|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  4 5 6 [7] 8   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: Rana stimulacija
19.11.2013 9:37:21   
dipl.defektolog
Postovani roditelji,

Saljem vam link o autizmu-sajt posvecen autizmu i hiperkinetskom poremecaju:

http://autizamiadhd.wordpress.com/page/4/

Nadam se da cete pronaci nmeke zanimljive informacije.
Veliki pozdrav user posted image

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 151
   RE: Rana stimulacija
24.11.2013 10:26:29   
dipl.defektolog
Na linku ispod mozete pronaci tekst koji pise o temi:
"Kako pomoci djetetu ciji se govor razvija usporeno"

http://www.decjisajt.rs/magazin/logoped/beba-dete-govor-stimulacija-vezbanje-logoped/v-37

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 152
   RE: Rana stimulacija
9.12.2013 13:18:01   
dipl.defektolog
Dragi roditelji, evo nekoliko pjesmica uz koje cete vasim malisanima olaksati ucenje vezivanja pertli user posted image :

Zečje uši
Vezice šaljivice
prekrižile ručice
Zeko jedno uho ima
Zeko drugo uho ima
Drugo uho se savilo
u rupu se sakrilo.
Gdje je?
Tu je!
Uhvati ga!
Zeko ima uha dva.


Mašna

Prošla je vezica
ispod mosta
zategni obje
biti će dosta
Pola mašne viri,
uzmi drugu vezicu
omotaj okolo,
provuci kroz rupicu.
Pola je mašne prošlo
ispod mosta
Sada imaš cijelu biti će dosta.

(preuzeto sa: New post on Edukator i rehabilitator )

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 153
   RE: Rana stimulacija
13.12.2013 14:57:40   
dipl.defektolog
Dragi roditelji,

Mislim da o ovome nisam pisala, pa mozete procitati ispod zanimljivost koje se ticu pracenja djeteta i reagovanja na vrijeme, ukoliko se pojave neke sumnje:

Pratite razvoj vašeg djeteta i reagujte na vrijeme

Normalno“ je da postoji raspon (opseg), ali i tendencija da se prati redosljed. Očekuje se da se određene vještine pojave više ili manje u godinama opisanim ispod. Evo nekoliko od mnogo miljokaza tipičnog razvoja, koje dijete treba da dostigne u prvoj godini života i kasnije.

Do 3. mjeseca

Do 6. mjeseca

Do 12. mjeseca

Poslije 12. Mjeseca

3.mjesec života

Motorne vještine

• Da podigne glavu i grudi kada leži na stomaku;

• Da okrene glavu na jednu i na drugu stranu kada leži na stomaku;

• Prati očima objekat ili osobu koja je u pokretu;

• Da uhvati zvečku kada joj se da;

• Da mrda i šutira rukama i nogama;

Senzorne i misaone sposobnosti (vještine);

• Da okreće glavu ka svjetlosti i bojama;

• Okreće se ka zvuku ljudskog glasa.

• Raspoznaje dojku ili flašicu;

• Reaguje na zvuk zvečke ili zvona:

• Jezičke i socijalne vještine;

• Proizvodi zvuke gukanja i gurglanja;

• Da se smije kada se i drugi smije;

• Da plače kada je gladno, uplašeno ili mu nešto smeta;

• Da se umiri na zvuk umirujućeg glasa ili u naručju

6.mjesec života

Motorne vještine

• Da drži čvrsto glavu, dok sjedi uz vašu pomoć;

• Da poseže za predmetima i da ih hvata;

• Da se igra sa svojim prstima na nogama;

• Da pridržava flašicu dok ga hranite;

• Da istražuje predmete stavljajući ih u usta i bacajući ih;

• Prebacuje predmete iz jedne u drugu ruku;

• Zauzima sjedeći položaj kada ga hvatate za ruke;

• Sjedi samo uz malu pomoć;

• Valja se;(rola se)

• Skakuće kada ga držite u stojećem položaju;

Senzorne i misaone sposobnosti:

• Otvara usta za kašiku;

• Imitira poznate aktivnosti koje obavljate;

Jezičke i socijalne vještine:

• Brblja i proizvodi zvuke kao da pjeva;

• Prepoznaje poznata lica;

• Smije se i ciči sa oduševljenjem;

• Vrišti ako je uzbuđeno;

• Smije se sebi u ogledalu

12.mjesec života

Motorne vještine:

• Pije iz šolje uz pomoć;

• Hrani se samo prstima i hvata palcem i kažiprstom male predmete;

• Pokazuje prvim prstom;

• Stavlja male kocke u kutiju i vadi ih iz kutije;

• Spaja dvije kocke;

• Dobro sjedi bez pomoći;

• Puzi na rukama i nogama;

• Povlači se da ustane ili pravi korake držeći se za namještaj;

• Stoji samo momentalno;

• Hoda dreći se jednom rukom

Senzorne i misaone vještine:

• Kopira zvuke i akcije koje Vi pravite;

• Odgovara na muziku pokretima tijela;

• Pokušava da izvrši jednostavne ciljeve (gledanje i puzanje do igračke);

• Prati objekat koji je pao (npr.padanje kašike sa stola);

Jezičke i socijalne vještine:

• Brblja, ali da to liči na govor;

• Ima prvu riječ;

• Prepoznaje imena članova porodice;

• Pokušava da „govori“ sa Vama;

• Reaguje ako se neko uzbudi, uzbudjenjem ili plakanjem;

• Pokazuje povezanost prema poznatom odraslom;

• Pokazuje zebnju (strah) prema nepoznatima;

• Pruža ruke kada hoće u naručje;

• Razumije jednostavne naredbe

Preuzeto sa: http://edukacija-rehabilitacija.org/pratite-razvoj-vaseg-deteta-i-reagujte-na-vreme/

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 154
   RE: Rana stimulacija
7.1.2014 17:53:33   
sretna sam jako
Postovani ponovo Vas puno pozdravljamo...opet smo imali dvije kontrole kod neuropedijatra i fizijatra- u nastavku Vam saljem nalaze. 15.01. napunjamo 10 mjeseci - korigirano 9 i pol.

Gem I.
19.12. nalaz neuropedijatra
-Neuroloski status u poboljsanju. Nastaviti vjezbe. UZV mozga nalaz u regresiji. Kontrola s prvim rodjendanom.

20.12. nalaz fizijatra
-Kontrolni pregled. Raniji nalaz u prilogu. Gem I provodi NRT na odjelu zbog zaostajanja u motorickom razvoju. Djecak je u dobi od 9 mjeseci. Majka navodi da povremeno puze, sada vise favorizira polozaj na trbuhu.
Klinicki: u pronaciji spontana motorika kruta. Okrene se na bok, te su prisutne lateralne reakcije uspravljanja. U polozaju na trbuhu oslanja se na laktove povremeno na otvorene sake, te prisutno "plivanje". Odize se na koljena te pomalo puze uz nepravilan obrazac puzanja.
Ne posjeda se samostalno, reakcije odbrane oskudnije.
Dg. Zaostajanje u motorickom razvoju
Th.8 NRT
( Da ja pripomenem da je u medjuvremenu naucio pravilno da puze, jos uvijek ne znam sam sjest ali kad ga posjednem zadrzava se u tom polozaju.)

Gem II.
19.12. nalaz neuropedijatra
-Neuroloski status u poboljsanju. Dobrog opceg stanja, lijep socijali kontakt. Kontrola s prvim rodjendanom.
(UZV nije sniman jer je dr.smatrao da nema potrebe za istim.)

