/11 /11

Prvi dan kad smo došli kući sveki je bila sa mnom, mogu reći da je sve teklo lagano... Malac bio miran spavao i dojio. E tu noć mojoj svekrvi je nešto došlo u glavu da bi se malac mogao ugušiti benkicom  pa je prestojala nageta nad krevetićem cijelu noć, ujutro je kičma ukočila... Drugu noć ja sam kao kakva budala dežurala da bi ona odspavala... Sjećam se kao danas sjedim ja u "turskom stavu" držima Amara, a on doji, odjednom mi se samo ruke cimnuše... Ja zapala sjedeći...

Treći dan sveki otišla kući, muž na posao, ja malca spustila da ga presvučem kako sam ga raspovila tako je on stao piškiti i kakiti i taj isti mlaz po meni i umjesto da samo prevučem pelenu ja se izmaknem ... Putokaz je nastao po tepihu do kauča...
Ja sjedim pored njega i plačem a on gricka svoju ruku i gleda u mene...
Taj isti dan došle patronažne da izvade mu krv iz pete (gatrijev tesat) one ga i obukle, pola sata kasnije moj Amar plače nit hoće da doji niti ga smiruje nosanje, pelenica suha, ja ludim... Onda sam ga raspovila i imam šta i vidjeti stopalo ledeno i modro, plavo, stisnuo ga šav od čarapice... Sva sreća nije bilo ništa strašno, ali da je duže trajalo moglo je biti poslijedica...

Odveli malog u savjetovalište po prvi put i sredila ja njega, benkice, kimono, patikice, kad kažu meni da ga skinem i stavim na vagu, sve super bilo dok ga nije trebalo obući, roditelji svi završili i odoše a muž i ja i dalje pokušavamo obući malog. On mu čuva rukice a ja navlačim majcu preko glave (neuspješno) te dođe neka sestrica, kaže da vam pomognem uh kad je nisam izljubila... Kad će ti ona meni: Mlada mama? A moj će muž : Ma tetka i tetak.... J

U sedam dana smo mi imali komičnih situacija, dok se nismo navikli jedno na drugo... Nakon sedam dana sve je išlo kao po loju.