisati drugu odmah nakon prve,,,usporedbe radi user posted image

dakle poznajuci sebe, znala sam da se moja druga curica nece roditi na termin vec koji dan poslije...tj mozda je postojala mala sansa da pozuri jer je druga..al nisam puno vjerovala u to...racunala sam da ce se roditi ne 14 augusta kako mi rekose...vec tu negdje 20 augusta...

dan prije termina sam bila na pregedu gdje je dr. vec drugi put konstatvao da je beba visoko i da nece jos...da dodjem na ctg u subotu da prate preko vikenda i u ponedjeljak da se javim drugom dr, jer ovaj prvi ide na godisnji...dodjog suotu, ctg uredan, naruce me u nedjelju...ctg uredan...u ponedjeljak na UZV savrseni uslovi, plodove vode dovoljno, posteljica dobra, protoci uredni...zakljucak moze ona jos (3 dana preko termina)...kontrola sutra i pregled...kako kuci vec imam jedno dijete nekako sam mastaa da moj porod pocne tako sto cu doci na kontrolu gdje ce dr konstatovati da sam vec otvorena prilicno i zadrzati me...zanimljivo to se i desilo u utorak....na kontrolu, par sati cekanja...pregled kaze dr 4-5 cm, ostajes user posted image user posted image ...mene nista ne boli...ima li jepseg osjecaja da se nesto desava da sam na poal puta a da me nista ne boli!!!

muz donese stvari, ja na patologiju....jedva cekam veceru jer krepah od gladi...to je bila najukusnija buranija ikad...pregled na patologiji otvorena 5-6 cm...napredujemo a ne boli!!!...kaze dr busim ti vodenjak za pola sata...a ja u medjuvremenu se minglam sa zenama...njih boli a mene ne...zao mi ih al mi drago zbog mene...ja napredujem kako sam zeljela ....nakon sat i po...kaze dr hajde ti u salu...jos me nista ne boli al on valjda zna...elem dole pregled 7 cm se pretvori u 9 cm...bez bolova...skopcase me na ctg, lezim na boku i tek sada kao nesto bolucka..ja disem...buse mi vodenjak...i nakon minute prvi veliki bol koji jedva predisem...dr je negdje otisao....nakon minute drugi koji vec ne mogu predisati vec ga "uhcem" user posted image ...rastrcase se, doktorica trci....treci bol...beba gura...vbaljda se spustila cim je vodenjak probusen...postavljaju sto u polozaj za radjanje...imam dozvolu da guram...kazu vide glavu...vjerujem im jer mi kazu da beb ima kosu...nema sanse da ja rodi celavu bebu user posted image ...guram do iznemoglosti...gls ne pustam al guram...govore m akko me nisu sjekli samo sam malo pukla i cestitaju...cujem sukciju nosa i grla i moja beba place iz petnih zila...urla i ne zatvara usta ...nije tiha ko seka user posted image ...kasnije ide ono starndardno posteljica, par koncica i oporavak..al je ovaj put moj porod trajao cca 15 minuta...ne racunam ono otvaranje jer nisam to ni osjetila user posted image , moja cura br. 2 se rodila 18.08 u 21,53, 4 dana nakon termina, nije mamu namucila sekunde, da mi je ziva i zdrava puno godina zajedno sa svojom sestrom user posted image

ovaj put sam se porodila na GAKu i imam samo rijeci pohvale za sve, ljekare, medicinsko osoblje, njihove reakcije i djelovanje, cistocu objekta, ljubaznost i profesionalnost....i najvaznija stvar...nikom marke nisam dala da bih dobila neki poseban tretman user posted image user posted image

< Poruku je uredio rose -- 23.8.2015 15:43:45 >


_____________________________

13.11.2010. u 04.35, docekali nasu princezu, nas ponos i srecu najvecu :)))

18.08.2015. u 21:53 docekali nasu princezu br 2, garavu malu lavicu :))

(odgovor članu rose)
Neposredna veza do poruke: 2317
   RE: Vaše porođajne priče
23.8.2015 16:13:12   
ziel
Drage zene, citam vase price a suze mi idu niz lice...
i jedva cekam da i ja cujem taj prvi plac svog sina, da ga vidim, da ga zagrlim user posted image