20.12. nalaz fizijatra
-Tonus muskulature neusaglasen, vise u smislu hipertonusa. U polozaju na trbuhu odize se na otvorene sake, u cetveronozni, te pravi povremeno iskorak. Vertikalizira se uz pridrzavanje. Posjeda se u prelazu iz pronacijskog u supinacijski polozaj. Oskudne odbrane.
Th.8 NRT
Molila bih Vase misljenje i ako imate jos koji koristan savjet za vjezbice. :) Da pripomenem idemo na Bobath.
Hvala Vam mnogo

< Poruku je uredio sretna sam jako -- 7.1.2014 17:55:37 >

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 155
   RE: Rana stimulacija
7.2.2014 12:12:35   
smajli80

IZVORNA PORUKA: smajli80


IZVORNA PORUKA: dipl.defektolog

Postovana,
Citajuci Vase ideje za rad sa Vasim malisanom, zaista sam pozitivno iznenadjena. Prije svega, svaka cast na odlicnim idejama. Obzirom da imate i djevojcicu a znamo da svaka generacija trazi svoju, tako ce i Vas malisan, najvise vremena provesti u igri sa sestrom, a ona ce sigurno izvoditi sa njim razne igre, kako pokretne, tako i one druge. On je sada u fazi istrazivanja, obzirom da do sada vec se sigurno dosta ohrabrio i pretpostavljam pusta se da hoda. Boravak na svjezem zimskom zraku zdravom djetetu jako prija, a odlicno poticanje motorike je kretanje. Ukoliko izvedete malisane kratko na sankanje, uzivat ce u zimskim carolijama, a izmoriti svoje misice kretnjom. Sto vise price sada je dosta bitno jer prije same faze govora, bitno je razumijevanje govora. Motorika je usko vezana sa razvojem govora, tako da sve sto radite sa njim, dobro je i za jedno a i za drugo podrucje. Obzirom na Vasu aktivnost sa njima, ne sumnjam da ce do proljeca biti pravi mali potrcko, tako da ce i ideja za igre u dvoristu sa njim biti mnostvo. Ponovo nam se tada mozete javiti pa da Vam damo ideje za pravljenje nakih zanimljivih a za motoriku jako korisnih igara. Do tada saljemo Vam veliki pozdrav user posted image


Evo došlo je lijepo vrjeme i po cjele dane provodimo vani u šetnji i igri.

To je sad već veliki dječak od 17mj. koji je i dalje jako aktivan.Stalno je u pokretu.Jako brzo hoda i ne drži ga mjesto.I dalje je sklon istraživanju sada već većih područja tipa dj.parkova i raznoraznih zelenih površina.
Uspješno prelazi manje prepreke tipa ivičnjaka bez saginjanja tj.uspravnim hodom.Sa 15 mj je savladao silaženje niz stepenice četveronoške a sad već polako pokazuje interese da to obavi kao mi odrasli.I uspjeva mu,ide po 3-4stepenice držeći se samo za ogradu.

Uživa u skakutanju po lokvicama i igri u pjesku.
Donosi svoje i sestrine cipele i čarape kad mu kažem da idemo van.

Možete li mi dati par ideja kako da naša igra u parku postane zanimljivija i naravno korisnija za njegov motorički razvoj.

Unaprjed hvala na odgovoruuser posted image




Poštovana

Javljam Vam se sa molbom da mi date još ideja kako da kvalitetno provedemo ove zimske dane.

To je sad dječak od 2 god.Ne pohađa predškolsku ustanovu.Svakim danom usvaja sve više rječi.Sklapa jednostavnije rečenice tipa daj vode,daj tutu pikim itd.U fazi je odvikavanja od pelena.Sam donosi tutu,obavlja nuždu ,nosi da se prospe u WC .

Kad smo napolju poprilično je aktivan , za stimulaciju koristim sve što nam se pruža.Penjanje/silaženje sa stepenica,hodanje po ivičnjacima,penjanje po ogradama,šljapkanje po lokvicama.

Međutim zbog čestih upala grla primorani smo da veći dio vremena boravimo u zatvorenom prostoru.
Imate li ideje kako da što kvalitetnije provedemo vrjeme.

Unapred se zahvaljujem.

_____________________________

Mamina velika curica 5.3.2008
Mamin mali dječak 26.1.2012.

(odgovor članu smajli80)
Neposredna veza do poruke: 156
   RE: Rana stimulacija
3.4.2014 12:44:07   
dipl.defektolog
Postovana,

Prije svega, oprostite na duzem cekanju na odgovor. Bila sam van svoje zemlje i nisam bila u prilici da odgovaram na pitanja. Molila bih Vas da mi se javite sada sa svjezijim misljenjem, kako bih Vam dala smjernice i savjete za dalji rad sa djetetom, odnosno rekla svoje misljenje. Jos jednom oprostite na cekanj.
Srdacan pozdrav i user posted image

(odgovor članu sretna sam jako)
Neposredna veza do poruke: 157
   RE: Rana stimulacija
3.4.2014 12:56:58   
dipl.defektolog
Postovana smajli80,
Kao sto sam predhodnoj gospodji objasnila, tako moram i Vama, prije svega da se izvinem zbog kasnog odgovora ali zaista nisam bila u mogucnosti ranije da pisem. S toga Vas molim da mi ser javite kada procitate porukicu i da navedete ukoliko imate sada nekih pitanja ili potreba za savjetima. PO Vasem pisanju, vidim da lijepo napredujete, sve radite kako treba, cas sta vise user posted image .
Saljem Vam veliki pozdrav i user posted image

(odgovor članu smajli80)
Neposredna veza do poruke: 158
   RE: Rana stimulacija
3.4.2014 14:58:52   
sretna sam jako
Postovani hvala Vam na odgovoru i nadam se da ste nam dobro! :)
Mi smo od zadnjeg posta imali dvije kontrole fizijatra. U prilogu nalazi:
Gem I:
31.01.2014.
Dob 10,5 mj. Od zadnjeg pregleda poceo puzati, te se podizati uz druge osobe i predmete. Klinicki: spontana motorika kruta. U supinaciji se zadrzava kratko, ali je vidljivo favoriziranje okretanja glave prema desno. Okrece se na bok zadrzava se uz urednu ravnotezu potom na trbuh ili u sjedeci polozaj. U sjedecem ima reakcije odbrane ali kraljesnica flektirana. U pronaciji se oslanja na otvorene sake ide u cetveronozni ljulja se i pravi iskorak u vertikalizaciju pridrzavajuci se za premete.
14,03,2014
Dob godina dana. Klinicki: tvrda spontana motorika, u sjedecem elevirana ramena slabije reakcije odbrane. Puze bez oslonca na stopala. Ustaje uz pridrzavanje uz iskorak ali stoji na vrhovima prstiju nespretno pada na podlogu.

Na vjezbe idemo i dalje. Ovih dana je poceo da se sam stoji (jos uvijek nesigurno) napravi par koraka bez oslonca ali ide u stranu a ne naprijed! Favoriziranje okretanja glave u desnu stranu smo "izgubili" al jos nam je i dalje glava zalezana- dal je to jos uvijek moguce ispraviti? Svaki Vas savijet za vjezbe i svaki Vas odgovor na moje pitanje je dobrodosao. :)

Gem II isto jos ide na vjezbe al samo da bi pruzao potporu Gem I tako da ne duljim te nalaze necu pisati. :)

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 159
   RE: Rana stimulacija
4.4.2014 12:54:57   
dipl.defektolog
Hvala na svjezim nalazima user posted image .

Sto se tice eleviranih ramena, te kifoticnog polozaja ledja, moja savjet su vjezbice na lopti. Ona je jako dobra, dijete je voli jer prihvata rad na njoj kao igru.
Vjezbice na sljedeci nacin:
Obavezno ogledalo ispred, dijete postaviti na lopti u potrbusni polozaj. Ispred na nesto postaviti djetetu zanimljive igrackice ili predmete. Njegov zadatak bio bi da se iz potrbusnog polozaja mora izdici-istegnuti, kako bi dohvatio igracku ili predmet (dobrim se pokazalo na ogledalo zakaciti neke igrackice koje dijete treba da dohvati, ogleda se i ujedno vjezba pa mu je jako interesantno). Na taj nacin ce jacati ledjne misice, vjezbati istezanje, te spontano dolazi do podizanja ramena. Nakon ovih vjezbica, slijedi polozaj na lopti na ledjima, kako biste malo istegli ledjne misice malisana.

Takodje, jako dobro je puzanje, kao i ljuljanje u 4-noznom polozaju, koje koliko mogu da primijetim, postojano je.
Stajanje na vrhovima prstiju:
Ako je vec doslo do iskoraka, te stajanja uz ili bez pridrzavanja, ja bih u ovom slucaju forsirala stajanje na cijelom stopalu a ne na vrhovima prstiju. To cete najlakse postici ukoliko prilikom rada sa djetetom, obujete mu duboke cipelice, sa ortopedskim uloskom (svaka ciciban ili frodo cipelica ima vam ovakve uloscice). Duboka cipelica fiksira zlobove na stopalima, tako da dijete mora stajati pravilno, a djon od ovakvih cipelica treba da bude malo kruci (da nije lako savitljiv kao kod nekih papa), jer dijete na ovaj nacin mora stati punim stopalom na podlogu, jer ne mogu stajati na prstima, cipelice mu to ne dozvoljavaju. U pocetku zna biti malo patnje i napora, ali vi ste strpljiva majka koja je dosta toga prosla, pa ne vjerujem ni ovo da ce vam biti tesko.
Ukoliko "tatate" dijete, bez cipelica, nije problem da to radite, samo ne dozvolite da on upravlja vama, nego vi kontrolisite brzinu tatanja. To znaci, da ukoliko dijete ima oslonac na prste, on ce biti brzi ako tata samo na vrhovima prstiju. Vas je zadatak da malo "usporite" tatanje, kako bi dijete imalo vremena da se osloni cijelim stopalom od podlogu. U ovom slucaju malisani znaju biti malo nervozni jer oni bi da ubrzaju i sto prije dodju do zeljenog cilja, a vi ih usporavate. Ovo je kao princip "pozuri polako", bolje malo sporije ali kvalitetnije user posted image .

Da li je on ranije imao u dijagnozi tortikolis dex? Ne mogu toga da se sjetim?
Ovo mi molim vas odgovorite, pa cu vam dati dalje smjernice za rad, bez obzira da li se radilo o ovoj dijagnozi ili ne.
Saljem vam veliki pozdrav i user posted image

(odgovor članu sretna sam jako)
Neposredna veza do poruke: 160
   RE: Rana stimulacija
6.4.2014 8:32:46   
sretna sam jako
Pozdravljam Vas i zahvaljujem na odgovoru :)
Nisam bila u mogucnosti da prije pise...dakle sto se tice hodanja- moglo bi se reci da je juce prohodao :) sad veze i po deset koraka i ide naprijed i hoda punim stopalima!!! Vjezbali smo i tatanje kao sto ste nam i opisali, al to nije bilo izvodljivo jako cesto jer on ne podnosi nikakve cipelice- to je odmah plac, ljutnja, preznojavanje...pa smo pokusali sto vise da se zaigramo i skrenemo mu pozornost da bi izdrzao po nekih 5-10 min par puta u danu! I super napredujemo. :)
Dijagnoza torikolisa ne postoji nigdje u nalazima. Samo pise -bez rezistencija u podrucju sternokleidomastoideusa-, al to je pisalo i kod Gem II a bio je torikolis u pitanju.
Kod Gem I je glava bila nagnuta prema ramenu u desnu stranu- to je najbolji opis. :) Vjezbe su dale rezultata, a i ja sam se na savjet fizioterapeuta budila cesto nocu da mu ispravim polozaj spavanja- jer je jako cesto spavao na lijevom boku ili na stomaku al uz oslonac na lijevi obraz. Al je jos uocljiva ta asimetrija zatiljka i ponekad mi se cini kkad je umoran ili kad se tek probudi da mu je malkice vidljiva i asimetrija lica....bio je kandidat za operacije tog vratnog misica, ali kako dobro napredujemo ta mogucnost je iskljucena.
Hvala Vam puno jos jednom

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 161
   RE: Rana stimulacija
11.4.2014 11:43:04   
dipl.defektolog
Postovana,
Ukoliko nema u dijagnozi tortikolis, vjerujem da ce se vremenom korigirati nepravilnost koja je trenutno vidljiva. Najbolja vjezbica mu i jeste samostalno kretanje, okretanje, istrazivanje okoline, prostora, tako da mu to dodje kao svakodnevna vjezbica. Usmenim nalogom mozete mu skretati paznju ukoliko primijetite da naginje glavu cesce na jednu stranu. On je sada dovoljno velik da moze da razumije sto mu se govori. U pocetku ce Vase opominjanje biti mozda cesto, ali poslije ce biti dovoljno samo da kazete, primjer "glava" i on ce vec znati da je samovoljno mora dovesti u "neustralni" polozaj, tj u medijalnu liniju koja se odnosi na drzanje glave centralno, niti lijevo a niti desno, bas kao sto je i mi nesvjesno drzimo. Ukoliko budete i dalje zabrinuti i vidite da nema napretka, a sumnjam da ce tako biti, slobodno se ponovo javite.
Saljem Vam veliki pozdrav i user posted image

(odgovor članu sretna sam jako)
Neposredna veza do poruke: 162
   RE: Rana stimulacija
4.6.2014 9:21:33   
smajli80

IZVORNA PORUKA: dipl.defektolog

Postovana smajli80,
Kao sto sam predhodnoj gospodji objasnila, tako moram i Vama, prije svega da se izvinem zbog kasnog odgovora ali zaista nisam bila u mogucnosti ranije da pisem. S toga Vas molim da mi ser javite kada procitate porukicu i da navedete ukoliko imate sada nekih pitanja ili potreba za savjetima. PO Vasem pisanju, vidim da lijepo napredujete, sve radite kako treba, cas sta vise user posted image .
Saljem Vam veliki pozdrav i user posted image



Pozdrav

Evo sad sam tek vidjela vaš post.Nemorate mi se izvinjavati ,nije ništa hitno.

Dječak je i dalje aktivan,sad češće boravimo napolju.Voli ići u dj. parkove .Sam se penje na kućice u pjesku i spušta niz tobogan.Obožava igre u pjesku.Voli da se klacka ,ljulja,igra žmirke.Uživa u vožnji triciklom.
Kod kuće voli da sluša muziku i pleše.Ne voli da slaže kockice i crta.
Skinuo je pelenu te sam ide na tutu ili WC.Napolju se skida sam i piški bez moje pomoći.
Voli da se igra sa ostalom djecom i sa radošću ih prati u igri.Svakim danom usvaja sve više rječi i ima pravilniji izgovor.njega i kćerku sam učlanila u biblioteku te im svakodnevno čitam.

Mislim da je to sasvim dovoljno i ako Vi imate još nekakvih ideja napišite mi,njemu je 2god 4mj.

Zahvaljujem

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 163
   RE: Rana stimulacija
4.6.2014 22:25:35   
ajla86
mojoj curici je 20 mj..jos smo na mama,daj,njam i jos par stvari znaci prica ali neprica user posted image user posted image user posted image user posted image
razumije sve kad pricas sa njom....ako joj kazem donesi sokic ona donese itd...ali me brine ja sam sa njom 24 h kuci pricam sa njom jer smo vecinom same al nikako da krenemo sa nekom komunikacijom....
bas se brinem i tako silno zelim da pocne sa pricom user posted image user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu smajli80)
Neposredna veza do poruke: 164
   RE: Rana stimulacija
5.8.2014 11:34:33   
dipl.defektolog
Postovana ajla86,
Ja se nadam da ste dobili moju pp koju sam Vam proslijedila prije nekoliko sedmica. Opet ponavljam, na pitanje koje ste postavili, pronaci cete odgovor na ranijim stranicama, kada smo govorili o ranom razvoju govora. Ako nakon procitanog budete imali jos dodatnih pitanja, slobodno ponovo se javite, do tada veliki pozdrav user posted image

(odgovor članu ajla86)
Neposredna veza do poruke: 165
   RE: Rana stimulacija
5.8.2014 11:36:55   
dipl.defektolog
Zašto djeca grickaju nokte

Navika se najčešće se javlja u 5, 7. i 11. godini, ponekad u adoelscenciji, a istraživanja pokazuju da u nekom periodu razvoja čak 45 do 60 odsto dece gricka nokte.
Kada roditelji primete da njihovo dete gricka nokte uglavnom su uplašeni, jer misle da je to posledica negativnih emocija ili nekog prikrivenog problema. Lekari tvrde da postoji nekoliko najčešćih razloga zbog kojih deca grickaju nokte, kao i da je potrebno mnogo strpljenja, ponekad i stručna pomoć lekara, kako bi se deca oslobodila ove neprijatne navike.

Problem sa grickanjem noktiju najčešće se javlja u petoj, sedmoj ili jedanaestoj godini, ponekad u adolescenciji, a neka deca ovu naviku zadrže i u zrelom dobu. Istraživanja pokazuju da u određenom periodu razvoja naviku grickanja noktiju ima od 45 do 60 odsto dece i da su joj jednako skloni i dečaci i devojčice u ranom uzrastu, ali kako su stariji češća je kod dečaka, pišu "Novosti".

Medicinsko objašnjenje za ovu naviku koja se stručno zove onikofagija je poremećaj kontrole impulsa i svrstava se u emocionalne poremećaje.

Najbezazleniji razlog za grickanje noktiju je dosada, pa mališani to često rade kada nisu u žiži interesovanja, naročito majke, kada nemaju podsticaj, a imaju višak slobodnog vremena.

Drugi uzrok može da bude umor, zbog čega je jako važno da dete ima svoj dnevni i noćni ritam od kojeg se neće često odstupati. Dete bi trebalo da ima vreme za igru, vreme za obroke, vreme za spavanje i to treba poštovati, jer u suprotnom dete se više umara nego što može da izdrži, što stvara napetost koja se najlakše podnosi stavljanjem prstiju u usta.

Osim toga, nesigurnost je čest uzrok ove loše navike, pa je jako važno detetu upućivati pohvale i uvek kritikovati isključivo njegove postupke, nikada ličnost. Grickanje noktiju može da bude i odraz nervoze. Plašljiva, razdražljiva i stidljiva deca češće gickaju nokte od dece koje ne pokazuju ovakve karakteristike.

Ozbiljniji razlozi mogu biti problemi u razvoju, kao i prikriveni emocionalni ili psihički problemi. Takođe, dete koje je pod stresom sigurno će grickati nokte, pa pokušajte da otrkijete šta je to što dete muči, odnosno uznemirava. Izvori stresa kod mlađe dece mogu biti i neke potpuno uobičajene stvari koje odrasli ne vide kao stres, kao što je, na primer, poset_a prijatelja. Školarci ovu naviku mogu dobiti ukoliko su preopterećeni obavezama.

Grickanje noktiju može da ugrozi i zdravlje, jer je mogućnost infekcija veća. Ogoljeni nokti veoma su oset_ljivi na bakterijske infekcije, a posebno meko tkivo oko nokta na kojem se najčešće javlja crvenilo, oticanje ili gnojenje. Takođe, grickanje noktiju može da izazove i probleme sa zubima, jer ugrožava zdravlje desnih, formira loš zagrižaj i nepravilan položaj zuba, dovodi do češćih respiratornih ili crevnih infekcija.

Neke studije evropskih naučnika pokazale su da je grickanje noktiju povezano i sa drugim poremećajima, kao što su deficit pažnje, hiperaktivnost (ADHD), noćno mokrenje, neki oblici opsesivno- kompulzivnog ponašanja, tikovi... Vrlo često deca grizu nokte ukoliko to rade njihovi roditelji.

Da biste dete odvikli od ove nezdrave navike nikada nemojte da vičete na njega ili da ga udarate preko prstića, kada stavi ruke u usta. Naredbe nisu dobar način odvikavanja. Potrebno vam je strpljenje, ljubav, nežnost i vreme. Razgovarajte sa detetom, saznajte šta ga eventualno muči, frustrira, izlaže stresu.

Mazite ga, grlite i ljubite, poklanjajte mu pažnju i pokažite da vam je važno da ste tu za njega.

Dobro je i da dete upišete na neki sport ili ples, jer istraživanja pokazuju da fizička aktivnost utiče na sprečavanje ove loše navike. Stimulišite dete nekim zanimljivim aktivnostima i, na primer, napravite kalendar u koji ćete obeležavati svaki dan kada dete ne gricka nokte, suncem, smajlićem, cevtićem... Kada dete uspe da veže nekoliko simbola, ili je u sedmici bilo više dana sa simbolima nego bez njih, nagradite ga nečim što želi.

Stručnjaci savetuju da sa "odvikavanjem" počnete čim primetite da dete gricka nokte, jer što više odlažete, teže ćete rešiti problem.

Ponekad grickanje noktiju samo od sebe prestaje, deca prerastu tu potrebu, ali ukoliko primetite da je navika intenzivna, da traje u kontinuitetu, nije loše da se konsultujete sa stručnjakom.
Preuzeto sa: http://mondo.rs/a572645/Magazin/Porodica/Zasto-deca-grickaju-nokte.html

< Poruku je uredio dipl.defektolog -- 5.8.2014 11:37:25 >

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 166
   RE: Rana stimulacija
7.8.2014 9:19:50   
dipl.defektolog
Kako se prave razmazena djeca

Размажено дете није оно које је имало пуно родитељске љубави, већ оно коме су недостајала правила.



Попуштање и повлађивање деци из било којих разлога, никако није добро. Такође, психолози и педагози саветују родитеље да избегавају однос у коме нема ауторитета. Деци су потребни родитељи, јер другаре треба да нађу међу својим вршњацима.

Дечји психолози верују да је изостанак рутине најопаснија родитељска грешка. Доследност се тешко спроводи, али јасно указује на решеност у одређеном поступку. Маме и тате често попуштају да би ублажили осећај кривице. Дозвољавају нека “дечја правила”, превише поштују жеље малишана, уместо да прецизно утврде када је време за јело, спавање.

Зоран Миливојевић, психотерапеут, каже да родитељи по сваку цену желе да виде срећно дете и зато испуњавају жеље, молбе, захтеве…

“Психоанализа је показала да деца која нису добијала довољно љубави у детињству одрастају у неуротичне особе. Зато су родитељи у фокус ставили дететова осећања, доживљај да је вољено. Данас када је неколико генерација, које су васпитаване по моделу попустљивог васпитања, одрасло, видимо да овакав модел прави штету стварајући нову патологију. Реч је о размаженој и презаштићеној деци”, каже Миливојевић.

Попустљивост васпитавања је отишло у супротност – стално се показује љубав, а избегава се дисциплиновање, а они сваки покушај дисциплиновања доживљавају као негацију љубави.

Родитељи често попуштају деци и да би избегли сцене. Одрасли треба да прихвате да се о неким стварима може, а о некима не може расправљати.

Исто тако, још једна варка се често провлачи, а то је да су деца којој добро иде у школи васпитана и примерна. Педагози саветују родитеље да осим подстицања на учење, за дете је важно и обављање кућних послова и стварање радних навика.

Психолог др Арик Сигман у књизи “Размажена генерација” опомиње да смо унутар западног цивилизацијског круга направили трагичну грешку када смо поистоветили љубав и васпитање, и да је време да те појмове раздвојимо.
“Није љубав та која квари децу. Квари их недостатак дисциплиновања. Морамо поново да колективно учимо, укључујући и понеког стручњака, да дисциплиновање деце није израз нељубави него љубави. Помозимо деци да схвате да постоје и веома корисне ствари које су непријатне, а које дете мора да научи и усвоји. И зато је нова формула васпитања: љубав плус дисциплина”, објашњава др Миливојевић.

Улога родитеља је да научи дете како ствари функционишу и да ауторитет треба поштовати. Пријатељ пријатељу не може да каже “не смеш да урадиш то”, а много пута то је важна улога родитеља. Ипак, то не значи да родитељи и деца не треба да разговарају.

Несугласице око ауторитета треба да се реше и успоставе у разумне оквире током основне школе. Пубертет је кризна тачка. Тада се конфликти повећавају и ако нисте научили да међусобно решавате проблеме и ситуације, сукоби могу да ескалирају.

Preuzeto sa: http://zelenaucionica.com/kako-se-prave-razmazena-deca/?fb_action_ids=10203989365430276&fb_action_types=og.likes&fb_ref=below-post

< Poruku je uredio dipl.defektolog -- 7.8.2014 9:20:21 >

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 167
   RE: Rana stimulacija
14.8.2014 12:35:11   
dipl.defektolog
Dragi roditelji,
Bit ću odsutna do 01.09.2014. godine. Vaša pitanja i dalje šaljite bez ustručavanja. Svakako ću blagovremeno odgovoriti. Do tada želim vama i vašim mališanima svako dobro i mnogo uživanja u toplim ljetnim danima user posted image

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 168
   RE: Rana stimulacija
14.8.2014 12:50:58   
dipl.defektolog
Kako naučiti djecu da misle: Zakotrljajte im klikere u glavi!

Postovani roditelji, na sljedecem linku mozete procitati odlican clanak dr. Ranka Rajovica kojeg jako postujem i cijenim, te s toga pratim njegov rad, procitajte o cemu se radi:
http://www.detinjarije.com/kako-nauciti-decu-da-misle-zakotrljajte-im-klikere-u-glavi/


(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 169
   RE: Rana stimulacija
9.9.2014 15:11:22   
dipl.defektolog
Procitajte zanimljivu pricu:
Šta mediji rade djeci: Mama, kada ću ja imati haljinu kao ona teta?

http://www.detinjarije.com/sta-mediji-rade-deci-mama-kada-cu-ja-imati-haljinu-kao-ona-teta/

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 170
   RE: Rana stimulacija
13.9.2014 10:42:36   
mala lala
Zdravo ja sam ovjde prvi puta,msm prvi puta postavljam pitanje a mnogo puta prije sam čital vasa iskustva i pronalazila utjehu kada sam smatrala da ja i moja beba imamo problem.Imam bebu od skoro 4 puna mjeseca,do skora je bilo sve super,razvijala je se sasvim normalno,pocela je gucati i to bas puno,da bi mi prije par dana potpuno se promijenila,vise suti nego sto guce,smije s ei dalje na moje osmijehe kad place izgovara a,e,u,kad je presvalacim i dalje guce ali to je u odnosu na prij skroz malo.Ja kada njoj pricam ona se meni smije i govori eeee,i po koje guuu,posto je previse plasljiva i trzas e na svaku saitnicu bojim se da se nije sta uplasila,znate kako nas narod kaze da djeca mogu da zanijeme od straha.uhh luda sam od brige.Zanima me da li je neko imao slicna iskustva i kako da je stimulisem da vise govori.unaprijed hvala user posted image

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 171
   RE: Rana stimulacija
7.10.2014 8:37:53   
dipl.defektolog
Postovana,
Obzirom da ste mi pisali unazad mjesec dana, zamolila bih Vas da sada napisete da li se nesto promijenilo vezano za ponasanje vase bebe u odosu na period kada ste se javili? Kada ste naveli da beba cim vas vidi odmah se osmijehne, izgovara eeee, to je jako dobar znak i u skladu je sa hronoloskom dobi bebice. Takodje mozete mi ovdje ili u pp napisati gdje zivite, jer mozda postoji mogucnost da zakazemo jedan susret, cisto preventivno. Svakako se javite. Do tada, saljem vam veliki pozdrav a bebici user posted image

(odgovor članu mala lala)
Neposredna veza do poruke: 172
   RE: Rana stimulacija
17.11.2014 15:33:02   
dipl.defektolog
NEKA NEOBIČNA PONAŠANjA KOD DECE I KAKO REAGOVATI NA NjIH (iz knjige “Senzorna integracija iz dana u dan“, L. Biel, N. Peski)

Lepršanje rukama, udaranje glavom i druga slična ponašanja

Kada je dete preosetljivo ili nedovoljno osetljivo na senzorne podražaje, ili ima kombinovanu osetljivost, njegova unutrašnja „kontrola glasnoće“ ne radi. Zvukovi mogu biti preglasni ili pretihi. Vizuelni unos može biti previše iznenadan ili nejasan. Kretanje se može osetiti kao prenaglo, izvan kontrole ili kao teško. Takođe mogu postojati neprekidni mentalni beli šumovi poput smetnji na TV prijemniku, pa su slika i zvuk nejasni i teško ih je podesiti. Pokušavajući normalizovati svoj nervni sistem, dete se može isključiti i povući, previše se fokusirati na nešto na štetu svega drugoga ili izvoditi neku vrstu repetitivnih ponašanja poput lepršanja rukama ili udaranja glavom. Iako se ova ponašanja obično povezuju sa autizmom, pojavljuje se i u neautistične dece sa senzornim teškoćama.

Nedovoljno osetljivom detetu ta ponašanja mogu pružiti senzornu stimulaciju za kojom žudi kako bi probudilo svoj nervni sistem, dok preosetljivo dete to može umiriti pomažući mu da blokira spoljne nadražaje. Takva ponašanja takođe dovode do otpuštanja beta endorfina u telu, što pruža zadovoljstvo. Iako vas to možda uzrujava i mislite da je to socijalno neprihvatljivo, zapravo nema razloga zašto bi se lepršanje rukama moralo sprečavati, osim ako smeta sudelovanju u aktivnostima poput onih u igri i vrtiću/školi. Moguće je da dete sa poremećajem senzorne integracije leprša rukama jer mu je to privlačno, relaksirajuće i pruža mnogo vizuelnog unosa. Dete koje kasni u govorno-jezičkom razvoju, koje leprša rukama kad je uzbuđeno ili frustrirano, može prestati to da radi kad počne rečima izražavati ono što želi reći. Repetitivno ljuljanje i vrtenje oblici su samoterapije, omogućavaju intenzivnu vestibularnu stimulaciju. Gledanje takvog ponašanja može vas uznemiriti, ali ni to ponašanje nije opasno. Udaranje glavom, koje daje intenzivne pokrete uz duboki pritisak, potencijalno je mnogo ozbiljnije. Takva ponašanja mogu biti i deo normalnog razvoja, s vrhuncem između 18 i 24 meseci života te mogu biti samo jedan od načina na koji dete usavršava pokrete. Ako vas zabrinjava ljuljanje i udaranje glavom, obratite se pedijatru, koji će vas, po potrebi, uputiti na dalje pretrage.

Šta vi možete da učinite?

Lepršanje rukama

Pokušajte izvežbati dete da umesto toga plješće rukama ili grli samo sebe.

Pružite mu dodir dubokog pritiska i proprioceptivni unos po ramenima, rukama i dlanovima preko aktivnosti senzorne dijete poput hodanja „kao tačke“, četkanja i pritiska na zglobove.

Zaokupite dete omiljenom igračkom ili aktivnošću koja zahteva korištenje ruku.

Udaranje glavom

Proverite ima li dete upalu uha, probleme sa vidom ili zubima. Neka deca udaraju glavom da odvrate pažnju od glavobolje, ili takvo ponašanje može biti jedini uočljivi znak da doživljava bol u području glave. Ako dete dugotrajno udara glavom, odvedite ga kod pedijatra koji će ga možda uputiti dečjem neurologu.

Redovno masirajte glavu i lice dlanovima
Ako dete snažno udara glavom, može se upotrebiti kaciga da bi se sprečile ozlede.
Udaljite detetov krevet dalje od zida i stavite ga na debeli tepih. Koristite jastuk za zaštitu od udaraca u dečijem krevetiću, sigurno pričvršćen, da prekriva krevetić sa svih strana.
Koristite detetovo ponašanje kao vodič za senzorni unos koji ćete pružati u senzornoj dijeti i pružite mu taktilni, proprioceptivni i vestibularni unos.
Razgovarajte sa radnim terapeutom o korištenju teže kape na području glave
Podstaknite dete da gura glavu u jastuk ili zrnastu vreću za sedenje (vodeći računa da pri tome može neometano disati)
Masirajte detetovu glavu rukama. Dopustite mu da vam sedi u krilu, licem okrenuto prema vama i pritiskajte njegovo lice o svoje. Pokušajte pritisnuti svoju bradu o detetovo čelo i pomičite vilicu napred-nazad kao da mrmljate.

Hodanje na prstima

Ako je vaše dijete sklono hodanju na prednjem delu stopala ili prstima, porazgovarajte o tome sa defektologom ili radnim terapeutom. Ovakvo hodanje uobičajeno je kod dece do tri godine, a neka deca počnu tako hodati i u kasnijoj dobi. To može biti blag neurološki znak koji ukazuje na osnovno zdravstveno stanje. Kod dece sa poremećajem senzorne integracije taj oblik ponašanja je gotovo uvek senzorno uslovljen. Moguće je da taktilno osetljivo dete pokušava izbeći osećaj cipele ili čarape, osećaj trave, peska ili tepiha na bosim nogama, pa hoda na što manjoj površini stopala da bi izbeglo neprijatan osećaj pritiska. Vestibularne smetnje takođe mogu imati određenu ulogu.

Šta možete učiniti?

Desenzitirajte stopala masažom (možete koristiti ulje ili losion), četkajte ih mekom četkicom ili trljajte sa peškirom. Neka dete istražuje stopalima različite materijale (stoji u posudi punoj riže, peska, komadića striropora i sl.)
Naučite dete da osvesti delove tela. Neka na vaš znak hoda ili trči na petama, ali izbegavajte prigovore. Vodite zabeleške: kad hoda na prstima, kad je boso ili nosi cipele, na tepihu, na drvenom podu, travi ili plaži?
Razmislite o cipelama sa više jastučića u njima (patike) ili onima sa manje jastučića (kožni đon), i probajte različite vrste sokni (debele umesto tankih i one bez šavova). Možda će terapeut preporučiti posebne ortopedske cipele ili uložak.
Neka dete skače na mini trampolinu držeći vas za ruke ili držeći se za sigurnosnu ručku po potrebi. Pobrinite se da su mu pete pri doskoku priljubljene uz podlogu.
Stavite mu na gležnjeve utege sa čičak zatvaračem kako biste pojačali senzorni unos za gležnjeve i stopala. Kad se igra ili jede, neka sedi na stolici sa kolenima pod pravim uglom i stopalima položenim na peškir ili nešto drugo na podu što je zanimljive teksture.
Držeći pete na podu, neka se pridržava sa sto ili stolicu i lupka nožnim prstima u ritmu muzike. Zatim osmislite ritmičke obrasce da stopala rade naizmenično.
Istežite listove i Ahilovu tetivu. Neka dete stoji na kosini s prstima okrenutim prema gore, prema debljem delu kosine, a petama prema dole, prema užem kraju kosine. Gravitacija će učiniti svoje, polagano povlačeći detetove pete prema dole. U početku, ako mu je neprijatno, neka na tome stoji manje od minute, pa postepeno produžavajte vreme stajanja. Može stajati na kosini dok se igra za stolom, slika po štafelaju i sl.
Ako se hodanje na prstima nastavi, možda ćete trebati konsultovati ortopeda o ulošcima koji će pomoći pravilnom poravnanju i držanju peta na tlu.

Daljim razvijanjem verovatno ćete shvatiti da ste otkrili odlična rešenja za svakodnevne probleme. Pored isprobavanja praktičnih rešenja koja su vam ponuđena, razgovarajte sa radnim terapeutom/defektologom, kao i sa drugim roditeljima koji su možda došli do drugih sjajnih ideja.

Udaranje i grizenje

Udaranje i grizenje brata/sestre, druge dece deci sa teškoćama u senzornoj integraciji ne pomaže samo da izraze svoju razdražljivost nego mu daje i puno dodira dubokog pritiska i proprioceptivnih podražaja koje može kontrolisati, što može delovati umirujuće na njegov nervni sistem. Da biste zaustavili dete u ovim radnjama, morate ga naučiti da kontroliše svoje nagone i pružiti mu mnogo podražaja koji će ga sprečiti da oseti potrebu za udaranjem i grizenjem. Neka deca ovo rade čak i kad nisu ljuta. Mogu biti uznemirena jer im neko dete sedi preblizo ili ih uznemirava prevelika buka u sobi, ili im je jednostavno treba malo senzornih podražaja pa reaguju udaranjem ili grizenjem drugog deteta.

Ako vaše dete ima potrebu za udaranjem, dajte mu puno igračaka i predmeta po kojima može lupati celi dan: muzičke instrumente kao što su bubnjevi i klavijatura, loptu, vreću za boksanje, jastučiće, zrnaste vreće za sedenje i sl. Ako ima potrebu da grize, dajte mu stvari koje su bezopasne za žvakanje, poput tuba za žvakanje, igračaka za nicanje zuba, hrane koja se žvaće ili hrska, a ne postaje gnjecava u ustima, poput gumenih bonbona ili žvaka (proverite pre svega nije li možda gladno).

Ako vaše dete ozleđuje drugo dete, obratite pažnju na drugo dete pre nego što se suočite sa svojim detetom, da ne ispadne da nagrađujete negativno ponašanje. Nakon toga svoje dete isključite iz aktivnosti, ako je to primereno uzrastu i preusmerite ga na nešto šta sme udarati ili gristi.

Preuzeto sa: http://riznicazlatnihideja.wordpress.com/2014/11/16/neka-neobicna-ponasanja-kod-dece-i-kako-reagovati-na-njih-iz-knjige-senzorna-integracija-iz-dana-u-dan-l-biel-n-peski/

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 173
   RE: Rana stimulacija
2.12.2014 16:22:49   
dipl.defektolog
Kako se razvija govor iz mjeseca u mjesec?

Od trećeg do šestog meseca
U ovom periodu dete polako počinje da "eksperimentiše" sa svojim glasom i tada po prvi put možete čuti nešto što liči na "pevanje" ("Aaaaaaeeee!") Ovakva modulacija glasa deteta korak je ka razvoju prvih slogova koje ćete videti kod deteta negde posle šest meseci. Ovu fazu razvoja nazivamo fazom "brbljanja".

Oko devetog meseca
Mališani sada počinje da udvaja slogove, te dobijamo ono što roditelji najčešće tumače kao prve reči ("ma-ma", "pa-pa"). Brbljanje tada biva intenzivnije i podseća na "pravi govor".

Šta raditi: Pre šestog meseca, treba podsticati dete u produkciji prvih vokala (svako "aaaa", "eeee" je važno). Bez tih prvih vokala nema kasnijih slogova, samim tim, nema ni reči. Detetu prve slogove treba uzvraćati (izlazite iz prostorije, kažete: "Pa-pa". Dolazite po dete: "Ko je došao? "Ma-ma") Imenujte aktivnost koju radite sa detetom (npr: uspavljujete dete "ni-na, nu-na", hranite dete "am-am", bacate loptu: "Kako skače lopta? Skače "op-op") Podražavanje zvukova je od izuzetne značajnosti za pravilan razvoj govora (npr., kucamo na vrata i kažemo detetu: "Kuc-kuc"; pitamo kako lupa bubanj: "Lupa, bam-bam"; kako kaže maca kaže "mau-mau", kuca kaže "av-av").

Od devetog i dvanaestog meseca
Dete u ovom uzrastu najčešće izgovara svoje prve reči. Te prve reči se najčešće koriste kao holofraze, odnosno imaju funkciju rečenice (dete kaže "voda", ali pod tim se podrazumeva: "Daj mi vodu"). Dete mnogo više razume nego što može da iskaže. U tom periodu dete treba da nauči da razume i izvršava jednostavne naloge ("Donesi loptu")

Šta raditi: Koristite dečiju radoznalost. Pratite na šta usmerava pažnju i imenujte ono na čemu se detetova pažnja zadržava ("Aha, vidi, to je lopta!" "Auto!") Ovo je period kada dete treba da nauči da pravi razliku između zabrane i potvrde. "Ne" mora da bude konzistentno. Težak je posao biti dosledan, ali doslednošću se stvara za dete predvidiva sredina u kojoj može da osmisli svoje iskustvo. Podstičite dete da na vaš nalog samo izvršava radnju. "Donesi mi jabuku" (Ukoliko vidite da ne razume, priđite i uzmite jabuku i recite: "Ovo je jabuka")

Ukoliko govor izostaje oko prve godine ili se razvoj govora odvija usporeno, važno je da sredina ne potkrepljuje nepravilan govor. Jasno pričajte. Potrudite se da aktivnosti deteta budu propraćene govorom tako da dete bude stalno govorno stimulisano.

Od dvanaestog do osamnaestog meseca
Dete sada pokušava da imitira ono što odrasli kažu. Dete povezuje reč sa predmetima koje opaža u svojoj okolini. Dete na ovom uzrastu ima fond oko 50 reči u spontanom govoru i može da jednostavnim rečenicama potraži ono što želi.

Šta raditi: Zahtevajte od deteta da objasni rečima šta želi. Nije dovoljno da dete pokaže prstom. I čak ako znate šta je to što želi, pitajte, „Šta želiš?“. Ukoliko ne može da izgovori punu rečenicu, potrudite se da ga podstakne da barem imenuje željeni predmet. Svaki predmet imenujte. Ne ignorišite nepravilno izgovorene reči ili rečenice. Ne treba ispravljati dete tako što ćete ponoviti šta je ono reklo pa potom izgovoriti rečenicu pravilno već odmah recite pravilno iskaz. Obraćajte se detetu rečenicama od dve do tri reči i govorite jasno i glasno, tako što ćete biti direktno usmereni na dete (gledajte ga u oči dok mu se obraćate). Zvukove pratite verbalnom stimulacijom („Šta se to čuje? Oooo, neko lupa“, ''Telefon zvoni: zvr – zvr“. „Sat kuca: tika – taka“. „Auto svira: bi – bi''). Nagradite dete kada nešto pravilno kaže bilo na vaš nalog ili spontano („bravo“, poljubiti, zagrliti)

Od osamnaestog meseca do druge godine
Ovo je period kada dete već počinje da postavlja pitanja u cilju razumevanja sredine, učestvuje u gledanju slikovnica, pričanju kratkih priča, učenju kratkih pesmica.

Šta raditi: Što više pričati detetu. Svaku aktivnost imenovati ("bata spava", "ti ručkaš"), podsticati dete da izvršava naloge ("Donesi flašicu", "Baci loptu"). Imenujte osobe koje su u detetovoj okolini (Aha, tu su mama, tata, seka i baka)

Od druge do treće godine
Dvogodišnjaci razumeju zahteve da pokažu različite objekte (loptu, kuću, auto), likove (seku, batu), znaju da pokaže gde se nalaze delovi njegovog i tuđeg tela. Komuniciraju rečenicama od oko tri reči, znaju da imenuje predmete, da odgovoraja na jednostavna pitanja ("Kako se zoveš?", "Kako kaže kuca"), pričaju spontano dok se igraju i može da saopšti rečima šta želi.

Šta raditi: Razgovarajte sa detetom, čitati mu, učiti priče, recitovati sa njim. Pomozite mu da bogati svoj rečnik, podstičite ga da postavlja pitanja, uključuje se u aktivnosti (sređivanje igračaka, na primer) i sve vreme pričajte detetu šta je to što se radi u određenom trenutku. Ne dozvolite da bude samo pasivni slušalac. Iako vam se može učiniti slatko kada dete nepravilno izgovara glasove ili zamenjuje glasove u rečima ("pavam", "jutka2) ispravite dete tako što ćete istu tu reč reći pravilno.

Govorno-jezička stimulacija je od izuzetne važnosti za progovaranje deteta. Govorno-jezički razvoj ne možemo odvojiti od misaonog razvoja. S toga, važno je pružati detetu adekvatan intelektualni podsticaj odnosno pružiti mu mogućnost da "iskusti" različite situacije, postavljati mu pitanja, podsticati ga da ono postavlja pitanja i slično. Razvijajte kod deteta radoznalost, podstičite je jer je ona glavni pokretač intelektualnog razvoja deteta. U isto vreme, uvodite dete i u različite socijalne situacije, u komunikaciju sa odraslima, sa vršnjačkom grupom, odnosno sa drugom decom, jer se komunikacija rečima aktualizuje prvenstveno u socijalnom kontekstu.

Ukoliko primetite odstupanja u govorno-jezičkom razvoju, obavezno potražite pomoć stručnjaka.

Preuzeto sa: http://www.yumama.com/porodica/blog-strucnjaka/dr-natasa-d-cabarkapa/11702-prevencija-govorno-jezickih-poremecaja-kako-stimulisati-dete-da.htm

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 174
   RE: Rana stimulacija
15.12.2014 13:45:52   
dipl.defektolog
Manje šećera - više beba: Trudnoća i LCHF


U Švedskoj svaka četvrta odrasla osoba jede prema LCHF principu. Kako popularnost LCHF prehrane u zadnje vrijeme brzo raste tako je naravno sve više i žena koje prelaze na ovaj način prehrane pa i ostaju na njemu i za vrijeme trudnoće. Zapravo, najbolje što jedna trudnica može učiniti za sebe i svoju bebu je da jede prirodnu i zdravu hranu i da izbaci industrijske prerađevine. Bebe se lijepo razvijaju, rađaju se normalne tjelesne težine, mame ne dobivaju masu suvišnih kilograma za vrijeme trudnoće, ne nakupljaju vodu u tijelu, izbjegavaju trudnički dijabetes a one koje su ga ranije imale, drže šećer pod kontrolom i ne trebaju inzulinske injekcije.

Prehrambena piramida kaže da trebamo 60% svojih kalorijskih potreba zadovoljiti iz ugljikohidrata (šećera i škroba). Uzmemo li npr neku minimalnu potrebu od 2000 kcal dnevno, to znači da bismo 1200 kalorija trebali uzimati iz ugljikohidrata tj konzumirati 300 grama ugljikohidrata dnevno. I tako jedemo industrijsku hranu nakrcanu ugljikohidratima, brašno, šećer, peciva, torte, kolače, pahuljice, kruh, tjesteninu, slatkiše, sokove i gazirana pića, a povrh svega još i margarin, soju, GMO hranu, glutaminate, umjetne boje i arome i razne druge kemikalije u procesiranoj hrani. Procesirana hrana je štetna a ugljikohidrati koji se u njoj nalaze nisu esencijalne tvari, nisu građevinski materijal za tijelo, hormone, mišiće, mozak, kao što su to proteini i masnoće - ugljikohidrati su turbo energija koju ako ne potrošimo, taložimo u obliku masnih naslaga na tijelu.

Prehrana sa smanjenim unosom ugljikohidrata (LCHF – Paleo – Primal – Low Carb – Optimal) zdrava je prehrana za sve, pa tako i za trudnice. Šećer, brašno, kruh i tijesto nutritivno su siromašne namirnice i ne gubimo ništa kad ih izbacimo iz prehrane. Upravo suprotno, kad jedemo manje praznih kalorija iz šećera i škroba, tada unosimo više nutritivno bogatih namirnica koje su građevinski materijal za naše tijelo čime osiguravamo bolje zdravlje i jači imunitet. Osim vrste namirnica i njihova kvaliteta igra vrlo važnu ulogu: zdravije je meso, mlijeko i jaja životinja iz organskog uzgoja, domaćeg uzgoja ili divljači nego meso životinja iz masovnog uzgoja gdje se životinje hrane koncentratima i sojom i gdje se tretiraju hormonima rasta i antibioticima. Zdravija je riba iz mora koja slobodno pliva i jede svoju prirodnu hranu nego riba iz uzgajališta koja se tovi žitaricama i pliva u vlastitom izmetu. Zdravija je prava slanina ili panceta nego salame pune konzervansa, pojačivača okusa i drugih kemijskih aditiva.

Prehrana sa smanjenim udjelom ugljikohidrata ne predstavlja nikakav rizik za trudnoću, nego upravo suprotno, može pomoći kod neplodnosti. Nova istraživanja pokazuju da je prehrana čest uzrok neplodnosti, a prema danskom ginekologu Bjarne Stygsby postoji jednostavan način da se neplodnost izliječi. Zadnjih godina su naučnici otkrili povezanost između inzulina i plodnosti, ali je do sada pažnja bila usmjerena na snižavanje inzulina pomoću lijekova. U svojoj knjizi Spis dig gravid (Jedi da zatrudniš) Bjarne Stigsby zajedno sa dijetistkinjom Charlotte Hartvig piše kako se šanse da se zatrudni mogu povećati uz pomoć metode koju on naziva KISS Klinisk InSulin Sænkende kost - Prehrana za snižavanje inzulina. Radi se o tome da se jede manje ugljikohidrata. Previše ugljikohidrata dovodi naime do visoke razine inzulina koji može pogoršati funkcije jajnika i smanjiti fertilitet.

Prema statistici koju ginekolog Bjarne Stigsby vodi u svojoj klinici od 56% žena koje su zatrudnile, više od polovice su to uspjele uz pomoć promjene prehrane koja snižava razinu inzulina – potpuno bez hormonske terapije ili potpomognute oplodnje. Dr Stigsby izvještava da svaka sedma žena koja posjeti njegovu kliniku ima tako visoke razine inzulina da je to direktan uzrok njihove neplodnosti. Ove žene zato dobivaju upute da drastično smanje unos šećera, brašna, krumpira, te da umjesto toga jedu više proteina i masnoće kroz meso, perad, ribu, jaja, povrće i orašaste plodove. Nakon promjene prehrane često dobiju normalnu menstruaciju i ovulaciju čime se omogućava prirodno začeće, kaže Stigsby… Istom metodom dr Stigsby liječi PCOS - Sindrom policističnih jajnika.

Na slici je supruga švedskog doktora Andreasa Eenfeldta, autora knjige Matrevolutionen (Prehrambena Revolucija), u devetom mjesecu trudnoće. Iako je Andreas švedski LCHF guru, njegova ga supruga Kristin baš i nije najozbiljnije shvaćala (tipično) pa je u trudnoću krenula sa ”balansiranom” prehranom koja se bazira na ugljikohidratima. Kao i mnoge trudnice, i nju je mučilo nakupljanje vode u tijelu i jaka natečenost, naročito u potkoljenicama. Preokret se dogodio na low carb cruisingu, kad je Kristin srela doktora Michael D. Foxa, specijalistu za fertilitet koji, kao i danac Stigsby, liječi neplodnost i PCOS uz pomoć promjene prehrane - na low carb naravno. Dr Fox je objasnio Kristin da će natečenost nestati kad smanji unos ugljikohidrata i da je to sasvim bezopasno. On smatra da su trudnice još više osjetljive na šećer i škrob nego ne-trudnice. Kada je izbacila sav šećer, kruh, tjesteninu, rižu i krumpir iz prehrane otečenost je nestala u roku dva dana. Nastavila je do kraja trudnoće sa LCHF i sve je bilo u redu. Početkom rujna rodila se Klara 3610 grama i 51 cm, savršena beba koja lijepo raste i napreduje.

Napomena: Ovaj post nije zamjena za medicinski savjet trudnicama.

Preuzeto sa: http://istineilaziohrani.blogspot.com/2011/11/manje-secera-vise-beba-trudnoca-i-lchf.html

(odgovor članu dipl.defektolog)
Neposredna veza do poruke: 175
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  4 5 6 [7] 8   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  4 5 6 [7] 8   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Mrzim svekrvu
sena m

Joj ljudi kako ja ne podnosim svoju svekrvu,kakva je to seljanka koja nista pametno nema da kaze,na neke njene glupe komentare jedva se suzdrzavam,zbog mm inace bi dobila svoje.Pmagajte ne znam kako da se obuzdam a da je ne zadavim jednog dana?!

Mrzim svekrvu (43%)

Ne mrzim svekrvu (57%)


Broj svih glasova: 256

Hvala na glasovima. Glasovala/glasovao si već na svim aktualnim anketama. Možeš napraviti svoju anketu!

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *