Slatki okrugli bebini obrazi i njihov osmijeh proizvode pozitivne emocije i reakcije kod odraslih oko njih. Foto: Freepik

/11 /11

Novi roditelji se brzo naviknu na to da svako ima nešto da kaže o mekanoj bebi, sa primedbama koje se kreću od bezazlenih (pogledaj te bucmaste obraze) do onih ne baš tako bezazlenih (da nije malo veliki za svoj uzrast?).

Sasvim je normalno da beba ili malo dijete budu bucmasti u određenim delovima tijela, posebno na obrazima. Pored toga što izgledaju slatko, bucmasti ili okrugli obrazi imaju bitnu ulogu u tome kako se beba hrani i raste. Ipak, neki roditelji mogu biti osjetljivi ukoliko njihovu bebu nazovete „bucmastom“.

Pročitajte više o tome zašto su bucmasti obrazi normalni i zdravi za bebu i zašto roditelji ne bi trebalo da brinu o tome u većini slučajeva. 

Zašto bebe imaju tako bucmaste obraze? 

Bebe obično udvostručuju težinu u prvih 6 mjeseci, a zatim je utrostruče do navršene 1 godine. Ishrana sa visokim sadržajem masti važna je za malu djecu kako bi dobila na težini u kratkom vremenskom periodu. Masnoća kao energija potrebna je za zdrav rast i razvoj bebe, a „dječija“ mast se skladišti ispod kože u obliku "bucmastih" obraza ili "krofnastih" rukica i nogica.

Bucmasti obrazi sastoje se od masti i mišića. Snažni mišići obraza pomažu bebama pri hranjenju, bilo da su dojene, ili se hrane na flašicu. Ponavljajući pokreti sisanja tokom hranjenja održavaju bebine mišiće obraza punijim i jačim. Takođe mogu učiniti da obrazi izgledaju okruglije.

Zatim, u prvoj godini života, bebama je potrebna ishrana sa visokim sadržajem masti jer im mozak raste i brzo se neurološki razvijaju.

Malom tijelu bebe potrebna je mast i za energiju koja pomaže u apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima, proizvodnji hormona i čuvanju masti za kasniju upotrebu. Kada beba počne da se kotrlja, puzi i hoda, počeće da gubi svoje bucmaste obraze sa ovom novootkrivenom pokretljivošću.

Da li dojene bebe imaju bucmastije obraze?

Dojene bebe mogu brže dobiti na težini od beba hranjenih adaptiranim mlijekom u prvih nekoliko mjeseci. Međutim, ovo se postepeno smanjuje oko 9. do 12 mjeseca. Masnoća na obrazima ima ulogu i pri dojenju i pri hranjenju na flašicu, jer pomaže da se jezik drži na mjestu tokom pokreta sisanja. Ipak, i bebe hranjene na flašicu takođe mogu brzo da dobiju na težini. Ali sve bebe su individualne i nemaju sve bucmaste obraze. 

Zašto ih toliko volimo? 

Nije tajna da većina nas voli preslatke dječje bucmaste obraze. Ovo je čak i naučno dokazano! Prema studiji iz 2016., briga o djetetu je vođena emocionalnim stanjem koje se zove negovanje ljubavi. Aktivira se bebinom bespomoćnošću i ljupkošću. Kada roditelj vidi bebu koja nije u stanju da se brine za sebe, instinktivno i fiziološki je vođen da se pobrine o djetetu. Bucmasti obrazi, rukice i nogice, koje tako volimo da "štipnemo" doprinose mekoći beba, čineći ih još slađima. Iz tog razloga, bucmasti obrazi, zajedno sa svim ostalim što bebu čini preslatkom, nisu samo neophodni za dobro zdravlje, već funkcionišu i kao mehanizmi preživljavanja.

Moć da privuku svoje roditelje svim čulima, od suštinskog je značaja za zdravlje i razvoj. Pored toga, slatki okrugli bebini obrazi i njihov osmeh proizvode pozitivne emocije i reakcije kod odraslih oko njih. Zbog toga je veća vjerovatnoća da će odrasli zaštititi bebu i brinuti o njoj.

Da li bucmasti obrazi u nekim slučajevima mogu biti razlog za uzbunu?

Uopšteno govoreći, bucmasta beba je zdrava, kažu doktori. Loša ishrana i nedostatak vježbanja kao glavni faktori epidemije gojaznosti među djecom i odraslima, nisu imali vremena da utiču na bebe.

Znaci upozorenja na koje treba obratiti pažnju 

Ali dok doktori pozivaju roditelje da ne paniče, oni ih takođe podstiču da obrate pažnju na određene simptome. Ako roditelji imaju višak kilograma, njihova djeca su u mnogo većem riziku od razvoja problema sa težinom. Isto tako, veći porast tjelesne težine majke tokom trudnoće takođe može povećati težinu bebe pri rođenju i u prvoj godini života.

Genetika je možda delimično kriva, ali češće je krivac za gojaznost način života, tako da imajmo na umu da se djete odgaja i uči o hranjenju, ishrani i aktivnostima posmatrajući nas, njihove roditelje.