_____________________________

novembar 2015 -
decembar 2017 -

(odgovor članu rose)
Neposredna veza do poruke: 2318
   RE: Vaše porođajne priče
26.8.2015 12:19:00   
M.A.M.
Hajd red je i na moju pricicu user posted image

Vjerovale ili ne,neke zenice ovdje i znaju da sam u vrijeme pucanja vodenjaka piskarala po rr sa mojim dragim zenicamauser posted image ,to je sve pocelo 10.08 u 11:36,ja onako opustena sjedim i osjetim blagi pritisak kao da cu u wc,u sekundi osjetim pucanje zvuk baloncica i voda je krenula,a ja sva ne znam ni sta bih pisem zenama mojim koji su simptomi pucanja vodenjakauser posted image ,eh nakon nekih pola sata ide sve vise vode ali bolova ni na mapi,ja sve fino razvukla po stanu,naravno ni stvari mi nisu bile spakovane jer je bilo jos 18 dana do termina.
Nakon satak vremena i dok sam se ja picnula user posted image zovem mm i govorim ne panici pukao mi je vodenjak,on sav jadan izgubljen kaze pa kud bas danas user posted image
Ubrzo dolazi svekar po mene i pravac na Jezero,odmah ulazim u ambulantu i primaju me na patologiju oko 15h,ali ja i dalje nemam nikakvih bolova,misleci sta je ovo,jel moguc porod bez bolauser posted image
Vrijeme vecere na patologiji a meni pocinju blagi bolovi na svakih deset_ak min,nista strasno,vecera gotova i dolazi nocna smjena u 19 tada mi pocinju bolovi na svakih 3-4 min al opet izdrzljivi,govorim sestrici,odmah zove dezurnu dr koja konstatuje da sam otvorena 5,i da idemo u salu,ja sva sretna i u mislima da sam sve blize svom najdrazem bicu.
Ulazim u salu oko 19:45,prikljucuju mi ctg ali i dalje bez jakih bolova,u 20:30 ukljucuju infuziju i tada pocinje jaci bol,ali uspjevam predisat uz pomoc babice Fate i Vildane,kojima se ovim putem zahvaljujem do neba,nakon nekih petnestak minuta osjetim ogroman pritisak koji je nemoguce predisat,i cujem babicu vrijeme je,idemo sa sljedecim naponom tiskati,pa opet naredni napon govori babica vidim kosicu,kaze idemo jos jednom najjace sto mozes beba izlazi,tada sam dobila najvecu mogucu snagu od dragog Boga,i vidim bebu svoju,radost,srecu neopisivu nakon borbe od skoro 3 godine,rodjena u 21:10 3300,52 duga,stavljaju mi je na prsa i tada sam zaplakala kao nikad u zivotu,to vam ne mogu opisat navalu tih emocija,razumice zenice koje su se borile kao ja user posted image
Nakon poroda sam lezala 2h i onda sam ponovo bila sa svojom srecicom najvecom do izlaska iz bolnice
Sada uzivamo,i mazimo se user posted image

< Poruku je uredio M.A.M. -- 26.8.2015 12:20:29 >


_____________________________

10.08.2015

03.08.2017

(odgovor članu ziel)
Neposredna veza do poruke: 2319
   RE: Vaše porođajne priče
26.8.2015 13:48:57   
ziel

IZVORNA PORUKA: M.A.M.

Hajd red je i na moju pricicu user posted image

Vjerovale ili ne,neke zenice ovdje i znaju da sam u vrijeme pucanja vodenjaka piskarala po rr sa mojim dragim zenicamauser posted image ,to je sve pocelo 10.08 u 11:36,ja onako opustena sjedim i osjetim blagi pritisak kao da cu u wc,u sekundi osjetim pucanje zvuk baloncica i voda je krenula,a ja sva ne znam ni sta bih pisem zenama mojim koji su simptomi pucanja vodenjakauser posted image ,eh nakon nekih pola sata ide sve vise vode ali bolova ni na mapi,ja sve fino razvukla po stanu,naravno ni stvari mi nisu bile spakovane jer je bilo jos 18 dana do termina.
Nakon satak vremena i dok sam se ja picnula user posted image zovem mm i govorim ne panici pukao mi je vodenjak,on sav jadan izgubljen kaze pa kud bas danas user posted image
Ubrzo dolazi svekar po mene i pravac na Jezero,odmah ulazim u ambulantu i primaju me na patologiju oko 15h,ali ja i dalje nemam nikakvih bolova,misleci sta je ovo,jel moguc porod bez bolauser posted image
Vrijeme vecere na patologiji a meni pocinju blagi bolovi na svakih deset_ak min,nista strasno,vecera gotova i dolazi nocna smjena u 19 tada mi pocinju bolovi na svakih 3-4 min al opet izdrzljivi,govorim sestrici,odmah zove dezurnu dr koja konstatuje da sam otvorena 5,i da idemo u salu,ja sva sretna i u mislima da sam sve blize svom najdrazem bicu.
Ulazim u salu oko 19:45,prikljucuju mi ctg ali i dalje bez jakih bolova,u 20:30 ukljucuju infuziju i tada pocinje jaci bol,ali uspjevam predisat uz pomoc babice Fate i Vildane,kojima se ovim putem zahvaljujem do neba,nakon nekih petnestak minuta osjetim ogroman pritisak koji je nemoguce predisat,i cujem babicu vrijeme je,idemo sa sljedecim naponom tiskati,pa opet naredni napon govori babica vidim kosicu,kaze idemo jos jednom najjace sto mozes beba izlazi,tada sam dobila najvecu mogucu snagu od dragog Boga,i vidim bebu svoju,radost,srecu neopisivu nakon borbe od skoro 3 godine,rodjena u 21:10 3300,52 duga,stavljaju mi je na prsa i tada sam zaplakala kao nikad u zivotu,to vam ne mogu opisat navalu tih emocija,razumice zenice koje su se borile kao ja user posted image
Nakon poroda sam lezala 2h i onda sam ponovo bila sa svojom srecicom najvecom do izlaska iz bolnice
Sada uzivamo,i mazimo se user posted image

MAM tako mi je drago da nakon 3 god. borbe napokon imas smisao zivota u svojim rukama user posted image
Jesil ono ti govorila da ce svekar okrenuti janje kad se unuce rodi? Ili sam pobrkala s nekom drugom clanicom user posted image

_____________________________

novembar 2015 -
decembar 2017 -

(odgovor članu M.A.M.)
Neposredna veza do poruke: 2320
   RE: Vaše porođajne priče
29.8.2015 8:48:02   
LieToMe RR
jutro drage moje...doslo vrijeme i za moju porodjajnu pricu.
s obzirom da je moj prvi porod bio kao iz bajke (izmedju pucanja vodenjaka i poroda 2 i po sata, mm prisustvovao porodu, ja zaradila 2 koncica...ma sve proslo ko po loju) nije se kod drugog ocekivalo nista drugacije...ovaj put sam nadmasila sve filmove i rijalitije...malo je falilo da izmedju kontrakcija pjevam: nemam ti kad (himnu koju smo mm i ja u zadnje vrijeme po kuci pjevali jer smo se salili da cu se brzo poroditi i pjevati nemam ti kad nemam kad-od who see)

da ne bih ponovo tipkala kopirala sam pricu sa druge teme samo je dopunila sa jos nekim detaljima koje ne napisah prvi put.

ja sam ovdje poznata "kao ona sto je upala da se porodi" a moj svekar je isto zvijezda dana jer mu je zlatka rekla: dok vi papirologiju i kofer snaha ce se poroditi hahahahaha
Taj ponedjeljak, 24.8. iako moj termin poroda osvanuo je divan, suncan i normalan dan. Mm i ja kuci sami, malena kod sveki, doruckovali, gledali film...kasnije dosla kona na kafu sa dvoje djecice, ona otisla ja napravila rucak, rucali, mm se spremao oko 3 da ide na posao, ja piskila, on mi montirao dasku za peglanje i otisao, ja peglala i oko 3:20 osjetila prvi jaki bol, taman zavrsila raspremim sve...bol ne prestaje, nazovem mm, niti moze izaci s posla niti moze stici da me vozi u bolnicu, on nazove svekra, svekar krenuo po mene... nazovem mamu i kazem idem da se poradjam, ne panicite, sve je ok, dolazi svekar po mene. reci bratu da nema nista od kafe (trebao dodci kasnije do nas da kafenisemo) kasnije mi mama rece da je on sjeo u auto i krenuo prema meni, bio na vezi sa mm i svekrom pa ko prije stigne...svekar ipak bio najbrzi...guzva je, spica...ljudi se vracaju sa posla.
ja se u medjuvremenu obukla, bol konstantan, jak, ja pretrpim i predisem kontrakcije koje su ucestale...u jednom trenutku uhvatim se za stok od vrata...bol me popusti ugledam punu sudoperu sudja od rucka... hajd reko dok cekam da i sudje od rucka operem (gdje cu to ostaviti) ne mislim na bol koji se opet javlja
gledam na sat 3:50, pitam se hocu li stici u bolnicu, dokle je svekar...niko me ne zove...skontam odoh sici bolje da sam pred zgradom...izvadim kofer, zakljucam kucu u to svekar iz lifta. vec je oko 3:55. utrpamo se, svekar na gas, prodjemo jedno crveno, drugo...ko u filmovima...jurimo, ja se znojim...dolazimo do zeljeznicke stanice...horor...svekar na gas... trece crveno, ulijecemo u raskrsnicu ljudi nas pustaju... stizemo u 4:10 pred vojnu ja ulijecem, trcim onim hodnikom, lijevo...pa opet lijevo...pa nizbrdica...pa uzbrdica...razmisljam kojem je idiotu palo na pamet da opvo bude ruta do radjaone... pa na lift pa na drugi s drugog alarmantno sidjem na prvi ovi vec sa drugog javili da pripreme salu.
tu ja upadam na prvi, dajem zlatki papire, kaze nemamo vremena za papire, skidaj se lezi pogleda me, maximalno otvorena (12 cm) nema se vremena za ctg, niti za spavacicu ni bilo sta naravno user posted image sjetim se pjesme nemam ti kad i pocnem da se smijem...ona me gleda...tu je negdje i svekar dosao uparkirao auto kofer ostao u autu (nije zamjeriti covjeku koji jeumalo porodio snahu u autu) tu on ode po kofer uz recenicu zlatke: hajde deda, dok vi kofer i papirologiju snaha ce poroditi user posted image trudnice i porodilje na hodniku ibrete se :-)
tu je negdje dosao i dr. goran stojkanovic (sjetio se mojih neobicno plavih ociju i gostovanja od srijede) i samo na brzinu ispricam od petka dogadjaje i dozivljaje...bi mu krivo, kaze moglo je ovo i subotu i nedjelju bez nervoze i panike. sreca pa mi vodenjak nije pukao mogla sam se kuci poroditi - njegove rijeci.
elem mi u salu, trceci, zlatka me izmedju kontrakcija podigla sa lezaja. sestre tjeraju porodilje sa hodnika... stacionirala se je u salu, dr Stojkanovic poce navijati: Mozeeee li LTM bez epiziotomije??? na to sestra zlatka i sestra senada u glas: MOOOOZZEEE!!! ja ih gledam reko Boze mili jesam li u radjaoni ili u ludari user posted image
dva-tri napona i eto bebare. rodila se princeza tacno u 16:30! svi govore masala cure 54 cm 4200 gr, nek nam je svima ziva i zdrava. kaze doktor goran e svaka cast, ja bih mogao jos 10 ovakvih poroda user posted image user posted image reko doktore ja ne mogu 10 ali mogu doci za dvije-tri godine ako vam to toliko znaci user posted image sve proslo u djelicu sekunde. meni zlatka skinula moje stvari sa mene, dali mi njihovu spavacicu. ja bila brza od svekra hahaha
eto drage moje, ovo bi ujedno bila i moja porodjajna prica.

ja kao sto predpostavljate sinoc peglala user posted image mislim da ce mi pegla biti trajna uspomena na moju porodjajnu pricu user posted image

_____________________________

...od nakita je nosila jedino oči!
Leona 2.1.2013. Mamina slika i prilika
Nora 24.8.2015. Voli tata svoju Noru najvise na svijetu!

(odgovor članu ziel)
Neposredna veza do poruke: 2321
   RE: Vaše porođajne priče
29.8.2015 22:41:20   
Hannan
LTM cestitam od srca, da bebana bude ziva i zdrava.
A jedini komentar koji mi je prosao kroz glavu je " da i ovo procitam", vjeruj citala sma o lahkim porodima, brzim, i sama sam imala drugi porod "koji bih svima pozeljela" ali nakon ove price, zelim im kao taj tvoj :):)

_____________________________

»Gospodaru, Ti moje znanje povećaj«

30.1.2007
23.06.2013


(odgovor članu LieToMe RR)
Neposredna veza do poruke: 2322
   RE: Vaše porođajne priče
30.8.2015 11:46:27   
irenaSA
LTM kraljice user posted image
Od srca sam se ismijalauser posted image
To njoj ko do frizera...hej imam usput nek1 poslić..sad ću ja začas...user posted image
Neka su vam žive i zdraveuser posted image
Možeš ti još kojeuser posted image

(odgovor članu Hannan)
Neposredna veza do poruke: 2323
   RE: Vaše porođajne priče
30.8.2015 16:00:17   
LieToMe RR
Hvala vam puno na cestitkama i zeljama (od srca i ja vama zelim sve najljepse)
Ma ja sam znala da ce moj drugi porod biti komican bar koliko i prvi ali ovo nisam ocekivala. Zao nam je jedino sto mm nije prisustvovao i drugom porodu kao i prvom ali bilo je ono nemam ti kad user posted image

Ostala sam vam duzna za pricu o imenu. Posto mm nije prisustvovao porodu i nije mogao da nas pokupi iz bolnice (po nas dvije dosli svekar i moj brat). A s obzirom da se cijelu trudnocu nije znalo jel cura ili decko, imali smo neki klimavi spisak... a dogovor je bio posto sam ja princezi broj 1 dala ime i prije nego je rodjena - Leona, dogovor je bio da ce mm dati ime princezi broj 2.
Medjutim kako nije prisustvovao porodu poslao je sms u kojem je pisalo da ce znati ime tek kad se njih dvoje ugledaju.
Navece, 25.8. kad je dosao kuci i uzeo svoju princezu u naramak rekao je: Voli tata svoju Noru najvise na svijetu!



_____________________________

...od nakita je nosila jedino oči!
Leona 2.1.2013. Mamina slika i prilika
Nora 24.8.2015. Voli tata svoju Noru najvise na svijetu!

(odgovor članu irenaSA)
Neposredna veza do poruke: 2324
   RE: Vaše porođajne priče
31.8.2015 23:20:15   
elmaL
Prica o porodu dramaticno humoristicno predobra user posted image user posted image nek je curica ziva i zdrava user posted image ovo ono bas filmski scenario, uvijek samkontala nema sanse da se to nekome stvarno desiuser posted image

A prica o imenu je opet posebno divna user posted image

_____________________________

E i A=<3
"Ako se svaki dan malo brinete, izgubit ćete nekoliko godina vašeg života. Ako nešto nije kako treba biti, popravite ako možete. Ali učite se ne brinuti. Brige nikad nisu ništa popravile."

(odgovor članu LieToMe RR)
Neposredna veza do poruke: 2325
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  91 92 [93] 94 95   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  91 92 [93] 94 95   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Bradavice
Alisa.

U trudnoci su mi se pojavile bradavice na vratu.One sitne i ima ih dosta.Je li neko od vas imao taj problem i kako to ukloniti ima li neka krema ili nesto slicno.

Da (69%)

Ne (31%)


Broj svih glasova: 42

Hvala na glasovima. Glasovala/glasovao si već na svim aktualnim anketama. Možeš napraviti svoju anketu!

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *